Šta danas znači biti uspešna kompanija – Da li je rast prihoda dovoljan?

U medijima koji se bave rezultatima poslovanja “najviđenijih” kompanija prihod je verovatno najčešći pokazatelj kojim se opisuje njen uspeh, pojam koji dobro razume i širi krug publike.

Kada firma objavi da je u jednoj godini povećala prihode 20, 30 ili 50 odsto, takva vest gotovo automatski zvuči pozitivno. Veći prihod znači više prodaje, veći tržišni udeo i, na prvi pogled, potvrdu da poslovni model funkcioniše.

Međutim, prihod je tek početna tačka analize.

Kompanija može brzo da raste, a da istovremeno postaje finansijski slabija, da gomila dugove, da sve duže čeka naplatu od kupaca ili da za svaki dodatni dinar prihoda troši još više novca. Zato se pitanje uspeha savremene kompanije više ne može svesti na to koliko prihoda od prodaje ostvaruje, već koliko kvalitetno pretvara rast tog prihoda u profit, gotovinu i dugoročnu finansijsku stabilnost.

Upravo zbog toga bilans stanja i bilans uspeha zaslužuju mnogo veću pažnju nego što im se to u svakodnevnom poslovnom izveštavanju pridaje. Za razliku od bilansa uspeha koji govori koliko je kompanija prihodovala, koliko je potrošila i kolika joj je bila dobit u određenom periodu, bilans stanja, pokazuje kakvu finansijsku poziciju kompanija ima na određeni dan: koliko poseduje gotovine, potraživanja, zaliha i druge imovine, koliko duguje dobavljačima, bankama i drugim poveriocima i koliki kapital pripada vlasnicima.

Saveti revizorskih kuća

Recimo, Deloitte u svojim analizama naglašava upravo potrebu da se bilans uspeha, bilans stanja i izveštaj o tokovima gotovine posmatraju kao međusobno povezan sistem. Kompanija je u stanju da kvalitetnije planira i reaguje na promene tek kada istovremeno razume kako se poslovne odluke odražavaju na sva tri finansijska izveštaja.

Deloitte je posebno ukazivao na značaj obrtnog kapitala i gotovine, navodeći da su tokom kriznih perioda kompanije morale da obrate veću pažnju na pokazatelje poput broja dana gotovine na raspolaganju, umesto da se oslanjaju samo na tradicionalne pokazatelje kao što su prihod ili EBITDA.

Zato je jedna od prvih stvari koje treba proveriti uz rast prihoda – da li raste i bruto marža. Nije isto povećati prihod za 30 odsto uz stabilnu ili rastuću bruto maržu i povećati ga za 30 odsto uz pad marže. U prvom slučaju kompanija pokazuje da rast prodaje može da donese dodatnu ekonomsku vrednost, dok u drugom možda kupuje tržišni udeo snižavanjem cena ili prihvatanjem nepovoljnijih uslova poslovanja.

Nakon bruto marže treba gledati operativnu maržu, EBITDA maržu, neto profitnu maržu i, što je posebno važno, trend tih pokazatelja kroz nekoliko godina. Jednokratno visoka profitabilnost ne govori mnogo ako je posledica prodaje imovine, poreskog efekta ili nekog drugog vanrednog događaja.

Još važnije pitanje jeste kvalitet tog prihoda. Nije svaki prihod podjednako vredan. Ako prodaja raste zato što kompanija ima snažnu tražnju, stabilne kupce i mogućnost da podiže cene bez gubitka tržišta, reč je o kvalitetnijem rastu. Ako se rast zasniva na velikim popustima, produženim rokovima plaćanja ili jednom velikom kupcu, slika je drugačija.

EY je u svojoj novijoj analizi AI sektora upravo istakao da prihod sam po sebi govori samo deo priče i da je potrebno posmatrati marže, tokove gotovine, održivost prihoda, njihovu strukturu i otpornost profitnih marži. Iako je analiza bila usmerena na IT usluge i veštačku inteligenciju, princip je mnogo širi: rast prihoda ima vrednost samo ako je ekonomski održiv.

Tu se dolazi do jednog od najvažnijih podataka u bilansu stanja – potraživanja od kupaca. Ako prihod raste 25 odsto, a potraživanja rastu 50 odsto, to je signal koji zahteva dodatno objašnjenje. Možda kompanija zaista raste izuzetno brzo, ali možda kupcima daje sve duže rokove plaćanja kako bi ostvarila prodaju. U tom slučaju deo profita postoji računovodstveno, ali još nije pretvoren u gotovinu.

