Privatni vrtići za dve godine povećali prihode za 50 odsto

Prvatni vrtići su tokom devedesetih godina prošlog veka bili prava retkost, slobodno bi se moglo reći izuzetak, a ne pravilo. Danas je situacija potpuno drugačija. Bez postojanja privatnog sektora u delatnosti predškolskog obrazovanja potrebe za čuvanjem i obrazovanjem dece do sedam godina bilo bi nemoguće podmiriti, posebno u gradovima sa velikom naseljenošću.

Nekoliko činjenica doprinelo je razvoju ovog sektora. Pripremni predškolski program u godini pred polazak u osnovnu školu obavezan je od školske 2006/2007. godine za decu od pet i po do šest i po godina. Važna prekretnica bilo je i donošenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 2009. godine, a potom i Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju 2010.

Zakon iz 2010. godine predškolsko vaspitanje i obrazovanje definiše kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja i izričito omogućava da predškolsku ustanovu osnuje drugo pravno ili fizičko lice, odnosno da posluje kao privatna predškolska ustanova. Time je zakonski okvir za rad privatnih vrtića preciznije definisan.

Takođe, jedan od važnih faktora koji je promenio tržište privatnih vrtića u Beogradu jeste sistem gradskih subvencija. Grad je 2023. godine uveo novi sistem prema kojem subvencija za privatne predškolske ustanove iznosi 100 odsto ekonomske cene. Do tada je maksimalni iznos subvencije bio 22.000 dinara, nakon čega je povećan na 28.000, a potom na 33.000 dinara. Grad Beograd je za 2025. godinu zadržao subvenciju od 33.000 dinara po detetu.

Efekat takve politike vidi se i u broju dece koja pohađaju privatne vrtiće. Prema rečima Aleksandre Čamagić, gradske sekretarke za obrazovanje i dečju zaštitu, pre sistema subvencija u privatnim ustanovama u Beogradu bilo je oko 2.000 do 3.000 dece. Gradske vlasti navode da je ukupan broj dece u predškolskim ustanovama porastao sa oko 81.500 u 2022. na oko 86.000. Takođe, ne postoji više uslov da oba roditelja moraju da rade, već svako dete može da ide u vrtić. Ovakvi uslovi su privatnim vrtićima otvorili znatno šire tržište, dok je roditeljima smanjilo ili potpuno ukinulo trošak boravka deteta u ustanovi.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall za 413 kompanija registrovanih u delatnosti predškolsko obrazovanje, ukupni prihodi su u 2025. godini dostigli 17,52 milijarde dinara, što je 50,4 odsto više nego 2023. U istom periodu broj zaposlenih povećan je za 16,5 odsto, dok je dobit porasla gotovo 64 odsto.

Na vrhu rang-liste po prihodima nalaze se privatne predškolske ustanove. Međutim, ove podatke ne treba tumačiti kao direktno poređenje ukupnih prihoda javnih i privatnih vrtića, jer javne predškolske ustanove koje osnivaju gradovi i opštine imaju status ustanove, a ne društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva. Njihovo poslovanje se vodi kroz javni sektor i budžetski sistem, a ne kao poslovanje privrednog subjekta.

U samoj CompanyWall bazi najveći prihod u 2025. godini ostvario je preduzeće Chartwell International School sa gotovo 1,38 milijardi dinara. Međutim, važno je napomenuti da je reč o međunarodnoj školi koja je u bazi registrovana pod delatnošću predškolsko obrazovanje i ima mnogo širu ponudu od vrtića u klasičnom smislu.

Ako se ona izuzme, najveći prihod među ustanovama koje mnogo jasnije odgovaraju klasičnom modelu privatnog vrtića ostvarila je Predškolska ustanova Kung-Fu Panda, sa 439,2 miliona dinara, slede Happy Kids sa 277,8 miliona, Baby Palace Anđela sa 261 milionom, Mega Kids Beograd – Novi Beograd sa 253,8 miliona, Mačak Garfild sa 223,4 miliona i Trešnjober sa 213,6 miliona dinara.

Podaci, takođe, pokazuju da tržište nije koncentrisano u nekoliko velikih sistema. Prvih pet kompanija po prihodima ostvarilo je oko 2,61 milijardu dinara, odnosno 14,9 odsto ukupnih prihoda delatnosti, dok je deset najvećih prihodovalo oko 3,57 milijardi dinara, odnosno 20,4 odsto ukupnog iznosa. Veći deo novca tako se i dalje ostvaruje u velikom broju manjih ustanova.

Geografska raspodela poslovnih subjekata dodatno pokazuje koliko je privatno predškolsko obrazovanje koncentrisano u glavnom gradu. Najveći broj poslovnih subjekata registrovan je u Beogradu, dok se među većim centrima izdvajaju Novi Sad i Kragujevac. Kada se posmatraju prihodi, beogradsko tržište dodatno odskače, što je u skladu sa većom koncentracijom stanovništva i potražnje za privatnim uslugama.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju snažnu koncentraciju privatnih predškolskih ustanova u Beogradskom regionu. U školskoj 2025/26. godini ovde je evidentirano 229 predškolskih ustanova, od kojih je 212 privatnih, a 17 javnih. Međutim, kada se posmatra broj dece, odnos je drugačiji: od ukupno 75.822 dece, njih 54.294, odnosno 71,6 odsto, pohađalo je javne ustanove, dok je 21.528 dece bilo u privatnim vrtićima.

To je važna razlika za razumevanje tržišta. Privatni sektor ima veliki broj ustanova, naročito u Beogradu, ali javni sistem i dalje ima znatno veći obuhvat dece. Pritom javne predškolske ustanove imaju i mnogo razvijeniju mrežu objekata, pa broj ustanova nije dovoljan pokazatelj veličine tržišnog udela.