Javna preduzeća povećala gubitke – isplivava sve što je gurano pod tepih

Javna preduzeća u Srbiji poslovala su u prošloj godini u svojoj osnovnoj delatnosti pozitivno, ali su zahvaljujući svemu onome što su godinama gurala pod tepih u ukupnom neto rezultatu bila u minusu koji dostiže skoro 12 milijardi dinara, što je za 30 odsto više nego u godini ranije.

Godišnji izveštaj o poslovanju privrede Agencije za privredne registre pokazuje da su poslovni prihodi svih javnih preduzeća iznosili skoro 656 milijardi dinara dok su poslovni rashodi bili nešto veći od 640, što znači da je ostvaren pozitivan rezultat iz osnovnog poslovanja od oko pet milijardi dinara.

Godinu ranije taj dobitak iznosio je dvostruko više. Međutim, glavni problem u poslovanju javnih preduzeća dolazi iz stavke koja se zove „rashodi iz ostalih aktivnosti“, koja je za godinu dana porasla za enormnih 26 odsto, sa 24 na 30 milijardi dinara.

Minus po ovom osnovu premašio je 13 milijardi dinara u odnosu na nešto manje od osam milijardi dinara 2024. i bio je veći za čak 70 odsto.

Kada se ukalkuliše i negativan saldo finansijskih prihoda i rashoda od dve milijarde dinara dolazi se do konačnog minusa koji su javna preduzeća nazidala u 2025. godini od 11,7 milijardi dinara.

Šta su rashodi iz ostalih aktivnosti?

U finansijskim izveštajima poslovni rezultat se deli na tri glavne grupe: poslovne aktivnosti (osnovni biznis), finansijske aktivnosti (kamate, krediti, kursne razlike) i ostale aktivnosti.

Pod stavkom ostali prihodi i ostali rashodi knjiži se sve ono što nije osnovna delatnost kompanije ili javnog preduzeća, niti ima veze sa finansiranjem, odnosno kreditima. To su neplanirani, vanredni ili sekundarni događaji koji se ne dešavaju svaki dan, ali imaju direktan uticaj na krajnji profit.

U slučaju javnih preduzeća u Srbiji odnose se uglavnom na otpis i obezvređenje imovine kada preduzeće shvati da neka zgrada, oprema ili postrojenje više ne vrede onoliko koliko piše u knjigama i mora da uradi otpis, što se knjiži kao ostali rashod, ali i na otpis nenaplativih potraživanja, prodaju imovine, kazne, penale i štete nastale sudskim postupcima.

Javna preduzeća često godinama vuku stotine miliona dinara nenaplaćenih potraživanja od firmi u stečaju ili građana, nadajući se čudu. Kada rukovodstvo ili revizor odluči da „očisti knjige“, vrši se masovno obezvređenje tih potraživanja. To ne troši živ novac u tom trenutku, ali na papiru stvara ogroman, nagli skok ostalih rashoda.

Sa druge strane, redovno su uključena u velike sudske sporove – bilo sa bivšim radnicima za neisplaćene smene, topli obrok, prekovremeni rad, bilo sa dobavljačima.

Infrastrukturna javna preduzeća imaju ogromnu imovinu i ako je u nekoj godini izvršena masovna modernizacija, stara oprema koja još nije bila potpuno amortizovana morala je biti prevremeno rashodovana, što automatski ide na teret ostalih rashoda.

Prema standardima, preduzeća moraju periodično da procenjuju fer vrednost svoje imovine. Ako je procenitelj utvrdio da je vrednost zemljišta, zgrada ili licenci nekog preduzeća drastično pala, ta razlika se knjiži kao „gubitak od obezvređenja“ u okviru ostalih rashoda.

Izveštaj APR-a zapravo pokazuje klasičnu boljku srpskih javnih preduzeća – ona su na svom osnovnom biznisu u 2025. godini zapravo poslovala pozitivno. Međutim, sve ono što se godinama „guralo pod tepih“ – loši krediti, nenaplativi računi, stari sudski procesi i zastarela imovina – došlo je na naplatu kroz ostale aktivnosti, srušilo ukupan rezultat i gurnulo ceo sektor u neto gubitak od 11,7 milijardi dinara.

Red u javnim preduzećima samo na papiru?

Prošlogodišnji rezultati poslovanja javnih preduzeća ne ukazuju da se zasada ostvaruju napori države koja je poslednjim zakonskim i drugim propisima iz 2024. godine pokrenula uvođenje reda u ovom sektoru.

Podsetimo, u septembru 2024. godine počela je primena Zakona o upravljanju privrednim društvima koji je donet uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda, a koji predviđa promenu pravne forme javnih preduzeća u akcionarska ili društva sa ograničenom odgovornošću, ali i uvođenje „centralizovanog upravljanja“ u te kompanije.

