Srpski učenici sve slabiji na PISA testiranju – Koliko će to koštati ekonomiju?

Poslednje PISA testiranje pokazalo je da Srbija sve više obrazovno zaostaje jer je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen, a za vršnjacima iz zemalja članica Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kaskaju više od jedne školske godine.

PISA je Međunarodni program procene učeničkih postignuća, a testiranja učenika u oblastima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti sprovode se svake tri godine.

Osim što pokazuje kakav je kvalitet obrazovanja i ukazuje na smernice za reforme u školstvu, PISA testiranje je ozbiljan indikator o tome koliko su postignuti rezultati u korelaciji sa ekonomskim rastom jedne zemlje.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nemanja Vuksanović za Biznis.rs kaže da postoji čitav pravac istraživanja u okviru ekonomije obrazovanja koji se bavi vezom između obrazovnih dostignuća učenika i važnih elemenata kada govorimo o ekonomiji. To se, kako navodi, odnosi na vezu tih obrazovnih postignuća kasnije sa zaposlenošću, zaradama tih pojedinaca na tržištu rada, zatim su tu veze sa opštom i nejednakošću u dohocima i konačno veze sa višim stopama ekonomskog rasta.

Vuksanović kaže da postoji značajan broj studija koje su se bavile povezanošću kvaliteta obrazovnog sistema u smislu rezultata učenika na međunarodnim standardizovanim testovima i stopa privrednog rasta.

“Pokazalo se u tim istraživanjima da ono što jeste značajno kada govorimo o samom obrazovanju jeste kvalitet obrazovanja koji se vezuje za ova obrazovna dostignuća pre nego kvantitet obrazovanja u smislu broja godina školovanja“, kaže on.

Vuksanović, tako, ističe da je jedna poznata studija OECD iz 2010. godine putem različitih simulacija ukazala da povećanje obrazovnih postignuća učenika na nivou OECD zemalja za 25 PISA poena, što otprilike odgovara polovini školske godine, doprinosi povećanju BDP-a oko 115.000 milijardi američkih dolara.

“To je jako velika cifra”, navodi on.

Ljudski kapital i uticaj na ekonomiju

Poslednje PISA istraživanje pokazuje da su rezultati učenika iz Srbije značajno ispod proseka OECD u sva tri domena, dok se u okviru grupe zemalja Centralne i Istočne Evrope nalazi u donjem delu raspodele.

U odnosu na Estoniju koja se nalazi na evropskom vrhu, đaci iz Srbije zaostaju 84 PISA bodova u čitanju, 91 u matematici i 98 u nauci. To je rezultat ostvarenja po kojem se svaki drugi učenik iz Srbije nalazi ispod osnovnog nivoa u čitanju, a više od polovine u matematici.

Da postoji jasna veza između postignutih rezultata testiranja na međunarodno standardizovanim testovima postignuća učenika, kakav je i PISA, i razvoja ekonomije ukazali su autori knjige „Kapital znanja nacija“ Erika Hanušeka (Eric Hanushek) i Ludgera Vesmana (Ludger Woessmann). Njihov rad se zasniva na konceptu kapitala znanja koji definišu kao realne kognitivne veštine populacije, a ne samo formalno vreme provedeno u školi.

Kako navode, političari širom sveta decenijama su uspeh obrazovnih sistema merili kroz kvantitet, odnosno prosek godina školovanja ili stopu upisanih na fakultete, ali kada se u ekonomski model uključi stvarni kvalitet znanja, uticaj samog broja godina provedenih u školi na ekonomski rast gotovo potpuno nestaje.

“Sedenje u klupi bez usvajanja funkcionalnih veština ima nultu ekonomsku vrednost”, navode oni.

Analizirajući podatke iz 50 zemalja u periodu od četiri decenije, autori su došli do precizne zakonitosti – zemlje koje imaju za jednu standardnu devijaciju viši rezultat na međunarodnim testovima (što je oko 100 PISA bodova) ostvaruju u proseku dva odsto brži godišnji rast BDP-a po glavi stanovnika u dugom roku. To znači da se ekonomija jedne zemlje sa visokim kapitalom znanja duplira neuporedivo brže.

