Srbija uvozi finansijske uslove iz SAD i EU, bez obzira na to šta radi domaća centralna banka

Male otvorene ekonomije izložene su uticaju globalnih finansijskih uslova, bez obzira na domaću monetarnu politiku. S druge strane, nije sasvim besmisleno zamisliti da će svet postati nešto multipolarniji, kada je reč o slabljenju dominacije dolara kao rezervne svetske valute. Ako sve ostane uredno integrisano, to bi zapravo moglo delovati stabilizujuće, jer bi finansijski tokovi bili ravnomernije raspoređeni i diversifikovani. Međutim, pitanje je upravo – hoće li integracija opstati? – pita se Helene Rey, profesorka ekonomije na London Business School i jedna od vodećih svetskih istraživača u oblasti međunarodne makroekonomije i globalnih finansijskih tržišta.

Ona je na marginama Svetskom kongresa ekonomista u Beogradu govorila za Biznis.rs o globalnom finansijskom ciklusu, slabljenju dominacije dolara i rizicima koje geoekonomska fragmentacija nosi za male otvorene ekonomije poput Srbije.

Vaš koncept “globalnog finansijskog ciklusa” pokazuje da monetarna politika SAD utiče na kapitalne tokove širom sveta, bez obzira na režim deviznog kursa. Šta to konkretno znači za male, otvorene ekonomije poput Srbije kada Fed menja kamatne stope?

„Ukoliko ste mala otvorena ekonomija i otvoreni ste za finansijske tokove – a Srbija jeste – vrlo verovatno ćete ‘uvoziti’ finansijske uslove. Bili ti uslovi zategnuti ili labavi u SAD, manje-više isto takvi će biti i kod vas. Osim toga, zbog geografske blizine Srbija verovatno uvozi i finansijske uslove iz Evropske centralne banke.

To praktično znači da se veliki deo onoga što se dešava na finansijskim tržištima odlučuje van granica zemlje. Ako u takvim uslovima vodite monetarnu politiku i želite da ostvarite ciljanu inflaciju, ali i da sačuvate output, morate pronaći način da se zaštitite od spoljnih finansijskih uslova kada vam oni ne idu u prilog.

Recimo, ako na globalnom nivou vlada višak likvidnosti, a vi želite da zategnete monetarnu politiku, morate naći način da zaštitite sopstvena finansijska tržišta. Jedan skup alata koji vam stoji na raspolaganju su makroprudencijalne mere. Na primer, ako kao makroprudencijalni organ vidite da tržište nekretnina možda malo previše raste – a deo tog rasta je povezan sa likvidnošću koja dolazi spolja ili niskim premijama rizika – možete primeniti kontraciklične kapitalne mere, pooštriti standarde za odobravanje kredita. To su dodatni alati pored kamatne stope.“

Da li dominacija dolara kao svetske rezervne valute slabi pred usponom geoekonomske fragmentacije i sankcija kao spoljnopolitičkog alata, i ko bi mogao da preuzme njegovu ulogu – evro, juan ili niko?

„Nije posebno verovatno da će dolar nestati i da će neka druga valuta preuzeti sve. Ali nije ni sasvim besmisleno zamisliti da će svet postati nešto multipolarniji. Uspon Kine u svetskoj ekonomiji je jedan faktor. Drugi je činjenica da je fiskalni deficit SAD bio izuzetno visok, a javni dug veoma velik. U podacima već vidimo da ‘egzorbitantna privilegija’ SAD – visoki prinos na njihovu neto finansijsku poziciju – polako opada. Prinos na američke državne obveznice takođe pada, što je simptom prevelikog duga ili određene erozije kredibiliteta američkih institucija. To otvara nešto više prostora za druge aktere.

Evropa je druga najveća finansijska zona, pa nije sasvim nemoguće pretpostaviti da bi evro mogao postati nešto važniji, posebno ako Evropljani uspeju da dublje integrišu finansijsko tržište. Isto tako, kineska valuta bi mogla da raste na značaju kako Kina bude više otvarala svoje finansije. To neće biti zamena za dolar, ali može nastati multipolarni svet.“

Kako bi takav multipolarni monetarni sistem uticao na globalnu ekonomiju?

„Ako sve ostane uredno integrisano – ako svet ne fragmentira dalje i vidimo samo nešto više evroobveznica i kineske finansijske imovine u opticaju – to bi zapravo moglo delovati stabilizujuće, jer bi finansijski tokovi bili ravnomernije raspoređeni i diversifikovani. Međutim, pitanje je upravo to: hoće li integracija opstati?

Ako se nađemo u multipolarnom svetu i jedna od ključnih valuta izgubi kredibilitet – na primer, zbog politike koja se percipira kao veoma inflaciona – mogli bismo imati veoma destabilizujuće tokove portfelja. Svi bi odjednom izlazili iz te valute, ulazeći u preostale dve, što bi izazvalo masivno, volatilno rebalansiranje kapitala. Dakle, takav svet može funkcionisati, ali pod uslovom da valute koje ga podupiru odgovorno reaguju i da svet ne fragmentira previše.“

Mnoge zemlje u razvoju, uključujući Srbiju, vode politiku akumulacije deviznih rezervi kao “osiguranja” od finansijskih šokova. Da li je to racionalna strategija ili skup i neefikasan oblik samoosiguranja?

„U svetu gde postoje potencijalno veliki šokovi, a posebno likvidnosni šokovi, može imati smisla kreiranje određenih tampona, zavisno od toga koliko je ekonomija izložena dolaru ili evru. Nije uvek lako zaštititi tu izloženost hedžingom, a šokovi nas stalno iznenađuju – klimatski, geopolitički… U takvim trenucima likvidnost može biti teško dostupna.

Idealno bi bilo imati dosta uslovne likvidnosti, na primer pristup swap linijama evra ili dolara, ali to možda nije uvek dovoljno brzo ili postoji nesigurnost. Zato držanje određenog tampon-stoka može biti dobra ideja, iako je nešto skuplje. Trošak je opravdan.“

Na kraju, kako gledate na rastuću fragmentaciju globalnih finansijskih tokova duž geopolitičkih linija – da li to ugrožava finansijsku stabilnost malih, otvorenih privreda poput onih na Balkanu?

„Još uvek nismo potpuno sigurni koliko fragmentacije će biti, ali već vidimo više problema sa stranim direktnim investicijama. Tendencija investiranja u „prijateljske“ ekonomije, takozvani friendshoring, prati se i portfolijskim tokovima, bankarskim tokovima i slično. Koliko je to problem? Zavisi od toga koliko se ti tokovi mogu koristiti kao poluga.

Ako strane sile mogu da iskoriste te tokove kao ozbiljan instrument uticaja na neku ekonomiju – da bi uticale na donošenje odluka – to može biti pretnja. Nalazimo se u svetu takozvanih ‘tačaka taoca’, gde neke ekonomije grade pozicije da bi stekle prevlast nad drugima, a finansijski tokovi mogu doprineti izgradnji tog tipa zavisnosti. To je nešto što treba pażljivo pratiti i zbog čega treba biti pomalo zabrinut.“