Takođe, država je donela i Akcioni plan koji je predviđao završetak korporativizacije javnih preduzeća. Akcioni plan za sprovođenje Strategije državnog vlasništva i upravljanja preduzećima u vlasništvu Republike Srbije predviđao je da do kraja 2025. sva preduzeća u državnom vlasništvu imaju efikasno i održivo upravljanje.  

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija kaže za Biznis.rs da finansijski podaci o gubicima javnih preduzeća nisu dovoljan pokazatelj da bi se zaključilo da li je u njima uveden red ili ne.

„Jedan od razloga za to je što osnovni zadatak preduzeća u državnom vlasništvu, odnosno javnih preduzeća, nije da stvaraju profit nego da pružaju odgovarajuće usluge građanima, odnosno da ispunjavaju one ciljeve zbog kojih su osnovani“, kaže on.

Međutim, kako dodaje, nema sumnje da su mnoga od tih preduzeća do sada poslovala negativno zbog toga što je novac izvlačen iz njih, zato što su imali prevelik broj zaposlenih jer su zapošljavani ljudi za partijske potrebe i zbog toga što su na javnim nabavkama plaćali cene koje su bile veće nego što je bilo potrebno jer je to bio mehanizam da se takođe novac prelije određenim ciljanim partnerima.

Ne treba zanemariti da su sa druge strane, cene usluga javnih i preduzeća u državnom vlasništvu održavane na nerealno niskom nivou zarad vođenja socijalne politike kroz javna preduzeća, što je izrazito pogrešno.

„Ne treba gas, struja ili voda da budu jednako jeftini i za najbogatije i za najsiromašnije, već socijalna politika mora da se vodi direktno fokusirana na one građane koji nemaju novac, a ne da se na taj način stvara loše okruženje za rad JP„, smatra Minić.

Kada je reč ukupno gledano o celom procesu transformacije javnih preduzeća, Transparentnost Srbija ni posle tri godine nije dobila odgovor na pitanje šta se menja promenom organizacionog oblika, odnosno šta je to što nije moglo u upravljanju JP, a može u transformisanim u društva sa organičenom odgovornošću ili akcionarska društva.

„Bojazan da će ta preduzeća možda biti lakše otuđena ili privatizovana verovatno bi bila manja da smo dobili odgovor na to pitanje. Tada smo imali čvrsta uveravanja da su ti strahovi neosnovani i zasada ne vidimo da se krenulo u tom pravcu. Bilo je pokušaja da se delovi EPS-a privatizuju ili da se uđu u nekakvo partnerstvo sa jednom mađarskom elektroprivrednom firmom, međutim to tada nije prošlo, iako nikada nismo uspeli da dobijemo dokumente koji se tiču tih pokušaja“, kaže Minić.

Najlakši odgovor na pitanje šta je potrebno da bi se u javna preduzeća zaista uveo red bio bi – da se uvede red u državu, jer je jasno da bi sa institucijama u ovakvom stanju bilo potpuno nerealno očekivati da javna preduzeća posluju i funkcionišu na način na koji bi to trebalo da čine.

„Ne verujem da bi privatizacija ili javno-privatna partnerstva rešila sve probleme. Siguran sam da određene usluge i servisi moraju da ostanu pod kontrolom države, ali ne pod kontrolom partija i centara moći“, navodi sagovornik.

JP zapošljavaju 86.000 ljudi

Prošle godine je obavezu dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja imalo 530 javnih preduzeća, a ovu obavezu ispunilo je njih 517. U analizu APR-a ušlo je njih 515, sa 86.881 zaposlenim.

Najbrojnija su javna preduzeća iz sektora snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama i kontrolisanja procesa. Njih je prošle godine u Srbiji poslovalo 214 ili 41,6 odsto. U njima je bilo zaposleno 31.158, odnosno 35,9 odsto od ukupnog broja radnika.

Prema broju preduzeća u vlasništvu države ili gradova i opština, izdvajaju se i sektori građevinarstva (62 preduzeća) i snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (53).

Kada se preduzeća posmatraju po broju zaposlenih, značajni su sektori saobraćaja i skladištenja (25,9 odsto zaposlenih), snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (8,2) i ponovo sektor građevinarstva (7,1 odsto).

Iako među javnim preduzećima dominiraju mikro i mala, u Srbiji posluje i 28 velikih preduzeća, koja zajedno zapošljavaju 48.377 radnika, odnosno više od polovine ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Inače, među analiziranim javnim preduzećima, njih 349 je ostvarilo neto dobitak, a 151 preduzeće neto gubitak. Njih 15 nije prikazalo neto rezultat.