Nenajavljena poreska kontrola može biti problem za paušalce bez knjigovođe

Razvoj digitalnog poslovanja omogućio je sve većem broju preduzetnika u Srbiji da posao obavljaju sa bilo koje lokacije, bez potrebe da svakodnevno dolaze u kancelariju ili imaju klasičan poslovni prostor. Za one koji pružaju usluge putem interneta, rade sa klijentima iz inostranstva ili vode poslovanje na daljinu, boravak van Srbije više nije prepreka za redovno poslovanje.

Fakture se izdaju elektronski, porezi se plaćaju preko interneta, a komunikacija sa klijentima odvija se bez obzira na geografsku udaljenost.

Ipak, činjenica da preduzetnik fizički nije u Srbiji ne znači da prestaju njegove zakonske obaveze niti da je izuzet od poreske kontrole. Naprotiv, odsustvo vlasnika u trenutku kada Poreska uprava odluči da proveri poslovanje može da otvori niz praktičnih i pravnih pitanja: da li kontrola može da se sprovede bez njegovog prisustva, ko može da ga zastupa i pod kojim uslovima je moguće odložiti postupak?

Odgovori na ova pitanja nalaze se u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA), koji propisuje obaveze poreskih obveznika, ovlašćenja poreskih inspektora i pravila za sprovođenje kontrole. Prema rečima poreske savetnice Zvezdane Pisarević, zakon ne zahteva da preduzetnik lično prisustvuje svakom postupku kontrole, ali je važno da obezbedi saradnju sa Poreskom upravom i omogući nesmetano utvrđivanje činjeničnog stanja.

Poreski obveznik dužan je da učestvuje u utvrđivanju činjeničnog stanja, daje obaveštenja i izjave, kao i da omogući uvid u poslovne knjige i dokumentaciju. Međutim, ako nije u mogućnosti da lično prisustvuje kontroli, ima pravo da odredi drugo lice koje će to učiniti umesto njega. U praksi, to je najčešće knjigovođa.

Zakon pritom ne predviđa da se poreska kontrola automatski odlaže zato što je preduzetnik na putovanju, godišnjem odmoru ili privremeno boravi u inostranstvu. Zbog toga je organizovanje zastupanja unapred jedan od najvažnijih načina da se izbegnu komplikacije.

Šta ako je preduzetnik paušalac i nema knjigovođu?

Poseban problem može da nastane kod paušalno oporezovanih preduzetnika koji često nemaju angažovanog knjigovođu jer nisu u obavezi da vode poslovne knjige na isti način kao preduzetnici koji se oporezuju po stvarnom prihodu. Ipak, činjenica da nemaju knjigovođu ne znači da ne mogu da obezbede zastupanje tokom poreske kontrole.

Član 127 ZPPPA ne ograničava mogućnost određivanja drugog lica samo na knjigovođe. Preduzetnik može da odredi i drugo lice koje će u njegovo ime ispunjavati obaveze tokom kontrole. To znači da paušalac koji živi ili privremeno boravi u inostranstvu ne mora nužno da se vraća u Srbiju samo zato što je najavljena kontrola. Potrebno je, međutim, da unapred organizuje odgovarajuće zastupanje i obezbedi pristup dokumentaciji koja može biti predmet provere.

„Ukoliko preduzetnik nema nikoga ko bi mogao da ga zastupa, jedna od mogućnosti jeste da zatraži odlaganje početka kontrole. Član 124 ZPPPA predviđa da poreski obveznik može da izjavi usmeni prigovor odmah po prijemu naloga, odnosno poziva za kontrolu, uz navođenje razloga zbog kojih traži odlaganje. Nakon toga, u roku od 24 časa od prijema naloga ili poziva, dužan je da prigovor dostavi i u pisanom obliku Poreskoj upravi“, navodi naša sagovornica.

Važno je naglasiti da podnošenje prigovora ne znači da će kontrola automatski biti odložena. O tome odlučuje Poreska uprava, a ukoliko inspektor proceni da je prigovor podnet sa ciljem ometanja kontrole, postupak može da počne, pri čemu razloge za takvu odluku mora da navede u zapisniku.

Postoji, međutim, još jedna važna okolnost: nisu sve poreske kontrole unapred najavljene. Zakon predviđa izuzetke kod kojih se kontrola obavlja bez prethodnog dostavljanja naloga, odnosno poziva. To se, između ostalog, odnosi na kontrolu evidentiranja prometa preko fiskalnih uređaja i kontrolu radnog angažovanja lica. Zbog toga preduzetnik ne bi trebalo da računa na to da će u svakom slučaju imati mogućnost da unapred reaguje i zatraži odlaganje.

Kontrola može da se obavlja i van poslovnih prostorija

Još jedna odredba važna za preduzetnike koji posluju na daljinu odnosi se na mesto sprovođenja kontrole. Prema članu 125 ZPPPA, poreska kontrola može da se obavlja u poslovnim prostorijama poreskog obveznika, u službenim prostorijama Poreske uprave ili na drugom mestu, u zavisnosti od predmeta kontrole.

