Kako učenici deficitarnih zanimanja gube 45.000 dinara državne podrške?

Lista deficitarnih zanimanja za program dualnog obrazovanja u srednjim školama proširena je za dve godine sa 28 na 36 obrazovnih profila, izjavila je direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić. Ona je u razgovoru za Biznis.rs kazala da se lista deficitarnih zanimanja u sistemu dualnog obrazovanja kontinuirano proširuje iz godine u godinu, u skladu sa potrebama tržišta rada i privrede.

“Tako je u školskoj 2024/2025. godini obuhvatala 28 dualnih obrazovnih profila, u školskoj 2025/2026. godini 33, dok je za školsku 2026/2027. godinu na listu uvršteno ukupno 36 dualnih obrazovnih profila”, navela je Grujić.

U odnosu na školsku 2024/2025. godinu lista je u narednoj godini proširena obrazovnim profilima instalater vodovoda, grejanja i klimatizacije, rukovalac građevinskom mehanizacijom, tehničar informacionih tehnologija i tehničar mehatronike, dok je umesto obrazovnog profila industrijski krojač uključen profil tehničar modelar odeće.

Za školsku 2026/2027. godinu lista je dodatno proširena obrazovnim profilima električar, tapetar-dekorater i građevinski tehničar, dok je umesto profila tehničar za polimere uvršten profil tehničar za upravljanje otpadom.

Kako nova zanimanja dolaze na listu?

Prema njenim rečima, lista deficitarnih zanimanja se formira na osnovu jasno utvrđenih kriterijuma propisanih Uredbom o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju iz 2023. godine.

Prilikom njenog utvrđivanja, Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija razmatra podatke Nacionalne službe za zapošljavanje, koji pružaju uvid u stanje i potrebe tržišta rada, broj mesta za učenje kroz rad po obrazovnim profilima na osnovu predloga plana Privredne komore Srbije za uključivanje poslodavaca u dualno obrazovanje, kao i broj učenika upisanih na dualne obrazovne profile u prethodne dve školske godine, kako bi se sagledalo interesovanje učenika za određene kvalifikacije.

Na taj način ne sagledavaju se samo trenutne potrebe poslodavaca za određenim kadrovima, već i postojeći obrazovni kapaciteti, interesovanje učenika i mogućnosti privrede da obezbedi kvalitetno učenje kroz rad.

Grujić kaže da je cilj da se kroz sistem dualnog obrazovanja podstakne školovanje kadrova za zanimanja koja su potrebna tržištu rada, uz istovremeno stvaranje boljih mogućnosti za zapošljavanje mladih i obezbeđivanje kvalifikovane radne snage za razvoj privrede Srbije.

Podrška od 5.000 dinara nije bezuslovna

Da bi podstakla učenike da se obrazuju za ova zanimanja, država je obezbedila i novčani podsticaj od 5.000 dinara mesečno tokom devet meseci u jednoj školskoj godini, odnosno 45.000 dinara ukupno. Međutim, Grujić napominje da sam upis na obrazovni profil koji se nalazi na listi deficitarnih zanimanja nije dovoljan za automatsko ostvarivanje prava na finansijsku podršku. Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija svake godine raspisuje konkurs kojim se utvrđuju uslovi i način ostvarivanja ovog prava.

“Da bi učenik ostvario pravo na podršku, potrebno je da upiše prvi razred obrazovnog profila po dualnom modelu koji je obuhvaćen konkursom, kao i da bude raspoređen na učenje kroz rad kod poslodavca. Važno je naglasiti da učenici i roditelji ne podnose samostalno prijave na konkurs, već celokupnu proceduru sprovodi škola, koja Kancelariji dostavlja potrebne podatke i dokumentaciju”, navodi direktorka Kancelarije.

Nakon sprovedene konkursne procedure, zaključuje se ugovor između Kancelarije, škole i učenika, odnosno njegovog roditelja ili zakonskog zastupnika, a sredstva se isplaćuju na namenski račun učenika otvoren u Banci Poštanska štedionica.

Grujić skreće pažnju da finansijska podrška podrazumeva i određene obaveze učenika, pre svega redovno pohađanje učenja kroz rad i ostvarivanje odgovarajućeg uspeha u školi. U slučaju neopravdanih izostanaka ili nedovoljnog uspeha, pravo na isplatu može biti privremeno obustavljeno ili izgubljeno, u skladu sa propisanim uslovima.

Sa druge strane, pored podsticaja koji obezbeđuje država iz budžeta, poslodavci su u obavezi da učenicima isplaćuju naknadu za svaki sat proveden na učenju kroz rad u neto iznosu od najmanje 70 odsto minimalne cene rada po satu, u skladu sa zakonom. Naknada se isplaćuje jednom mesečno, najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Na ovaj način, finansijska podrška učenicima obezbeđuje se kroz dva međusobno povezana mehanizma – dodatni novčani podsticaj koji finansira država i naknadu za učenje kroz rad koju obezbeđuju poslodavci, kaže Grujić.

Za neke profile nema interesovanja

Iskustvo iz prethodne tri godine koliko se ove mere primenjuju pokazuje pozitivan trend, što potvrđuje kontinuirani rast broja učenika i škola obuhvaćenih ovom merom.

U školskoj 2024/2025. godini finansijsku podršku ostvarilo je 1.417 učenika iz 113 srednjih stručnih škola, dok je u školskoj 2025/2026. godini podrškom obuhvaćeno 1.445 učenika prvog razreda iz 114 škola.

S obzirom na to da je konkurs za ovu školsku godinu još u toku, procena je da će pravo na finansijsku podršku ostvariti oko 1.660 učenika prvog razreda iz 127 srednjih stručnih škola, što ukazuje na dalje povećanje obuhvata ove mere.

Potrebe privrede za kvalifikovanim kadrovima predstavljaju jedan od ključnih razloga za kontinuirani razvoj dualnog obrazovanja u Srbiji. Međutim, jedan od izazova sa kojima se Kancelarija suočava jeste neusklađenost između potreba poslodavaca i interesovanja učenika za pojedina zanimanja.

“U praksi se pokazuje da za određene obrazovne profile postoji veliko interesovanje učenika. Među njima su tehničar mehatronike, tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašinama, mehaničar motornih vozila, bravar-zavarivač, električar i poslastičar. Sa druge strane, uprkos potrebama privrede za kvalifikovanim kadrovima, za pojedina zanimanja u oblasti drvoprerade, tekstilne i prehrambene industrije interesovanje učenika je i dalje nedovoljno”, navodi Grujić.

To, kako kaže, ukazuje na potrebu da se pored obezbeđivanja odgovarajućih obrazovnih kapaciteta dodatno radi na promociji ovih zanimanja i informisanju mladih o mogućnostima zapošljavanja i profesionalnog razvoja koje ona pružaju.

Uredba o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju usvojena je krajem 2023. godine, dok je realizacija mere finansijske podrške učenicima započela 2024. godine.