Zato je korisno posmatrati prosečan period naplate potraživanja i porediti ga sa prethodnim godinama. Ako prihod raste, a naplata se usporava, kompanija praktično finansira svoje kupce. To može biti normalno u fazi brzog širenja, ali može postati ozbiljan problem kada nema dovoljno sopstvene gotovine ili pristupa finansiranju. Slična logika važi i za zalihe.

Druga strana bilansa stanja su obaveze. Kompanija koja povećava prihod i dobit, ali istovremeno ubrzano povećava dug, nije nužno neuspešna – dug može biti racionalan način finansiranja investicija i rasta. Problem nastaje kada kompanija postane zavisna od stalnog zaduživanja da bi održala poslovanje. Zato uz ukupan dug treba gledati gotovinu, neto dug, troškove kamata i sposobnost kompanije da iz operativnog poslovanja servisira svoje obaveze. Posebno je važno posmatrati dospeće dugova.

Treći stub analize je izveštaj o tokovima gotovine. Tu se često vidi razlika između računovodstveno uspešne i finansijski zdrave kompanije.

KPMG izričito navodi da je izveštaj o tokovima gotovine centralni deo finansijskih izveštaja i da daje ključne informacije o finansijskom zdravlju kompanije i njenoj sposobnosti da generiše gotovinu. Tokovi se pritom dele na poslovne, investicione i finansijske aktivnosti. Ako kompanija ostvaruje rast prihoda i dobiti, ali poslovni tok gotovine dugoročno ostaje slab ili negativan, investitor, banka ili vlasnik mora da razume zbog čega. Možda rast zahteva veliki obrtni kapital, možda kompanija još intenzivno investira, a možda kvalitet dobiti nije onakav kakvim se čini.

Važan deo čitanja finansijskih izveštaja koji se često preskače nalaze se u napomenama uz finansijske izveštaje. Tamo mogu biti objašnjene računovodstvene politike, struktura duga, potencijalne obaveze, transakcije sa povezanim licima, promene u vrednosti imovine, akvizicije, garancije i drugi elementi koji se iz glavnih tabela ne vide dovoljno jasno.

Zbog toga bi pitanje „Koliko su vam porasli prihodi?“ trebalo zameniti mnogo ozbiljnijim nizom pitanja: Koliko je porasla bruto i operativna marža? Koliko brzo se naplaćuju potraživanja? Da li zalihe rastu brže od prodaje? Koliki je neto dug i kada dospeva? Koliko gotovine generiše osnovno poslovanje? Koliki je slobodan novčani tok? Koliki je povrat na kapital? Koliko je rast zavisan od nekoliko velikih kupaca ili jednog tržišta? I, možda najvažnije, da li se bilans stanja danas nalazi u boljem stanju nego pre godinu, tri ili pet godina?

Tek kada se odgovori na ta pitanja, prihod dobija pravi kontekst. Broj na vrhu bilansa uspeha može pokazati koliko je kompanija velika, ali bilans stanja i tokovi gotovine pokazuju koliko je ona zaista finansijski snažna. U vremenu skupog kapitala, nestabilne tražnje, visokih investicionih potreba i sve bržih promena poslovnih modela, upravo ta razlika postaje presudna.

Za poslovnog partnera posebno je važno pitanje likvidnosti ili sagledavanje stanja kod direktne konkurencije.

Tu bonitetne platforme mogu da budu praktične jer omogućavaju da se veliki broj podataka sagleda na jednom mestu. CompanyWall Business, na primer, u svojim izveštajima objedinjuje finansijske podatke, uključujući bilans stanja i bilans uspeha, ključne pokazatelje, podatke o računima i blokadama, vlasničku strukturu i druge informacije relevantne za procenu poslovanja. Na platformi su dostupni i podaci o potraživanjima po osnovu prodaje, kapitalu, obrtnoj imovini, kratkoročnim i dugoročnim obavezama, kao i raciju tekuće likvidnosti.

Prednost takvog pristupa nije samo u tome što su podaci dostupni na jednom mestu, već u mogućnosti da se poslovanje kompanija posmatra kroz više godina. Kompanija može imati izuzetno dobru godinu zbog jednog velikog ugovora, prodaje imovine ili nekog drugog jednokratnog događaja.

Mnogo je važnije videti trend: da li prihod raste tri ili pet godina zaredom, da li marža ostaje stabilna, da li kapital raste, da li se zaduženost smanjuje ili povećava, kako se menjaju potraživanja i koliko je kompanija likvidna?