Rafinerija u Pančevu je najugroženija unutar buduće MOL grupe

Skoro pet meseci prošlo je otkako je mađarska naftna kompanija MOL potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog ugovora sa ruskom kompanijom GazpromNeft o kupovini udela od 56,15 odsto u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Ovaj sporazum definisao je ključne uslove ugovora o kupoprodaji, uključujući vremenski okvir za sprovođenje dubinske analize poslovanja NIS-a i podnošenje zahteva za regulatorna odobrenja.

MOL je tada naveo da do 31. marta očekuje potpisivanje ugovora o kupoprodaji.

Ipak, scenario prodaje ruskog udela u NIS-u do danas nije sasvim poznat, iako su prilikom poslednjeg zahteva za produžetak roka za pregovore američkom OFAC-u iz MOL-a poručili da su nakon produženja licence odobrenog 22. maja pregovori značajno napredovali, a trenutno dodatno produženje do 16. juna omogućava finalizaciju transakcione dokumentacije.

Znači li to da je prodaja izvesna u narednim danima ili je reč samo o daljem produžavanju celog procesa? Energetski analitičar i urednik hrvatskog portala Energypress Ivan Brodić za Biznis.rs kaže da je moguće da se rokovi razvlače da bi se zadržao status kvo, ali ne isključivo zbog toga.  

„Dubinska analiza za ovakvu kompaniju – sa ruskim vlasništvom pod sankcijama, rafinerijom, petrohemijom i lancem benzinskih stanica, realno traje mesecima. Treba proveriti finansije, obaveze, usklađenost sa sankcijama i potencijalne skrivene rizike. Međutim, ponavljani kratki rokovi i javno nezadovoljstvo Srbije najnovijim predlogom MOL-a, posebno oko rada Rafinerije u Pančevu i snabdevanja tržišta, sugerišu da postoje ozbiljni suštinski problemi, a ne samo tehnički“, smatra Brodić.

Sa druge strane, moguće je da neki akteri imaju interes da proces traje, Rusi dobijaju više vremena, a domaća politika može upravljati narativom.

„Ali čisto razvlačenje da bi se reklo ‘nema dogovora’ manje je verovatno, jer svi imaju interes da se nešto dogodi. Dokaz za to su dva protekla samita – prvi Inicijative triju mora u Dubrovniku i ovaj drugi čelnika Zapadnog Balkana u Tivtu. Oni su pokazali da SAD ima interes da se ruske kompanije maknu iz ovog dela Evrope i da se naše zemlje vežu uz odbrambenu i energetsku industriju zapada. U prvom redu SAD i njegovih energetskih saveznika“, mišljenja je naš sagovornik.

Odlazak Orbana poremetio planove

Koliko su u ceo posao prste umešala i globalna dešavanja, jer su u jeku pregovora najpre počeli ratni sukobi na Bliskom istoku koji su bitno promenili uslove na naftnom tržištu, a zatim je sa vlasti u Mađarskoj otišao Viktor Orban, poznat kao zagovornik ruske struje? Brodić odgovara da su prsti geopolitike duboko upleteni.

„Primarni pokretač je američka politika sankcija – cilj je izvući ruski kapital iz NIS-a kako Rusija ne bi imala prihode od energetike za rat u Ukrajini. Odlazak Orbana u aprilu, poraz Fidesa i nova vlada Petera Mađara je velika promena. Orban je bio ključni ruski most u EU, dok je novi kurs verovatno prozapadniji. To može uticati na MOL-ovu poziciju. Mađarska kompanija sada ima manje političkih koncesija za poslovanje s ruskim kompanijama“, smatra Brodić.

Rusi žele da zadrže uticaj ili barem maksimiziraju cenu i uslove izlaska, ali pod sankcijama su prisiljeni da prodaju. MOL želi povećanje portfelja, ali ne po svaku cenu, a Srbija želi sigurnost ali – ima ograničen formalni uticaj.

Rafinerija kamen spoticanja

Održanje maksimalne uposlenosti Rafinerije nafte Pančevo, sudeći prema navodima vrha MOL-a, u početku se nije dovodila u pitanje. Međutim, poslednjih nedelja reakcije zvaničnog Beograda ukazuju na to da ta pozicija i nije više tako sigurna.

Brodić objašnjava da MOL kao kupac želi operativnu fleksibilnost, pravo odlučivanja o kapacitetu prerade prema ekonomskim parametrima, pa bi obvezivanje na stalan rad punim kapacitetom ili fiksne volumene moglo biti loše za profitabilnost.

