Srbija bi mogla da profitira od toga što se superdržave nadmeću za njen angažman

Američki ekonomista Dejvid Autor (David Autor), profesor na MIT-u i jedan od najuticajnijih istraživača tržišta rada, poznat je po studijama koje su redefinisale razumevanje globalizacije i automatizacije. Njegov rad o „kineskom šoku“, koji je dokumentovao kako je uvoz iz Kine uništio milione radnih mesta u američkoj prerađivačkoj industriji i doprineo političkoj polarizaciji, i dalje oblikuje ekonomsku i trgovinsku politiku širom sveta.

Na marginama XXI Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu, Autor je za Biznis.rs govorio o lekcijama koje Srbija i region mogu da izvuku iz tih iskustava, o potencijalima veštačke inteligencije za obnovu srednje klase i o tome kako mala ekonomija može da se pozicionira u svetu sve dublje fragmentisane globalne trgovine.

Vaše istraživanje o “kineskom šoku” pokazalo je da je trgovina sa Kinom uništila milione industrijskih radnih mesta u SAD i podstakla politički bes koji je pomogao Trampu da dođe na vlast. Šta iz tog iskustva treba da nauče zemlje Zapadnog Balkana, koji se sve više industrijski povezuju sa EU i Kinom?

„Kina trenutno ima trgovinski suficit koji iznosi oko 1,5 odsto svetskog BDP-a. Ona izvozi robu po cenama ispod troškova proizvodnje, na način koji će uništiti industrijsku bazu mnogih zemalja. To ima dvostruke posledice: kratkoročno pogađa tržište rada, a dugoročno erodira inovacioni kapacitet i industrijsku snagu. Greška je uzeti te niske cene sada i platiti dugoročne troškove kasnije.

Moj savet zemljama regiona je: u najmanju ruku insistirajte na investicijama, a ne samo na uvozu. Ili razmotrite carinske mere. Američka iskustva iz ere kineskog šoka su tu kao upozorenje i iz njih se može učiti.“

U novijim radovima tvrdite da bi veštačka inteligencija mogla da pomogne obnovi srednje klase, ali ne sama od sebe, već ako bude upravljana na pravi način, tako što će proširiti broj zanimanja koja zahtevaju ekspertsko mišljenje, umesto da samo briše radna mesta. Koliko je taj optimistični scenario realan i primenljiv za zemlje poput Srbije?

„Veoma je primenljiv, i to pre nego što biste pomislili. Tehnologija je dostupna – možete kupiti američka rešenja ili koristiti kineske modele otvorenog koda. To je temelj na kome možete graditi. Velika prednost tehnologije uopšte jeste to što ne morate da je razvijete da biste imali koristi od nje. Ja ne pravim iPhone, a svejedno sam srećan što ga imam.

Srbija može da poboljša efikasnost u prerađivačkoj industriji, da unapredi transparentnost javne uprave, da reformiše obrazovni sektor, da podigne kvalitet finansijskih i pravnih usluga. Postoji mnogo načina na koje obrazovana, preduzetnička zemlja može da iskoristi ove alate – bez da ih sama pravi.“

Koje konkretne politike obrazovanja i prekvalifikacije biste preporučili maloj privredi poput srpske da se pripremi za talas automatizacije i AI, s obzirom na to da ima mnogo manje sredstava na raspolaganju nego SAD ili EU?

„Kada promene dolaze brzo, same po sebi nose cenu – čak i kada su pozitivne. Potrebno je investirati u olakšavanje tranzicije. Jedna mera koju sam zagovarao, zajedno sa drugim ekonomistima, jeste takozvano ‘osiguranje zarade’: ako izgubite dobro plaćen posao koji više ne postoji na tržištu, dobijate delimičnu nadoknadu plate na ograničeno vreme, dovoljno dugo da preuzmete novi posao, pa makar bio i slabije plaćen, dok nastavite da tražite bolje prilike. To ubrzava tranziciju umesto da ljude drži na čekanju. Drugi neophodan korak je ciljana prekvalifikacija: potrebno je identifikovati koje veštine postaju tražene i izgraditi infrastrukturu za njihovo brzo sticanje.

Dobar primer je Estonija – zemlja koja nije izmislila internet niti mikroprocesor, ali koja je tehnologiju pametno primenila za efikasno upravljanje i inovacije. Estonija vam je kulturno i geografski bliža od Singapura, koji se često navodi kao model, ali koji funkcioniše po sasvim drugačijim principima upravljanja.“

Da li mislite da će geopolitička fragmentacija trgovine (takmičenje SAD i Kine, nearshoring, friend-shoring) doneti nova radna mesta zemljama poput Srbije koje se nalaze između velikih blokova?

„Srbija bi mogla da profitira upravo od toga što se superdržave nadmeću za njen angažman. Podsticanje te konkurencije – uz vešto balansiranje između Vašingtona i Pekinga – može dovesti do investicija pod povoljnijim uslovima. Kada imate alternativnu opciju, vaša pregovaračka pozicija je jača. To je osnovna logika, i mnoge zemlje igraju na obe strane u nekoj meri. Naravno, ovo nije jednostavno, posebno uz pritiske kao što su sankcije prema Rusiji, s obzirom na istorijski bliske odnose. Ali prilike su realne: ovo je zemlja sa stručnom radnom snagom i ekonomijom koja se ubrzano razvija. Mnogi igrači žele da budu deo tog tržišta, i tu leži vaša poluga.“

Sutra: Pitanje nije samo šta AI uzima, nego i šta stvara