To znači da odsustvo vlasnika iz poslovnog prostora samo po sebi ne sprečava inspektore da obave kontrolu. Ako se ona sprovodi u prostorijama preduzetnika, on je dužan da obezbedi odgovarajuće mesto za rad inspektora. Kada se kontrola obavlja van tih prostorija, inspektor je dužan da pregleda prostorije i o tome sačini odgovarajuću belešku, koja se unosi u zapisnik.

Pored toga, član 127 daje poreskim inspektorima mogućnost da podatke i dokumentaciju zatraže i od zaposlenih kod poreskog obveznika, ali i od drugih lica koja njima raspolažu. Ta lica dužna su da tražene informacije i dokumentaciju učine dostupnim inspektoru. Drugim rečima, odsustvo vlasnika ne znači da Poreska uprava nema mogućnost da dođe do podataka relevantnih za kontrolu.

„Ovakva zakonska rešenja pokazuju da je odgovornost za uredno poslovanje na poreskom obvezniku, bez obzira na to gde se on fizički nalazi. Zato je za preduzetnike koji često putuju posebno važno da imaju organizovanu dokumentaciju, dostupne poslovne evidencije i osobu koja može da reaguje u slučaju dolaska inspekcije“, pojašnjava Pisarević.

Šta Poreska uprava najčešće proverava?

Prema iskustvu poreske savetnice Zvezdane Pisarević, kontrole se u praksi često odnose na evidentiranje prometa i primenu propisa o fiskalizaciji, ali i na druge obaveze koje proizlaze iz poreskih propisa.

„Najčešće se proverava da li su svi ostvareni prometi evidentirani preko fiskalne kase, da li se uplaćuje dnevni pazar, da li su radnici prijavljeni i da li postoji dokumentacija za robu“, navodi Pisarević.

Ove provere nisu ograničene samo na klasične prodavnice i ugostiteljske objekte. U zavisnosti od delatnosti i načina poslovanja, inspektori mogu proveravati i poslovnu dokumentaciju, evidencije, račune, poreske prijave i druge podatke značajne za utvrđivanje poreskih obaveza.

Posebno je važno imati u vidu da Zakon o fiskalizaciji propisuje ozbiljne posledice ukoliko se utvrdi da obveznik ne evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo, uključujući i primljene avanse za budući promet, preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Prema članu 12 ovog zakona, za takvu nepravilnost propisana je zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od 15 dana ako je utvrđena prvi put, 90 dana ako je utvrđena drugi put i jednu godinu ako je utvrđena treći put. Ove mere primenjuju se na nepravilnosti utvrđene u periodu od 24 meseca od prve utvrđene nepravilnosti, a zabrana se odnosi na poslovni prostor i poslovne prostorije u kojima je nepravilnost utvrđena.

Ko snosi teret dokazivanja tokom poreske kontrole?

Jedno od važnih pitanja u poreskom postupku jeste i raspodela tereta dokazivanja. Član 51 ZPPPA precizira da teret dokazivanja snosi Poreska uprava kada je reč o činjenicama na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze, dok poreski obveznik dokazuje činjenice koje su od značaja za smanjenje ili ukidanje poreza.

Ipak, to ne znači da obveznik može da izbegne saradnju sa inspektorima ili da ne dostavi dokumentaciju koju je dužan da vodi i čuva. Uskraćivanje informacija i nedostavljanje dokaza mogu da proizvedu nepovoljne posledice po njega. Zato je dostupnost dokumentacije tokom kontrole od posebnog značaja, naročito kada vlasnik preduzeća nije u zemlji.

Važno je i da kontrola ne završava nužno donošenjem zapisnika bez mogućnosti da obveznik reaguje. Prema članu 128 ZPPPA, poreski inspektor sastavlja zapisnik o kontroli, koji se dostavlja poreskom obvezniku. On, po pravilu, ima pravo da u roku od osam dana od prijema podnese primedbe i ukaže na eventualno nepotpuno ili pogrešno utvrđeno činjenično stanje.

Za određene kontrole, uključujući kontrolu evidentiranja prometa preko elektronskih fiskalnih uređaja, predviđen je poseban režim dostavljanja zapisnika bez odlaganja po završetku kontrole.

Za preduzetnike koji deo godine provode u inostranstvu najvažnija poruka jeste da fizičko odsustvo ne predstavlja prepreku za sprovođenje poreske kontrole, niti ih oslobađa obaveze saradnje sa Poreskom upravom. Zbog toga je preporučljivo da, bez obzira na to da li vode poslovne knjige ili su paušalno oporezovani, unapred odrede lice koje može da ih zastupa tokom kontrole, obezbede uredno čuvanje poslovne dokumentacije i vode računa o tome da komunikacija sa nadležnim organima ne bude prekinuta tokom njihovog boravka u inostranstvu.

„U suprotnom, putovanje koje nema nikakve veze sa poslovanjem može da se pretvori u ozbiljan administrativni i finansijski problem“, zaključuje poreska savetnica Zvezdana Pisarević.