Da li bi Glovo posle BiH mogao da napusti i Srbiju?

Španska kompanija za dostavu hrane i drugih proizvoda Glovo napustila je početkom avgusta Bosnu i Hercegovinu zbog preusmeravanja investicija i fokusa na ključna tržišta sa znatno višim potencijalom rasta.

Glovo je svoju prvu poslovnicu u BiH otvorio u Sarajevu u julu 2021. godine, kada je preuzeo lokalnu platformu Donesi i za pet godina rada prepoznat je kao poslodavac čiji kuriri kroz mrežu posredničkih firmi rade bez ugovora, osnovnih prava i zaštite. Samo mali deo dostavljača imao je ugovore o radu na osnovu kojih im se plaćalo zdravstveno i penziono osiguranje, mada je postojao zakonski model kojim su se mogli regulisati povremeni i dodatni poslovi.

Na sličnim osnovama Glovo posluje i u Srbiji, a zbog geografske blizine BiH postavlja se logično pitanje – da li bi sličnu odluku španska kompanija mogla da donese i za Srbiju?

Direktorka organizacije Re: People – Centar za društvo i tehnologiju Branka Anđelković za Biznis.rs kaže da je zvanično obrazloženje Glova povodom prekida poslovanja u BiH bilo globalno strateško prestrojavanje i preusmeravanje ulaganja na tržišta sa većim potencijalom rasta.

„To je korporativna formulacija koja najverovatnije znači da obim porudžbina, prihodi i gustina dostave nisu bili dovoljni da poslovanje postane dugoročno profitabilno. BiH je manje, teritorijalno fragmentisano tržište ograničene kupovne moći, pa čak ni niski troškovi rada ne moraju nadoknaditi mali broj porudžbina“, kaže ona.

Ovakvu odluku treba posmatrati i u svetlu činjenice da je Glovo 2022. godine preuzela kompanija Delivery Hero i tako je postao deo šire globalne grupacije koja konstantno procenjuje koja tržišta opravdavaju dalja ulaganja. Zato ovu odluku Glova ne treba gledati kao samostalnu, već kao deo šire strategije matične kompanije koja tržišta zadržati a koja ne.

U tom procesu pregrupisavanja zasada nema javnih pokazatelja da Glovo planira da napusti Srbiju, mada treba imati u vidu da je posle odluke o odlasku sa bosansko-hercegovačkog tržišta kompanija Uber objavila ponudu za preuzimanje platforme Delivery Hero.

„Srbija je veće tržište od BiH, ima veći broj stanovnika, veće urbane centre i razvijeniju kulturu korišćenja aplikacija, zato poslovna računica nije ista. Ali ako se smanje porudžbine, povećaju troškovi ili novi vlasnik proceni da se ulaganja mogu bolje koristiti drugde, moguća je reorganizacija, smanjenje broja gradova ili promena brenda“, smatra Anđelković.

Prema njenim procenama, za Srbiju je trenutno verovatniji scenario da Glovo promeni vlasnika ili bude uklopljen u Uberovu širu regionalnu strategiju, nego da potpuno prestane da posluje posle preuzimanja.

To bi značilo nastavak rada Glova pod postojećim brendom, a zatim postepena tehnološka i poslovna integracija sa Uberom. Ipak, sve zavisi od završetka transakcije i regulatornih uslova koji mogu biti postavljeni tokom 2027. godine.

Poslovanje Glova u BiH pokazalo je da fleksibilno angažovanje dostavljača platformama daje značajnu troškovnu prednost, ali ne rešava osnovni problem profitabilnosti. Platforma mora istovremeno da privuče i subvencioniše potrošače, obezbedi dovoljan broj restorana, održava aplikaciju, marketing, korisničku podršku i mrežu dostavljača.

Ovaj model funkcioniše samo kada postoji dovoljna gustina porudžbina: što dostavljač u kraćem periodu obavi više isporuka na manjoj teritoriji, to je trošak po isporuci niži. Na manjem i prostorno rasutom tržištu ni slabi ugovori i niski troškovi rada ne mogu nužno stvoriti održivu ekonomiju.

