eSanduče postaje obavezna adresa građana za komunikaciju sa državom

Narodna skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o elektronskoj upravi kojima se detaljnije uređuju pojmovi, od elektronskih registara, portala i e-sandučića do državnog klauda, otvorenih podataka i servisne magistrale za razmenu podataka između institucija.

Poseban naglasak stavljen je na bezbednu i standardizovanu razmenu podataka između državnih organa. Institucije će podatke iz svojih registara razmenjivati preko Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže i Servisne magistrale organa, u strukturiranoj digitalnoj formi.

Uvodi se i detaljnije praćenje razmene podataka. Beležiće se, između ostalog, koji organ ustupa podatke, koji ih preuzima, koji softver ih koristi, kao i vreme i način pristupa. Ovi podaci čuvaće se godinu dana i mogu služiti kao dokaz u nadzoru ili sudskom postupku.

Zakon dodatno obavezuje institucije da svoje registre i evidencije vode u elektronskom obliku i da po službenoj dužnosti preuzimaju i ažuriraju podatke iz drugih državnih registara. To obuhvata podatke o građanima, privrednim subjektima, udruženjima, nepokretnostima i adresama.

Novina je i pravilo prema kojem se elektronski registri, evidencije i nalozi za elektronsku komunikaciju institucija mogu nalaziti samo na teritoriji Srbije, dok su izuzeci predviđeni za pojedine organe koji rade van zemlje, uz propisane mere bezbednosti.

Strože praćenje pristupa e-dokumentaciji

Izmenama zakona dodatno se uređuje način na koji državni organi razmenjuju i proveravaju podatke. Podaci iz elektronskih registara preuzimaju se bez dodatnih provera, osim kada postoji sumnja u njihovu tačnost. Tada se označavaju kao podaci „u statusu provere“ i ne mogu se koristiti dok provera traje.

Institucije će podatke razmenjivati preko Servisne magistrale, koristeći jedinstvene identifikatore poput JMBG-a, broja lične karte, matičnog broja firme i PIB-a. Organ koji raspolaže potrebnim podacima mora ih drugom organu dostaviti odmah, a najkasnije u roku od tri radna dana. Prema novim pravilima uvodi se strože praćenje pristupa elektronskim dokumentima. Evidentiraće se ko je pristupao podacima, kada i kojim podacima, a ti zapisi čuvaće se 10 godina.

Građani i firme moći će da koriste usluge Portala eUprava nakon registracije, pri čemu će se u korisničkom nalogu voditi osnovni identifikacioni i kontakt podaci. Podaci će se redovno ažurirati preuzimanjem iz nadležnih državnih registara. Korisnik, osim organa, može povući saglasnost za korišćenje usluga, nakon čega se njegov nalog zatvara, a podaci se čuvaju još pet godina od poslednje pružene usluge.

Nakon registracije korisniku se dodeljuje eSanduče, koje postaje osnovno mesto za dostavljanje elektronskih dokumenata iz elektronske uprave. Nadležne institucije će dokumenta dostavljati u eSanduče, osim ako neki drugi zakon ne propisuje drugačije.

Državni organi će svoja softverska rešenja morati da postavljaju na državni klaud ili sopstvenu infrastrukturu koja se nalazi u Srbiji. Sistemi treba da omoguće bezbedno čuvanje i zaštitu elektronskih podataka i dokumenata, a organi će, po pravilu, biti povezani sa sistemima pisarnice i eArhiva.

Izmene predviđaju i razvoj digitalnih rešenja za komunikaciju sa građanima, kao i platformu za „pametne gradove“, namenjenu efikasnijem pružanju elektronskih usluga, većoj transparentnosti i uključivanju građana u donošenje odluka. Digitalne usluge moraju biti pristupačne svima, uključujući osobe sa invaliditetom, i prilagođene mobilnim uređajima.

Na Portalu eUprava vodiće se detaljna evidencija o korisnicima i njihovom korišćenju usluga – uključujući vreme pristupa, IP adresu, vrstu zahteva i status usluge. Ovi podaci čuvaće se 10 godina od pružanja ili uskraćivanja usluge. Portalom eUprava upravlja nadležni organ, dok će način njegovog rada bliže urediti Vlada.

Novi propisi za ponovnu upotrebu podataka

Izmene zakona donose nova pravila za ponovnu upotrebu podataka koje stvaraju i poseduju državni organi, uz snažnije oslanjanje na otvorene podatke i digitalnu administraciju. Građani, kompanije i druge organizacije moći će da zatraže podatke od organa koji ih poseduje, a zahtev će morati da sadrži podatke o podnosiocu, svrhu korišćenja, opis traženih podataka, kao i način na koji žele da ih preuzmu. Kada je tehnički moguće, organ će podatke morati da dostavi u mašinski čitljivom i otvorenom formatu, zajedno sa metapodacima.