Veza PISA rezultata i rasta BDP-a

Njihov model pokazuje šta bi se desilo kada bi sve zemlje uspele da dovedu svakog učenika makar do nivoa jedan na PISA testu (bazična pismenost).

Za manje razvijene zemlje, postizanje ovog cilja donelo bi prosečan skok BDP-a od čak 18 odsto tokom narednih 80 godina. Za razvijene zemlje, podizanje performansi učenika sa najslabijim postignućima donosi veći ekonomski benefit nego kreiranje isključivo uskog kruga elitnih naučnika.

Zvanični OECD PISA izveštaj pokazuje da podaci iz devetog ciklusa PISA testiranja, sprovedenog na više od 760.000 petnaestogodišnjaka iz 91 zemlje, donose najlošije prosečne rezultate u istoriji ovog programa, što izaziva duboku zabrinutost ekonomista.

Rezultati pokazuju da je između 2015. i 2025. godine zabeležen pad od 22 boda u čitanju i pad od 28 bodova u matematici. Prema modelu Hanušeka i Vesmana, ovaj gubitak od preko 20 bodova na nivou OECD-a znači direktan trajni pad buduće produktivnosti radne snage.

Ekonomske štete ovog gubitka znanja mogle bi se meriti u stotinama hiljada milijardi dolara izgubljenog BDP-a do kraja 21. veka, jer generacije koje sada ulaze na tržište rada poseduju slabije analitičke sposobnosti i lošije kritičko mišljenje.

Sa druge strane, privilegovani učenici iz bogatijih porodica ostvarili su u proseku čak 85 bodova više u nauci u odnosu na siromašnije vršnjake. Sa ekonomske tačke gledišta, ovo produbljuje nejednakost na tržištu rada, stvara hronični nedostatak radne snage u visokotehnološkim sektorima i povećava troškove socijalnih davanja za nisko-kvalifikovanu radnu snagu.

Treba napomenuti i da je PISA testiranje za 2025. godinu posebno analiziralo ulogu tehnologije i AI alata. Utvrđeno je da umereno korišćenje digitalnih uređaja pomaže, ali prekomerna upotreba i digitalna distrakcija na časovima direktno utiču na slabije rezultate.

Više od 25 odsto učenika prijavilo je stalnu distrakciju telefonima tokom nastave, što ekonomski znači da investicije u puko opremanje škola računarima, bez kontrole i reforme kurikuluma, daju negativan povrat na investiciju (ROI).

Dok zemlje Evrope i Severne Amerike beleže pad, ekonomije poput Singapura, Japana, Južne Koreje, Estonije i kineskih jurisdikcija čvrsto drže prvih deset mesta u svim domenima. To ukazuje da one nastavljaju da uvećavaju svoj kapital znanja, što bi moglo da im garantuje liderske pozicije u globalnoj trci u razvoju veštačke inteligencije, robotike i naprednih tehnologija.

Profesor Nemanja Vuksanović kaže da prilikom tumačenja rezultata koje su 2025. godine postigli učenici iz Srbije treba uzeti u obzir da je umesto u periodu mart-april, kada je preporuka da se PISA testiranje obavlja, ono urađeno tek u periodu septembar-oktobar zbog višemesečnih protesta i obustava u školama.

Preporuka OECD je da se testiranje ne vrši u prvih šest nedelja od početka školske godine zbog toga što postoji efekat letnjeg raspusta, odnosno kada krene nova školska godina đaci imaju poteškoće pri vraćanju u rutinu školskih obaveza, zbog čega je dokazano da su sve zemlje koje su tada vršile testiranje imale pad vrednosti, kaže on.

Međutim, kako ističe Vuksanović, to ne znači da se čitav pad može objasniti ovim momentom promene vremena testiranja, ali jednim delom jeste doprinelo ovakvom padu rezultata.