Protekcionizam služi političarima, ne ekonomiji

Erik Maskin (Eric Maskin) je američki ekonomista i matematičar. Nobelovu nagradu za ekonomiju za 2007. godinu dobio je zajedno sa Leonidom Hurwiczem i Rogerom Myersonom „za postavljanje temelja teorije dizajna mehanizama“. Danas je profesor ekonomije i matematike na Harvardu.

Maskin je u utorak, 23. juna održao predavanje u okviru XXI Svetskog kongresa ekonomista koji se održava u Beogradu. Tema je bila “Uvod u teoriju dizajna mehanizama“, a predavanje je ponudilo odgovore na pitanja o tome kako se posebnim pristupima u rešavanju pojedinih ekonomskih i društvenih problema mogu oblikovati pravila i institucije na opštu društvenu korist.

Sa profesorom Maskinom razgovarali smo na marginama beogradskog kongresa.

Vaš rad na teoriji dizajna mehanizama najčešće se primenjuje na aukcije i alokaciju resursa. Kakve praktične primene vidite za ovu teoriju u javnim nabavkama i antikorupcijskim naporima u zemljama u razvoju?

“Javne nabavke veoma često funkcionišu upravo kroz aukcije – različiti potencijalni dobavljači podnose ponude. Dizajnom mehanizama možete razraditi prave mehanizme nadmetanja kako biste odabrali pravog dobavljača. To je izuzetno važna primena.

Što se tiče antikorupcije, posebno mi imponuje pristup koji je usvojio Singapur: pre svega, platiti državnim službenicima i javnim funkcionerima dovoljno visoke plate da ne bi imali podsticaje za korupciju. A potom primeniti veoma stroge sankcije ako se ipak pokaže da su korumpirani. Dakle, visoka nagrada za pošteno ponašanje – i stroga kazna ukoliko budu otkriveni.”

Kako ocenjujete aktuelni talas trgovinskog protekcionizma i carina u globalnoj ekonomiji? Je li to racionalan odgovor na realne probleme sa globalizacijom, ili je politički pogrešno?

“Smatram da je uglavnom politički motivisano i da nije dobro za svet. Ljudi nisu primorani da međusobno trguju – ako trguju, to je zato što obe strane imaju koristi. Kada između njih podignete veštačke barijere, poput carina, to u opštem slučaju ne može biti dobro. Dakle, sa ekonomskog stanovišta, podizanje trgovinskih barijera svakako je greška. Međutim, određenim političarima odgovara da ih podižu, jer mogu doći na vlast plašeći javnost trgovinom i međunarodnim odnosima.”

Kakve posledice ovakvih mera očekujete?

“Očekujem niže stope rasta, manje međunarodne saradnje i nemogućnost rešavanja velikih globalnih problema, poput klimatskih promena. Svi ti procesi biće negativno pogođeni aktuelnom fragmentacijom.”

Predsedavate programskim odborom Svetskog kongresa ekonomista čija je tema sukob globalizma i nacionalizma, demokratije i autokratije. Da li teorija dizajna mehanizama može da nam kaže nešto o tome zašto demokratske institucije danas gube poverenje građana?

“Bojim se da dobronamerni političari snose veliki deo odgovornosti za gubitak poverenja u javne institucije. Prošli smo kroz period ubrzane globalizacije i, podjednako važno, ubrzane automatizacije – mašine su preuzele mnoga radna mesta. Ukupno gledano, ti procesi su povećali prihode i poboljšali blagostanje, ali mnogi su ostali po strani.

Mislim da bi političari koji su promovisali globalizaciju i automatizaciju morali biti zabrinuti za nejednakosti koje su se razvijale u to vreme i mogli su ih rešiti pre mnogo godina, ali to nisu učinili. Nije kasno: nejednakost se može rešiti, ali nažalost, prošli smo kroz period političke turbulencije upravo zbog tog propusta.”

Decenijama se bavite teorijom izbornih sistema i tvrdite da metod relativne većine (plurality voting) često ne odražava stvarnu volju birača. Da li biste preporučili promenu izbornog sistema u zemljama poput Srbije, i koji bi bio najbolji alternativni model?

“Da, svakako. Najviše sam pisao o SAD i Velikoj Britaniji, jer su to izborni sistemi koje najbolje poznajem. Tamo sam zagovarao glasanje po principu većine: umesto glasanja za jednog kandidata ili jednu stranku, glasači bi rangirali kandidate ili stranke. Zatim biste birali kandidata koji bi, prema tim rangiranjima, pobedio svakog drugog kandidata u međusobnom poređenju. To bi daleko bolje odražavalo ono što birači zaista žele nego sistem pluraliteta.”

Da li bi to funkcionisalo i u drugim sistemima, na primer tamo gde postoji proporcionalni izborni sistem?

“Svakako, uz određena prilagođavanja. I tamo bih zagovarao da glasači rangiraju stranke umesto da glasaju samo za jednu. Vladu biste formirali primenom istog principa većine: ukoliko nijedna stranka ne dobije većinu mesta, najpre biste izabrali onu koja bi pobedila sve ostale u međusobnom poređenju, a potom nastavljali da dodajete stranke u koaliciju dok ne dostignu većinu.”

Šta biste poručili mladim ekonomistima iz regiona koji žele da se bave teorijskom ekonomijom u vremenu kada se čini da praktična, primenjena ekonomija dominira javnim diskursom?

“Smatram da je teorijska ekonomija uvek dragocena – ona informiše i pomaže primenjena i empirijska istraživanja. Ako ne razumete teoriju, zapravo ne razumete ni kako treba pristupiti empirijskom radu. Potrebno vam je oboje: i teorija i dokazi.”