Turistički vaučeri za penzionere nisu podsticaj za domaći turizam

U Srbiji je u maju 2026. godine registrovano 470.000 dolazaka turista, što predstavlja rast od 7,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Istovremeno je ostvareno 1,209 miliona noćenja, što je za 5,5 odsto više nego u maju 2025. godine.

Od ukupnog broja noćenja, domaći turisti su ostvarili 629.000, što je rast od 2,2 odsto na godišnjem nivou, dok su strani turisti ostvarili 581.000 noćenja, što predstavlja rast od 9,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po turističkim destinacijama, među gradskim mestima najposećeniji su bili Beograd, Novi Sad i Niš. U banjskim centrima najviše noćenja zabeleženo je u Vrnjačkoj Banji, Sokobanji i Banji Vrdnik, dok su među planinskim destinacijama prednjačili Zlatibor, Kopaonik i Tara.

Kada je reč o stranim turistima, najviše noćenja u maju ostvarili su gosti iz Turske, Ruske Federacije i Bosne i Hercegovine.

Podsetimo, u okviru paketa novih mera za unapređenje životnog standarda građana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je podelu 30.000 turističkih vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara, namenjenih penzionerima sa mesečnim primanjima do 80.000 dinara. On je naglasio da će pravo na vaučere imati svi penzioneri sa primanjima do tog iznosa, čime je obuhvaćen veliki broj najstarijih sugrađana.

U razgovoru za Biznis.rs Milan Ristić iz udruženja Moja Srbija, navodi da je zbog kašnjenja podele turističkih vaučera ova sezona za male ugostitelje izuzetno loša i da nove najave ne predstavljaju podršku ovom delu turističkog sektora već socijalni program za ugrožene penzionere.

Za dodelu turističkih vaučera za odmor u Srbiji ove godine budžetom je predviđeno 300 miliona dinara, što odgovara kvoti od 30.000 vaučera pojedinačne vrednosti od 10.000 dinara.

Iz ovog udruženja ranije su u više navrata upozoravali da se sa podelom kasni, te su apelovali na nadležne institucije da se postupak ubrza kako bi mera imala efekta u turističkoj sezoni.

„Za male ugostitelje sezona je jako loša. U kontaktima smo sa mnogima od njih i svi se žale jer domaćih gostiju, koji uglavnom biraju apartmane i druge smeštajne jedinice, gotovo da nema. Vaučeri su pokrenuli naše građane da putuju po Srbiji, ali i ljude da se bave turizmom i ulažu u aprtamane. Nove najave praktično predstavljaju gašenje akcije koja je pokrenuta 2015. i za koju se mi borimo od 2009. godine“, ističe Ristić.  

Naš sagovornik podseća da su vaučeri pokrenuti kao subvencija za razvoj domaćeg turizma i da nove najavljene mere neće imati nikakav efekat na ovaj deo sektora.

„Sa vaučerima ste dobijali putnike koji imaju dodatnu vrednost i širi ekonomski efekat. Ovo što se sada predlaže nema tu komponentu“, navodi on i dodaje da za penzionere već postoje druge mogućnosti organizovanog boravka u banjama preko RFZO-a, te da je reč o potpuno drugačijem modelu podrške.

Prema njegovom mišljenju, novi model kroz dodelu turističkih vaučera ne odgovara realnim finansijskim mogućnostima najstarijih građana.

Ristić smatra da se novim merama udaljava od prvobitne ideje iz Strategije razvoja domaćeg turizma.

„Strategijom je bilo predviđeno da vaučeri traju do pokretanja kartice ‘Moja Srbija’. Da je ta kartica uvedena, efekti bi bili višestruko veći i imali bismo razvijen domaći turizam poput Mađarske. Ovo sada je odustajanje od tog koncepta“, ističe on.

U prvom kvartalu 2,7 miliona noćenja: domaći i strani turisti skoro egal

Ekspanzija turizma u Srbiji započeta je 2015. godine, uz podsticajne mere domaćeg turizma i porast interesovanja stranih turista. Broj noćenja je rastao do 2019. godine, kada je ostvaren rekord od 10,1 miliona. U 2020. godini usledio je pad na 6,2 miliona noćenja, dok je 2021. zabeležen oporavak na 8,2 miliona.

Rast je nastavljen u narednim godinama, pa je 2024. godine ostvareno 12,7 miliona noćenja (1,8 odsto više nego 2023). Međutim, u 2025. godini beleži se blagi pad na 12,3 miliona noćenja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2026. godine broj ostvarenih turističkih noćenja iznosio je 2,7 miliona, što je za 6,5 odsto više u odnosu na prvi kvartal 2025. godine. Domaći turisti su ostvarili 50,5 odsto, a strani 49,5 odsto od ukupnog broja noćenja.

U prvom kvartalu 2026. godine u Srbiji je najviše turističkih noćenja zabeleženo u kategoriji „ostala turistička mesta“, koja obuhvata Beograd i veće gradove, sa ukupno 1,5 miliona noćenja, što čini oko 53,4 odsto ukupnog broja. To je za 5,1 odsto više nego u istom periodu 2025. godine.

U ovu kategoriju spadaju Beograd, koji je ostvario 769.000 noćenja, kao i Novi Sad, Niš i Subotica. Beograd i Novi Sad su i dalje dominantno bili destinacije stranih turista, koji su činili 83,8 odsto noćenja u prestonici i 74,2 odsto u Novom Sadu. U Nišu je zabeležen udeo stranih turista od 53,5 odsto, dok su u Subotici većinu činili domaći turisti (60,4 odsto).

Na drugom mestu po broju noćenja nalaze se planinski centri, sa 892.000 noćenja ili 32,4 odsto ukupnog broja, što predstavlja rast od 8,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Najposećeniji je bio Zlatibor sa 358,1 hiljadu noćenja, od čega je većina gostiju bila iz Srbije (oko 258.000). Kopaonik je ostvario 298,5 hiljada noćenja, takođe uz dominantno učešće domaćih turista (oko 179,1 hiljada). Ove dve planine zajedno su činile 73,6 odsto ukupnog broja noćenja u planinskim centrima.

U banjskim mestima u periodu januar–mart 2026. godine ostvareno je oko 390.700 noćenja, što je rast od 6,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Domaći turisti činili su 75,2 odsto poseta. Najposećenija je bila Vrnjačka Banja sa 109.200 noćenja, zatim Banja Vrdnik sa 52.700, Sokobanja sa 52.400 i Banja Koviljača sa 25.100 noćenja.

Najveći rast broja noćenja zabeležen je u Banji Vrujci, gde je povećan za 339,7 odsto, kao i u Novopazarskoj Banji sa rastom od 128,5 odsto.

U istom periodu Srbiju su posetili turisti iz oko 50 različitih zemalja, pri čemu su najbrojniji bili gosti iz Evrope sa učešćem od 81,3 odsto u ukupnim noćenjima stranih turista. Najviše noćenja ostvarili su turisti iz Turske (130,9 hiljada), Ruske Federacije (128,8 hiljada) i Severne Makedonije (125,4 hiljade). Na četvrtom mestu je Kina (85 hiljada), slede Bosna i Hercegovina (82,2 hiljade), ostale vanevropske zemlje (82,1 hiljada) i Crna Gora (72,9 hiljada).

Noćenja turista iz ovih sedam zemalja čine ukupno 53,2 odsto svih ostvarenih noćenja u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine.