Vikendice u Srbiji skuplje za 18 odsto – Sremski Karlovci i Irig prednjače po rastu cena

Prosečna cena vikendica prometovanih u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine iznosila je 35.523 evra, dok je medijalna cena bila 30.000 evra. U odnosu na isti period prošle godine, prosečna cena porasla je za 18,21 odsto, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Ipak, podatke o kretanju cena vikendica treba posmatrati sa izvesnom rezervom, s obzirom na to da je reč o tržištu sa relativno malim brojem realizovanih kupoprodaja.

„Suštinski, imamo malu stopu prometa i kada se pojavi neka nekretnina sa visokom ili niskom cenom, ona može značajno da promeni statistiku. Ako imate 100 nekretnina i pojave se tri koje su skuplje, to već može da promeni prosek za nekoliko procenata“, objašnjava za Biznis.rs licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković.

U statističku analizu RGZ-a uključeni su podaci o vikendicama kod kojih je površina zemljišta pod objektom veća od 20 kvadratnih metara, kod kojih je vrsta pravnog posla kupoprodaja, a prometovani udeo 1/1.

Najviše cene u Novom Sadu, najveći promet u Inđiji

Među gradovima i opštinama obuhvaćenim analizom RGZ-a, najviša prosečna cena vikendica u prvom polugodištu zabeležena je u Novom Sadu – 90.678 evra, dok je medijalna cena iznosila 95.000 evra. Prosečna cena bila je 19,99 odsto viša nego u istom periodu prošle godine.

Sledi Sopot sa prosečnom cenom od 77.222 evra, dok je u Sremskim Karlovcima ona dostigla 71.244 evra. Upravo u toj opštini zabeležen je i najveći međugodišnji rast prosečne cene od čak 105,42 odsto.

U Irigu je prosečna cena vikendice iznosila 50.600 evra, uz međugodišnji rast od 95,30 odsto, dok je u Grockoj prosečna cena dostigla 52.750 evra, što je 63,36 odsto više nego godinu dana ranije. Najveći broj prometovanih vikendica zabeležen je u Inđiji.

Đoković ocenjuje da snažan rast cena u Sremskim Karlovcima i Irigu nije iznenađenje, imajući u vidu njihov položaj između Beograda i Novog Sada.

„To je Fruška gora, između Novog Sada i Beograda. Sremski Karlovci, Irig, Čortanovci i druga mesta oko Fruške gore imaće sve veću cenu. Njihova prednost je što su između dva velika, odnosno centralna grada u Srbiji“, kaže Đoković.

Prema njegovoj oceni, blizina velikih gradova biće jedan od ključnih faktora koji će određivati buduću potražnju za vikendicama.

„Fruška gora ostaje neka vrsta oaze između Novog Sada i Beograda. Slična je situacija i sa lokacijama oko drugih većih gradova, ali su Beograd i Novi Sad dovoljno blizu da je taj efekat još izraženiji“, navodi on.

Vikendice sve više postaju kuće za život

Promena namene vikendica takođe utiče na potražnju. Deo kupaca više ih ne posmatra samo kao mesto za povremeni odmor, već kao alternativu za život u gradu. Naš sagovornik ističe da je život u gradu dosta skup, pa se ljudi odlučuju za ovakve nekretnine, koje više nisu samo vikendice, već kuće u kojima može da se živi 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Na takvu odluku, prema njegovim rečima, utiče i sve rasprostranjeniji hibridni način rada, koji ljudima omogućava da ne odlaze svakodnevno na posao.

Potražnju su, kako dodaje, podstakle i mogućnosti povoljnijeg finansiranja kroz stambene kredite za mlade, pa deo kupaca traži nekretnine van gradskih sredina jer ne može da priušti stan u gradu.

„Ljudi žele da iskoriste dobru ponudu kredita, pa kupuju kuće oko velikih gradova. Postoje i različite kombinacije, na primer roditelji se presele u kuću, dok deca koriste roditeljski stan u gradu“, objašnjava Đoković.

Širenje gradova dodatno povećava značaj prigradskih i obližnjih lokacija, ali nije dovoljno da vikendica bude samo jeftina. Za dugoročnu potražnju važna je i infrastruktura.

„Oko velikih gradova postoji primarna infrastruktura – struja, voda, put, a u blizini su i ambulanta, dom zdravlja, prodavnica i druge osnovne stvari. To je veoma važno ako neko želi da tamo živi“, kaže Đoković.

Nasuprot tome, u udaljenijim i slabije razvijenim krajevima problem može biti svakodnevno funkcionisanje.

„U tim pasivnim krajevima, primera radi, nije lako pronaći majstore – od električara i vodoinstalatera do zidara. Osim toga, infrastruktura je često slabije razvijena, pa nije retkost da putevi budu neprohodni već sa prvim snegom. Takva divljina jeste dobra za beg od svakodnevice, ali se vikendice sve više kupuju kao kuće za život, pa su dostupnost i infrastruktura sve važnije“, kaže Đoković.

Zbog toga očekuje da će se tržište vikendica sve više koncentrisati na nekoliko atraktivnih lokacija, dok će nekretnine u manje dostupnim krajevima ostati jeftinije.

Kuća pruža veći komfor, ali nosi i veće troškove

Kada je reč o izboru između kuće i apartmana u ulozi vikendice, Đoković ne smatra da postoji univerzalno pravilo. Kuća pruža veći komfor, dvorište i dodatne mogućnosti, posebno ako se nalazi uz reku ili u prirodi, ali istovremeno zahteva veća ulaganja.

„Sa druge strane, apartman je jednostavniji za održavanje – boraviš u njemu, a kada kreneš samo ga zaključaš. Troškovi su manji, ali je manji i komoditet“, dodaje Đoković.

Zato, prema njegovom mišljenju, kupovinu vikendice ne treba posmatrati isključivo kao investiciju.

„Ako kupite nešto gde odete jednom ili dva puta godišnje, to je neisplativa investicija. Za taj novac možete da iznajmite kuću bilo gde i da uživate za nekoliko stotina evra“, kaže on i zaključuje da bi pre kupovine trebalo napraviti realnu računicu – ne samo koliko nekretnina košta, već i koliko će koštati njeno održavanje i koliko će je vlasnik zaista koristiti.