„Zato ne bih povlačenje iz BiH prvenstveno povezivala sa najavom nove regulacije. BiH nije donela reformu koja bi objasnila ovu odluku. Pre se radi o kombinaciji veličine tržišta, kupovne moći, troškova održavanja mreže i globalnog preusmeravanja kapitala o kome sam već govorila“, ocenjuje sagovornica.

Branka Anđelković kaže da ne postoje jasni dokazi o sistemskom poboljšanju položaja dostavljača i da mnogi i dalje rade preko posredničkih agencija, bez neposrednog ugovora sa platformom i bez pune radnopravne zaštite, a njihova zarada zavisi od broja isporuka, potražnje i algoritamske raspodele poslova.

Koliko su nepovoljni uslovi rada dostavljača i u Srbiji najbolje može da se vidi na visokim temperaturama ovog leta jer ceo teret obavljanja ili neobavljanja posla tokom vrućina preuzimaju sami kuriri.

„Tokom velikih vrućina formalna fleksibilnost znači da dostavljač može da se isključi sa aplikacije, ali tada ne zarađuje. Tako se zdravstveni i ekonomski rizik u velikoj meri prenosi na samog radnika. Podsticaji za rad kada je potražnja velika mogu ga čak navesti da radi upravo u najopasnijim vremenskim uslovima“, objašnjava ona.

Zbog toga ističe da je potrebno uvesti bar minimalne standarde, a to su ograničavanje rada tokom ekstremnih temperatura, garantovane pauze, voda, zaštitna oprema, osiguranje od povreda na radu, jasni protokoli i dodatna naknada za rad u rizičnim uslovima.

Platforma ne bi smela bezbednost na radu da tretira kao individualni izbor radnika dok algoritmom istovremeno utiče na njihove prihode i tako vrši pritisak da radnici obavljaju dostavu uprkos veoma rizičnim uslovima rada.

Ipak, položaj platformskih radnika pod novom regulativom Evropske unije pravno počinje da se poboljšava jer jačaju prava u vezi sa statusom zaposlenja, podacima i algoritamskim odlukama. Ekonomski, međutim, položaj može postati slabiji zbog koncentracije tržišta, smanjene konkurencije između platformi i sve većeg korišćenja posredničkih agencija.

„U Srbiji nije uspostavljen poseban sistem zaštite platformskih radnika. Povećanje broja stranih dostavljača pokazuje da se ovaj model rada sve više oslanja na migrantsku radnu snagu. Ti radnici mogu biti posebno ranjivi zbog jezičkih prepreka, nepoznavanja propisa i zavisnosti od posrednika koji im nekada organizuje posao, dokumente, vozilo i smeštaj“, ukazuje Anđelković.

Šira slika je da platforme više ne nude samo povremeni dodatni posao domaćim radnicima, već postaju deo sistema radnih migracija i urbane infrastrukture.

Zato je potrebno regulisati odgovornost platforme i posredničkih agencija, bezbednost na radu, osiguranje u slučaju nezgoda na radu, transparentnost zarade i jednak tretman domaćih i stranih radnika, što zahteva ozbiljnu reformu radnog zakonodavstva i pratećih propisa u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, smatra sagovornica.

Prema njenim rečima, u sadašnjem modelu platforma ostvaruje kontrolu bez odgovornosti. Algoritam određuje kome će biti ponuđen posao, pod kojim uslovima i uz kakvu naknadu, dok su dostavljači formalno predstavljeni kao samostalni i tako snose gotovo sve troškove i rizike poslovanja. Fleksibilnost tako postaje drugo ime za prenošenje preduzetničkog rizika sa globalne kompanije na pojedinačnog radnika.

„Povlačenje iz BiH nije samo lokalna poslovna vest. Ono pokazuje tri šira procesa: završetak nekontrolisane ekspanzije platformi, koncentraciju tržišta u rukama nekoliko globalnih kompanija i prebacivanje velikog dela poslovnog rizika na dostavljače. Za Srbiju neposredna opasnost nije nužno odlazak Glova, već mogućnost da posle vlasničke konsolidacije ostane manje stvarne konkurencije i još slabija pregovaračka pozicija radnika, restorana i korisnika„, smatra direktorka organizacije Re: People – Centar za društvo i tehnologiju Branka Anđelković.