Prihodi u sektoru seče drveća rastu, ali profit pao za petinu

Sektor seče drveća i eksploatacije šuma u Srbiji nalazi se pred ozbiljnim makroekonomskim izazovima. Najnoviji finansijski izveštaji koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall otkrivaju jasan tržišni paradoks: dok zbirni prihodi u ovoj delatnosti beleže stabilan rast, ukupna neto dobit preduzeća je u oštrom padu.

Stručnjaci ukazuju da poslovanje u ovoj oblasti postaje sve kompleksnije. Rastući troškovi energenata, pritisak na cene transporta i mehanizacije, kao i fluktuacije u drvoprerađivačkoj industriji, direktno su se odrazili na profitne marže domaćih firmi.

U Srbiji je tokom 2025. godine u delatnosti seče drveća aktivno poslovalo 889 preduzeća. Njihov ukupni prihod dostigao je 1,85 milijardi dinara (1.846.056.000). Ovo predstavlja rast u odnosu na 2023. godinu, kada su prihodi iznosili 1,69 milijardi dinara.

Međutim, zbirna neto dobit je u istom periodu pala za više od 20 odsto: tokom 2023. godine sektor je inkasirao 103,4 miliona dinara profita.dok je u 2025. godini čista zarada pala na 82 miliona dinara (81.982.000).

Seča drveća je operativno i tehnički izuzetno zahtevna delatnost koja ne trpi improvizaciju. Metode rada na terenu moraju se striktno prilagođavati uslovima – od visoko preciznog dvorišnog sečenja stabala uz primenu arborističkih tehnika, do masovnog obaranja u gustim šumskim kompleksima. Svaka faza zahteva rigorozne bezbednosne procedure kako bi se eliminisali rizici od povreda i materijalne štete.

Međutim, tehnički izazovi su samo deo jednačine. Finansijski rezultat ovog sektora direktno zavisi od spoljnih faktora, kao što su logistika i energetski sektor. S obzirom na nestabilnost na tržištu nafte i naftnih derivata, troškovi pogonskog goriva i transporta postali su ključni generatori rashoda. Ako troškovi eksploatacije rastu brže od prodajnih cena drveta, profitne marže se neminovno sužavaju.

Tu je i zavisnost od finalne prerade, pošto je seča prva karika u lancu vrednosti. Stanje u pilanskoj industriji, proizvodnji nameštaja, građevinarstvu i na tržištu ogrevnog drveta diktira potražnju.

Krajnja profitabilnost zavisi i od strukture sortimenata, odnosno od toga da li se seče visokokvalitetno tehničko drvo sa visokom dodatom vrednošću ili sirovina završava kao jeftinije ogrevno drvo.

Šumski resursi su sve više ugroženi sušama, požarima i bolestima. Zbog toga se nameće imperativ održivog upravljanja. U prilog tome govori i činjenica da je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) pokrenula projekat FOREST Invest u Srbiji, sa ciljem podizanja otpornosti domaćih šuma.

Iza opšteg pada profitabilnosti na nivou celog sektora kriju se dramatične razlike u poslovnim modelima kompanija. Analiza liste najuspešnijih firmi po dobiti u 2025. godini pokazuje da veličina kompanije i broj zaposlenih nisu presudni za visok profit.

Na samom vrhu liste nalaze se fleksibilna mikro-preduzeća sa samo jednim zaposlenim, koja uspevaju da ostvare izuzetno visoke profitne marže.

Termo Trans Plus iz Banje kod Priboja osnovan je tek početkom 2025. godine. Ovo mikro-preduzeće je sa samo jednim zaposlenim ostvarilo 28,2 miliona dinara prihoda i čak 8,64 miliona dinara čiste neto dobiti, što ga čini liderom u zemlji po profitabilnosti.

Greenwood MSN iz Morovića je još jedno agilno preduzeće sa jednim zaposlenim, osnovano u martu 2024. Za samo godinu dana, firma je skoro duplirala prihode (sa 13,4 na 21,2 miliona dinara), dok je neto dobit skočila na 6,29 miliona dinara.

Za razliku od prva dva primera, Sidwood iz Bačkog Monoštora je stabilno i dugovečno preduzeće osnovano 2008. godine. Sa osmoro zaposlenih, kompanija je u 2025. ostvarila impresivnih 100,3 miliona dinara prihoda. Ipak, pritisak troškova se osetio i ovde – njihova neto dobit je pala sa 9,6 miliona (u 2024) na 6,25 miliona dinara u 2025. godini.

Pad ukupne dobiti sektora seče drveća u periodu od 2023. do 2025. godine ne treba tumačiti kao sistemski slom delatnosti, već kao jasno finansijsko otrežnjenje i promenu tržišnih pravila.

Dok veća i starija preduzeća trpe pritisak fiksnih troškova i radne snage, svedoci smo rasta visoko efikasnih, manjih preduzeća koja zahvaljujući brzom prilagođavanju i optimizovanim troškovima uspevaju da izvuku maksimalan profit iz domaćih šuma.

Pad ukupne dobiti u periodu 2023–2025. ukazuje na veće pritiske na profitabilnost, ali istovremeno rezultati vodećih kompanija pokazuju da prostor za uspešno poslovanje i dalje postoji.