Obućarska industrija u Srbiji izašla iz gubitka, ali profit nosi svega osam firmi

Sektor proizvodnje obuće u Srbiji je 2025. godine, posle gubitka od 541 milion dinara godinu ranije, kolektivno ostvario dobit veću od 422 miliona dinara. Iza ovog obrta, međutim, stoji podatak da je profit ostvarilo samo osam od 497 registrovanih preduzeća, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Obuća odavno nije samo praktičan predmet. Za deo poslovne i društvene elite ona je i statusni simbol, dok ostali kupci prevashodno traže kvalitet i udobnost, spremni da za to izdvoje solidan iznos. Ta potražnja se, čini se, delimično prelila i na finansijske rezultate domaćih proizvođača, ali daleko od toga da su svi podjednako profitirali.

Prema podacima CompanyWall-a, preduzeća registrovana u delatnosti proizvodnje obuće završila su 2024. godinu sa ukupnim gubitkom od 541.532.000 dinara.

Već naredne, 2025. godine, isti sektor je zabeležio zajedničku dobit od 422.282.000 dinara – obrt od blizu 964 miliona dinara na godišnjem nivou.

Iza tog broja, međutim, stoji znatno manje ohrabrujuća struktura: dobit je ostvarilo samo osam od ukupno 497 preduzeća u ovoj delatnosti. Ostala većina i dalje posluje sa gubitkom, a upravo je rezultat malobrojne grupe profitabilnih kompanija „povukao“ prosek čitavog sektora u pozitivnu zonu.

Broj registrovanih preduzeća u ovoj delatnosti u međuvremenu je porastao – sa 440 u 2023. na 497 u 2025. godini. Istovremeno, broj zaposlenih u sektoru se smanjio sa 8.891 na 6.716 radnika, što ukazuje na konsolidaciju i restrukturiranje, a ne na širenje proizvodnje.

Analitičari bi ovakvu kombinaciju – više firmi, manje radnika, bolji zbirni finansijski rezultat – ocenili kao znak da industrija prolazi kroz fazu selekcije: dok jedan broj proizvođača gasi ili smanjuje proizvodnju, drugi grade uža, specijalizovana i izvozno orijentisana poslovanja.

Na vrhu liste po ostvarenoj dobiti nalaze se tri kompanije čiji poslovni modeli ističu specijalizaciju kao zajednički imenitelj uspeha – LEON d.o.o. iz Slepčevića, novosadski Gepard i Grubin Export-Import iz Stare Pazove.

LEON iz Slepčevića specijalizovan je za proizvodnju anatomske obuće – modnih i medicinskih klompi i papuča – uz zaokružen proizvodni proces koji obuhvata izradu đonova, krojenje kože, šivenje, montažu, pakovanje i transport. Kompanija, prema sopstvenim navodima, izvozi na više od 17 evropskih tržišta i zapošljava 238 radnika.

Iako je 2025. godinu završila kao ubedljivo najprofitabilnija firma u sektoru, njena dobit je u odnosu na 2024. godinu (483.444.000 dinara) zabeležila pad od približno 19 odsto.

Gepard iz Novog Sada, orijentisan na proizvodnju sportske, ali i vojne, radne i obuće za vožnju, zabeležio je znatno izraženiji rast – sa 76,4 miliona dinara dobiti u prethodnoj godini na 291,5 miliona dinara u 2025. Kompanija posluje sa 83 zaposlena.

Grubin Export-Import, čija se proizvodnja decenijama gradi na anatomskoj obući, ostvario je dobit od skoro 41 milion dinara sa 130 zaposlenih – što predstavlja pad u odnosu na 104,5 miliona dinara iz prethodne godine.

Primeri sa vrha liste ukazuju na obrazac koji bi domaći proizvođači obuće, ali i investitori koji razmatraju ulazak u ovu granu, trebalo da imaju u vidu: profitabilnost u ovoj industriji sve manje zavisi od obima proizvodnje, a sve više od tri faktora – prepoznatljivog proizvoda, jasne specijalizacije (anatomska, sportska, radna obuća) i sposobnosti plasmana na zahtevnija, izvozna tržišta.

Finansijski rezultat u ovoj delatnosti oblikuju struktura proizvodnje, prodajne cene, troškovi materijala i rada, iskorišćenost kapaciteta, ali i sposobnost da se proizvodi plasiraju na profitabilnija tržišta.

Većina od 497 registrovanih preduzeća očigledno nije uspela da se izbori sa ovom kombinacijom faktora i ostala je u gubitku, dok je uža grupa lidera uspela da izgradi održiv poslovni model.

Prelazak čitave delatnosti iz gubitka u dobit predstavlja indikativan pokazatelj promena u poslovanju, ali ga ne treba tumačiti kao dokaz da je proizvodnja obuće u Srbiji u celini uvećana – naprotiv, pad broja zaposlenih u periodu 2023-2025. sugeriše suprotno.

Realnija interpretacija je da su kompanije u 2025. godini, uprkos manjem fizičkom obimu proizvodnje, uspele da ostvare povoljniji finansijski rezultat zahvaljujući boljoj kontroli troškova, promeni strukture proizvodnje, orijentaciji ka izvozu i većoj dodatoj vrednosti proizvoda, a ne zahvaljujući širenju tržišta ili povećanju zaposlenosti.