S jedne strane, MOL grupi su u slučaju kupovine NIS-a kumulativno potrebne sve postojeće rafinerije za snabdevanje zbirnih tržišta, a s druge strane zbunjuje gradnja produktovoda iz smera Mađarske prema Srbiji kojim bi se u Srbiju uvozili derivati. Pitanje je koliki je kapacitet rafinerije tada potreban, navodi Brodić.

„Tim više što je Pančevo, premda vrlo moderna rafinerija, zapravo najugroženija unutar grupe jer MOL neće gasiti svoju rafineriju na Dunavu, a Rijeku nema poslovne logike zatvoriti zbog toga što je jedina rafinerija unutar grupe koja se nalazi na Mediteranu“.

Za Ruse to nakon prodaje nije direktno bitno, ali za Srbiju je to crvena linija. Pančevo pokriva oko 80 odsto domaćeg tržišta derivata, ima petrohemiju i na hiljade radnih mesta. Zatvaranje ili značajno smanjenje bilo bi u prvom redu politički katastrofalno, a onda i ekonomski izazovno, smatra Brodić.

Finansije bi mogle biti problem, takođe

Osim toga što MOL ne želi da pruži previše rigidne garancije koje ga ograničavaju, a Srbija iako manjinski vlasnik ima crvene linije oko prerade i snabdevanja i javno je rekla da nije zadovoljna najnovijim predlogom MOL-a, lista razloga šta bi moglo da koči prodaju se tu ne završava.

„Nalazi dubinske analize mogli bi biti izazovni. Ne toliko u finansijskom smislu, iako su rezerve ugljovodonika u Srbiji značajno iscrpljene, napuštene akvizicije izvan Srbije, a i sankcijama srušena vrednost, nego zbog višedecenijske izloženosti NIS-a vladajućim politikama u Srbiji. Tu bi moglo biti svega, od raznih zapošljavanja, sakrivenih obaveza do političkih finansiranja“, ocenjuje sagovornik.

Tu je i mehanizam plaćanja. MOL kao kompanija iz Evropske unije ne može da plati Gazpromu osim na poseban račun kojim Gazprom ne može da raspolaže do završetka rata u Ukrajini i ukidanja sankcija. Zbog toga je u prvom predlogu bio i ADNOC iz Emirata.

Kada je reč o tome koliko država kao manjinski akcionar uopšte ima prostora da utiče na ishod, Brodić kaže da Srbija nije formalna strana ugovora, to su GazpromNeft i MOL, ali ima realan uticaj preko manjinskog paketa, regulatornih odobrenja i političkog pritiska.

„Predlozi predsednika Srbije Aleksandra Vučića su diplomatsko lobiranje, što je normalno u ovakvim situacijama“.

Hrvatska je, kako podseća, prošla skoro identičnu priču. MOL je ušao u INA, bilo je optužbi za mito, dugogodišnjih arbitraža, a Hrvatska je na kraju morala da mađarskoj kompaniji plati na stotine miliona dolara. Poslednja presuda iz 2026. je na oko 286 miliona.

„MOL je tvrd, profesionalan pregovarač koji koristi međunarodne arbitraže i pravne mehanizme maksimalno u svoju korist. Jednom kada prevagne kontrola, vrlo je teško i skupo vratiti stvari unazad. Međutim, MOL je u finansijskom smislu bio dobar upravljač u INA-i, dva puta ju je vadio iz dubioza koje su bile vrlo bliske bankrotu. Budimo realni, svaki novi vlasnik kontrolnog paketa će optimizovati poslovanje kompanije u svakom smislu. Kompaniji je potreban oporavak ako želi priliku da u perspektivi ponovo raste“, smatra sagovornik.

Pojava dvojice domaćih biznismena sa kandidaturama da kupe ruski udeo u NIS-u za Brodića deluje kao klasičan domaći igrokaz – da se stvori utisak „imamo alternative“, da se vrši pritisak na MOL za bolje uslove ili da se kupi političko vreme.

„Nije verovatno da bi Mimović i Karić nudili svaki zasebno oko dve milijarde evra za ruski udeo i tvrdili da je njihova ponuda prihvatljiva za rusku stranu. GazpromNeft je javno rekao da pregovara isključivo s MOL-om.  A ako pogledamo karijere ove dvojice poslovnih ljudi videćemo posebnu povezanost s Rusijom, pa je malo verovatno da bi OFAC to prihvatio. U toj agenciji ne sede diletanti“, istakao je Brodić.