NIS povećao plate i nije otpuštao uprkos sankcijama i kriznom poslovanju

Povremeni prekidi rada Naftne industrije Srbije (NIS) zbog sankcija SAD tokom prošle godine nisu ostavili negativne posledice na zarade i zaposlenost u najvećoj kompaniji u Srbiji. Naprotiv, sektor proizvodnje koksa i derivata nafte koji u najvećoj meri obuhvata one koji rade u NIS-u zabeležio je ubedljivo najveći rast prosečnih zarada na nivou cele privrede – veći od 40 odsto.

Iako se po dinamici isplate vidi neravnomernost po mesecima jer je bilo perioda kada je radnicima isplaćivano i po više od jedne zarade, ali i manje od toga, na nivou proseka godine u odnosu na godinu ranije nominalan rast iznosi 46,1 odsto, dok su zarade realno porasle za 40,8 odsto.

Prosečno su zaposleni u ovoj oblasti primali po 218.395 dinara svakog meseca prošle godine.

Drugi sektor sa najvećim rastom takođe dolazi iz iste privredne grane, a reč je o sektoru eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa u kojem je nominalni rast iznosio 21,4 odsto, dok su realno zarade porasle za 117 odsto. U proseku su mesečno nosili kući po 190.603 mesečno.

Realan rast veći od 40 odsto u uslovima sankcija verovatno nije odraz stvarnog povećanja zarada, već neke zalihe stvorene tokom poslovanja u kriznim uslovima kada je uprava NIS-a isplaćivala zarade i u većem iznosu i češće od redovne dinamike ne znajući da li će joj biti blokirani računi.

Ipak, govori o kompaniji koja raspolaže finansijskim kapacitetom da u vanrednim okolnostima poslovanja zadrži nivo zarada, u situaciji kada objektivno ostvaruje pad prihoda i gubi deo tržišta.

Izvor: Republički zavod za statistiku

Podaci o prosečnim zaradama za mart ove godine pokazuju malo drugačiji trend. Jedine oblasti u kojima su plate u prva tri meseca ove godine bile niže nego u istom periodu prošle godine ostvarene su u sektorima koji su povezani sa eksploatacijom i preradom nafte, koksa i gasa.  

To je, verovatno, posledica isplate većih iznosa u prošloj godini.

Zaposleni u sektoru eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa primili su u proseku u prvom kvartalu mesečne zarade u iznosu od 176.920 dinara, što je za 12,1 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Ovi iznosi su nešto niži i od proseka u prošloj godini, pa je pretpostavka da je ovo rezultat “peglanja” sa 2025. godinom.

Izvor: Republički zavod za statistiku

U sektoru proizvodnje koksa i derivata nafte radnici su u istom periodu kućama odneli prosečne zarade od 199.078 dinara, a statistika računa da je to bilo za 13,6 odsto manje nego u prva tri meseca 2025. godine. I u ovom sektoru su prosečne zarade nešto niže nego što je to bilo prošle godine.

Uslužne delatnosti u rudarstvu i geološkim istraživanjima zabeležile su pad od 2,2 odsto kada je reč o isplaćenim prosečnim mesečnim zaradama od januara do aprila, koje su iznosile 144.551 dinar.

Iako bi mogle da ukažu na realan pad zarada u ova tri sektora koji direktno zavise od rada Naftne industrije Srbije, uvid u ranije isplate pokazuje da je više reč o tehničkim razlozima jer je NIS u nekim mesecima isplaćivao i više od jedne zarade zbog američkih sankcija, dok je bilo i meseci u kojima su ti iznosi bili niži i od jedne prosečne zarade.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su prosečne isplaćene zarade u sektoru eksploatacije sirove nafte i gasa od januara prošle do marta ove godine varirale između 297.143 dinara, koliko je isplaćeno u januaru prošle godine, i 61.680 dinara u oktobru iste godine.

Isto tako, sektor proizvodnje koksa i derivate nafte ima sličnu dinamiku, pa su najveće zarade isplaćene u januaru 2025. godine u iznosu 332.994 dinara, dok je u oktobru isplaćeno svega 78.116 dinara.

Zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu i geološkim istraživanjima nešto su ravnomernije dobijali isplate u istom periodu, ali je bilo odstupanja u pojedinim mesecima kao i u slučaju druga dva sektora. Njihova prosečna zarada u prošloj godini iznosila je 145.994 dinara i realno je porasla za 1,6 odsto u odnosu na 2024.

Finansijski rezultati NIS-a za prošlu godinu pokazuju da kompanija nije smanjila broj zaposlenih, a da je prosečna bruto plata po zaposlenom porasla.

Podaci koje nam je ustupila bonitetna kuća CompanyWall ukazuju da je broj zaposlenih iznosio 5.156 i bio je nivou godine ranije, dok je prosečna plata isplaćena sa porezima i doprinosima u proseku bila 377.722 dinara, odnosno za oko 7.000 dinara više nego godinu ranije.

Kako je pad ukupnih prihoda bio nešto veći od 30 odsto, rashodi su smanjeni za oko petinu, a neto gubitak iznosio 12 milijardi dinara, jasno je da je NIS morao da uloži dodatan finansijski napor da zadrži broj zaposlenih i redovnu isplatu zarada.

Jer – iako su prihodi pali, troškovi zarada i naknada su porasli za četiri odsto, troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada pet odsto, a troškovi amortizacije za osam odsto.

Kompanija je zadržala dugoročna potraživanja na nivou prethodne godine, potraživanja po osnovu prodaje su blago smanjena, dok je gotovina smanjena za oko 12 milijardi dinara.

Dugoročne obaveze smanjene su za 40 odsto, sa oko 70 na oko 40 milijardi dinara.

Pregovori o prodaji NIS-a mađarskoj kompaniji MOL i dalje traju.

Poslednje produženje važi do danas (6. juna), a potencijalni kupac tražio je produžetak od novih 30 dana.