Data centri kao novi pritisak na energetski sistem Srbije

Ekspanzija data centara i ubrzani razvoj veštačke inteligencije zahtevaju ogromne količine energije, pa će Srbija zbog toga u narednom periodu biti izložena dodatnoj ranjivosti elektroenergetskog sistema.

Za razliku od domaćinstava ili industrije, data centri rade neprekidno, sa faktorom opterećenja od 80 do 90 odsto tokom cele godine, pa se ne mogu privremeno rasteretiti u piku korišćenja energije u toku dana.

Leti im potrošnja za hlađenje raste za 30 do 40 odsto i to baš kada se uključuju i kućni klima-uređaji.

Srbija danas ima 13 data centara i planira proširenje kapaciteta do oko 200 megavata do 2030. i do jednog gigavata do 2035. godine, a jedan centar snage 100 megavata podigao bi godišnju potrošnju struje u zemlji za oko dva odsto, pokazuje analiza kompanije Warmico.

Pregled otpornosti elektroenergetskih sistema Srbije i Jugoistočne Evrope pokazuje da su mreže u regionu sve izloženije klimatskim i tržišnim šokovima, vrućinama, suši, rastu potrošnje i dotrajaloj infrastrukturi i da tradicionalna modernizacija mreže sve teže stiže za tempom pretnji.

Analiza pokazuje redovnost slomova energetske mreže. U junu 2024. godine, tokom rekordnog toplotnog talasa, iz sistema je na Balkanu ispalo 2.214 megavata i bez struje su ostale Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatska.

U aprilu 2025. veliki prekid na Iberijskom poluostrvu pogodio je više od 50 miliona ljudi, uz procenjenu štetu od oko 1,6 milijardi evra.

Tokom hidrološke krize sistem HE Đerdap radio je na svega 25 odsto kapaciteta a nedostatak rashladne vode opteretio je termoelektrane Kostolac i TENT i prisilio na smanjenje snage pojedinih reaktora u regionu.

Sve povezanija regionalna mreža, navodi se u analizi, donosi i veću stabilnost i zajedničku ranjivost. Poremećaj u jednom delu sistema preliva se na susedne države, naročito u uslovima velike potražnje.

Uz to, oko 40 odsto evropskih mreža starije je od 40 godina, a ulaganja zaostaju za potrebama. Procene pokazuju da će 15 najvećih evropskih operatera uložiće 345 milijardi evra u periodu 2025–2029, ali će to i dalje biti nedovoljno pa se procenjuje da će nedostajati 250 milijardi evra do 2030. godine.

Kao delotvorno rešenje nameću se zatvoreni i energetski efikasni klasteri u kojima se potrošač napaja iz namenski izgrađenog visoko-tehnološkog izvora energije.

Takav klaster obezbeđuje stabilnu proizvodnu bazu nezavisnu od vremenskih uslova i hidrologije, štiti konkretan objekat od rizika opšte mreže i istovremeno je rasterećuje. Upravo je stabilnost sistema, ističe se u analizi, jedan od ključnih uslova za privlačenje investicija u energetski zahtevne data centre, pa rešenje jednog problema otvara vrata drugom.

Kompanija Warmico taj pristup vidi kao poslovni model u kojem kompanija u svaki projekat ulazi sopstvenim kapitalom, koji, kako ističu, ulazi prvi a izlazi poslednji i kao otvorenu platformu na kojoj investitori, inženjeri i lokalne zajednice dele vrednost koju zajedno stvaraju, umesto da svako gradi sam.

Srbija, kako se podseća, planira velika ulaganja u energetiku. Prema podacima Ministarstva energetike, reč je o 14,4 milijardi evra u periodu do 2035, od čega oko 2,4 milijarde u modernizaciju mreže i oko 6,5 milijardi u nove proizvodne kapacitete s naglaskom na obnovljive izvore.

U tom kontekstu, zaključak je analize, klasteri s priključenim biogasnim postrojenjima mogu biti jedno od rešenja koje jača energetsku sigurnost, smanjuje zavisnost od uvoza i rasterećuje elektroenergetsku mrežu.