Više od 700.000 zaposlenih radi za platu koja je niža od praga rizika od siromaštva

Plata za život u Srbiji iznosi 154.740 dinara, ali minimalna zarada pokriva tek oko 40 odsto tog iznosa, dok više od 700.000 ljudi radi za platu koja je niža od praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo. Ovi podaci ukazuju na veliki jaz između primanja zaposlenih i troškova potrebnih za dostojanstven život, navodi se u analizi Centra za politike emancipacije (CPE).

Iako bi minimalna zarada trebalo da omogući pokrivanje osnovnih životnih i socijalnih potreba radnika i njihovih porodica, njena visina daleko je od iznosa koji bi obezbedio takvu sigurnost. Takođe, veliki broj zaposlenih svakodnevno odlazi na posao, ali njihova primanja nisu dovoljna da sebi i članovima porodice omoguće minimum dostojanstvenog života.

„Novac postoji, ali kapitalizam proizvodi nejednakosti koje dovode do koncentracije ogromne količine bogatstva u rukama nekoliko multinacionalnih korporacija, dok istovremeno ogroman broj ljudi svakodnevno ide na posao i ne može sebi i svojoj porodici da priušti minimum dostojanstvenog života“, navodi se u analizi CPE.

Kada zaposleni u različitim zemljama, od Kambodže i Bangladeša do Hrvatske i Srbije, zatraže povećanje zarada, često dobijaju odgovor da bi takav zahtev ugrozio profitabilnost, pa čak i opstanak kompanije. Međutim, u Centru za politike emancipacije smatraju da multinacionalne korporacije imaju mogućnost da obezbede plate za život radnicima duž čitavog proizvodnog lanca, a da pritom nastave da ostvaruju profit.

Problem je posebno izražen u modnoj industriji. Prema najnovijem izveštaju Fashion Checker-a, čak 96 odsto svetskih brendova ne isplaćuje svojim zaposlenima platu za život. Iako mnoge kompanije, suočene sa pritiskom javnosti, ističu svoju posvećenost pravednoj i zelenoj tranziciji, pitanje adekvatnih zarada često ostaje zanemareno.

U CPE-u ukazuju da je plata za život jedan od osnovnih preduslova pravedne tranzicije i održivog društveno-ekonomskog razvoja. To se, kako navode, ne odnosi samo na modnu industriju već na privredu u celini. Zbog toga smatraju da se društveno odgovornim mogu smatrati samo kompanije koje su spremne da obezbede zarade dovoljne za dostojanstven život zaposlenih duž celog proizvodnog lanca.

Građani smatraju da je za život potrebno 200.000 dinara

Da postoji veliki raskorak između minimalne zarade i troškova života pokazuju i rezultati ankete koju je sproveo Biro za društvena istraživanja u saradnji sa Centrom za politike emancipacije.

Ispitanici su naveli da bi zarada od 200.000 dinara u proseku bila dovoljna da pokrije osnovne egzistencijalne i socijalne potrebe njih i njihovih porodica. Taj iznos je znatno viši od plate za život od 154.740 dinara, koliko pokazuju poslednji podaci predstavljeni u analizi.

Odgovori građana ukazuju i na to da ograničena primanja utiču na mogućnost korišćenja godišnjeg odmora i stvaranja finansijske rezerve. Više od 40 odsto ispitanika nije koristilo godišnji odmor izvan mesta stanovanja tokom prethodnih godinu dana, dok 20 odsto uopšte nije išlo na odmor jer su radili na svom redovnom ili dodatnom poslu kako bi nadoknadili nedostatak novca u kućnom budžetu.

Finansijska nesigurnost posebno dolazi do izražaja kada se pojave neplanirani izdaci. Više od 80 odsto anketiranih navelo je da ne može ili teško može da pokrije iznenadni trošak od 500 evra.

Pravo na platu za život prepoznato je i u međunarodnim dokumentima i domaćem zakonodavstvu. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima propisuje da svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbeđuje život dostojan ljudskog dostojanstva. Ustav Republike Srbije, takođe, garantuje pravo na slobodan razvoj ličnosti, poštovanje dostojanstva na radu i pravičnu naknadu za obavljeni rad.

Većina zaposlenih prima znatno manje od prosečne zarade

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), ocenjuje da je za pristojan život u Srbiji potrebno više novca nego što pokazuje izračunati iznos plate za život.

Govoreći za Biznis.rs o odnosu prosečnih zarada i realnih životnih troškova, Savić ukazuje na razliku između prosečne i medijalne zarade. Prema njenim rečima, medijalna plata za jul iznosila je oko 95.000 dinara, što znači da 50 odsto građana prima zaradu od oko 90.000 dinara. Takođe, veoma visoke plate pojedinih zaposlenih podižu prosek, pa on ne odražava u potpunosti primanja većine stanovništva.

Savić smatra da su osnovne životne namirnice, različite usluge i zdravstvena zaštita u Srbiji veoma skupi i da su njihovi troškovi približni cenama u zemljama Evropske unije. Zbog toga ocenjuje da ni 154.740 dinara više nije dovoljno za potpuno pristojan život.

Prema njenoj proceni, na taj iznos trebalo bi dodati još 200 do 300 evra kako bi pojedinac, odnosno tročlana porodica, mogao da podmiri potrebe bez odricanja od osnovnih životnih standarda.

Ona ističe i da najavljena ili već sprovedena povećanja pojedinih primanja ne moraju nužno da znače i poboljšanje životnog standarda, ukoliko ih prate nova poskupljenja. Kao primer navodi očekivanja da bi nakon izbora moglo da dođe do novih povećanja troškova, ukazujući na zahtev za poskupljenje grejanja od devet odsto.

Prema njenim rečima, eventualna povećanja troškova stanovanja i drugih osnovnih izdataka mogu da umanje korist od dodatnih isplata građanima, uključujući i jednokratnu pomoć.

Savić se osvrnula i na isplatu jednokratne pomoći od 6.000 dinara, odnosno oko 50 evra, ocenjujući da taj iznos govori o stvarnom ekonomskom i socijalnom položaju građana. Kako navodi, takva pomoć može da znači domaćinstvima sa niskim primanjima, na primer za kupovinu nešto više mesa tokom meseca, ali istovremeno ukazuje na to koliko je novac značajan ljudima koji teško pokrivaju osnovne troškove.

Ona smatra da su građani mogli da prihvate ponuđenu pomoć, ali da sama činjenica da se iznos od 50 evra doživljava kao značajno olakšanje pokazuje koliko je životni standard velikog broja ljudi ograničen.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: U Srbiji bi 100.000 ljudi tri godine primalo po 100 evra za iznos pomoći penzionerima