Posebna pažnja posvećena je zaštiti privatnosti. Ako skup podataka sadrži podatke o ličnosti, oni će pre ponovne upotrebe morati da budu anonimizovani.

Istovremeno, država neće biti dužna da zbog pojedinačnog zahteva posebno izrađuje, prilagođava ili izdvaja podatke ako bi to zahtevalo nesrazmerno mnogo vremena ili novca. Institucija takođe neće imati obavezu da nastavi da ažurira, nadograđuje ili čuva podatke samo zato što su jednom stavljeni na raspolaganje za ponovnu upotrebu.

Za određene podatke zahtev može biti odbijen, između ostalog kada bi njihovo korišćenje ugrozilo prava intelektualne svojine. U takvom slučaju organ će, ako mu je poznato, morati da navede ko je nosilac tih prava ili od koga je pravo na intelektualnu svojinu preneto.

Za ponovnu upotrebu podataka neće se naplaćivati taksa, osim ako neki drugi zakon ne predvidi drugačije. To posebno važi za skupove podataka od značaja za ponovnu upotrebu i istraživačke podatke.

Državni podaci dostupniji građanima i privredi

Institucije će imati obavezu da otvorene podatke iz svoje nadležnosti objavljuju na Portalu otvorenih podataka, tako da mogu lako da se pretražuju i ponovo koriste. Pre objavljivanja, podaci o ličnosti moraju biti anonimizovani.

Novina se odnosi i na dinamičke podatke, odnosno podatke koji se često menjaju. Kada ih institucija objavljuje, trebalo bi da ih učini dostupnim što je moguće ranije nakon prikupljanja, preko aplikativnog programskog interfejsa (API), a gde je moguće i kroz masovno preuzimanje. Ako bi takvo objavljivanje predstavljalo nesrazmerno finansijsko ili tehničko opterećenje, moguće je odlaganje ili privremeno tehničko ograničenje, ali tako da se ne umanji ekonomska ili društvena vrednost podataka. Na Portalu otvorenih podataka moraće da postoji i veza ka tim dinamičkim podacima.

Posebno se izdvajaju skupovi podataka koji imaju veliki potencijal za ponovnu upotrebu. Tu spadaju geoprostorni, meteorološki i statistički podaci, podaci o zaštiti životne sredine, privrednim društvima i mobilnosti. Oni će biti dostupni bez naknade, u mašinski čitljivom obliku, putem mrežnih servisa i, kada je moguće, za masovno preuzimanje.

Manje papira, više elektronskih dokumenata

Izmene dodatno guraju javnu upravu ka potpunijem elektronskom poslovanju. Institucije će morati da omoguće podnošenje elektronskih podnesaka.

U slučajevima kada je potpis obavezan, prijavljivanje na Portal eUprava putem registrovane elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti moći će da zameni elektronski potpis, osim ako poseban zakon ne propiše drugačije.

Još jedna važna promena odnosi se na dokumente koje izrađuju sami državni organi. Oni će, po pravilu, morati da nastaju kao elektronski dokumenti. Umesto klasičnog potpisa službenika i pečata, akt će sadržati kvalifikovani elektronski pečat organa ili kvalifikovani elektronski potpis ovlašćenog lica.

I dostava se dodatno digitalizuje. Uverenja, odluke, rešenja, zaključci i drugi dokumenti iz nadležnosti organa dostavljaće se korisniku elektronskim putem, u Jedinstveni elektronski sandučić na Portalu eUprava, odnosno na način predviđen posebnim propisima. Građanin ipak može da zatraži i papirni, overeni primerak elektronskog dokumenta. U tom slučaju troškove dostave snosi sam korisnik.

Izmene uvode i novčane kazne za odgovorne osobe. Lice odgovorno za otvaranje podataka može biti kažnjeno sa 5.000 do 50.000 dinara ako ne omogući ponovnu upotrebu podataka nastalih u vršenju javnih ovlašćenja, bilo u komercijalne ili nekomercijalne svrhe.

Za odgovorno lice u organu predviđene su i veće kazne, od 30.000 do 150.000 dinara, između ostalog ako organ ne omogući elektronsko upravno postupanje, nema određeno lice odgovorno za otvaranje podataka, ne omogući elektronsko plaćanje, ne prima elektronske podneske ili ne dostavlja odluke i druge akte elektronskim putem.