Dizel u Evropi ne prestaje da poskupljuje, snabdevanje ugroženo

Prosečna cena dizela na benzinskim pumpama širom EU dostigla je rekordnih 2,24 evra po litru, u odnosu na 1,59 evra pre početka rata na Bliskom istoku. Tokom poslednje nedelje prosečna cena porasla je za još jedan cent, a u 12 članica EU oboren je istorijski rekord.

Dizel je posebno važan za drumski transport i poljoprivredu, pa poskupljenje direktno povećava troškove privrede i dodatno opterećuje kućne budžete. Prosečna cena benzina u EU porasla je od 23. februara do 21. septembra sa 1,637 na 2,092 evra po litru, odnosno za 27,8 odsto. Porezi i druge takse u proseku čine oko 40 odsto cene na pumpama.

Glavni uzrok je poremećaj globalnog snabdevanja. Efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza otežalo je izvoz nafte i derivata iz Persijskog zaliva, blokada saudijskog izvoza u Crvenom moru dodatno je smanjila ponudu, a ukrajinski napadi na ruske rafinerije ograničili su još jedan važan izvor goriva za evropsko tržište. Istovremeno, evropske rafinerijske marže ostale su visoke, što znači da se između cene sirove nafte i veleprodajne cene proizvedenog goriva zadržao veliki jaz.

Zbog kombinacije smanjene ponude i visokih troškova prerade, pritisak na cene goriva u Evropi ne popušta, a stručnjaci Evropske centralne banke najavili su da će upravo cena dizel goriva dostići vrhunac rafinerijskih marži tokom oktobra.

Evropa je u ozbiljnom problemu sa snabdevanjem dizelom jer je u kratkom periodu ostala bez nekoliko važnih oslonaca na koje je računala. Kina je odlučila da zaustavi izvoz goriva kako bi najpre podmirila svoje potrebe, rusko snabdevanje već dugo je ograničeno, dok se očekivani oporavak izvoza sa Bliskog istoka još nije dogodio. U isto vreme, evropski uvoz dizela u septembru spustio se na najniži nivo ikada zabeležen za taj mesec. Za kontinent koji je decenijama navikao da manjak sopstvene proizvodnje nadoknađuje uvozom, to je veoma loša kombinacija, navodi Oil Price.

Evropska zavisnost od dizela nije slučajna. Poreska politika je decenijama favorizovala dizel, pa je on postao osnovno gorivo za veliki deo evropskog transporta i privrede. Kamioni, poljoprivredne i građevinske mašine, logistika i mnoga industrijska postrojenja ne mogu jednostavno da pređu na neku drugu vrstu goriva. Problem je što je Evropa istovremeno smanjivala sposobnost da sama proizvodi dizel.

Od 2009. zatvoreno je oko 30 od 100 rafinerija u EU, pod pritiskom troškova emisija, poreza i sve strožih ekoloških pravila. Tako je kontinent došao u paradoksalnu situaciju, proizvodi relativno mnogo benzina koji može da izvozi, ali nema dovoljno dizela za sopstvene potrebe.

Brojke o uvozu sada pokazuju koliko je situacija ozbiljna. U septembru je u Evropu stizalo svega oko milion barela dizela dnevno, što je oko 600.000 barela manje nego u istom mesecu prošle godine. Ni ono što je već natovareno u tankere ne uliva optimizam, jer je količina dizela koji plovi prema Evropi za četvrtinu je manja nego prošle godine.

To znači da problem nije samo u trenutnom stanju zaliha, već i u onome što bi trebalo da stigne narednih nedelja. Ako se trend ne promeni, oktobar bi mogao da donese još slabije snabdevanje.

Ni evropske rafinerije ne mogu bez posledica da povećavaju proizvodnju. Tokom septembra prerada je bila oko 600.000 barela dnevno manja nego u avgustu, pre svega zbog remonta. Rafinerije su održavanje već odlagale kako bi što duže proizvodile gorivo za tržište, ali takva strategija ima granicu. Odlaganje remonta povećava rizik od kvarova i neplaniranih obustava rada, što je već počelo da se događa.

Drugim rečima, Evropa pokušava da produži rad svojih rafinerija upravo u trenutku kada im je održavanje najpotrebnije, pa bi pokušaj da se kratkoročno poveća proizvodnja mogao da izazove nove probleme.

Cene pokazuju posledice manjka. Prema podacima koje navodi Euronews, cena dizela je u EU od početka godine porasla oko 40 odsto. Podaci za Srbiju pokazuju da je u istom periodu cena u našoj zemlji porasla 23,6 procenata.

Međutim, cena je samo jedan deo problema. Za evropsku privredu mnogo je važnije pitanje da li će goriva uopšte biti dovoljno ako se nekoliko izvora snabdevanja istovremeno dodatno smanji. Tu se pojavljuje i politički rizik, jer su SAD koje su najveći inostrani dobavljač goriva za veliki deo Evrope, najavile da bi mogle da ograniče izvoz američkog dizela ukoliko Francuska i Nemačka ne oslobode deo svojih rezervi.

Evropa zato sad bira između dva loša rešenja. Može da čuva strateške zalihe i rizikuje da se manjak goriva produbi, ili da počne da ih troši i tako sebi kupi vreme, ali uz cenu iscrpljivanja rezervi. Nemačka i Francuska zajedno drže oko 35 odsto strateških rezervi dizela EU, dok se ukupne evropske zalihe procenjuju na oko 39 miliona tona, odnosno za nešto više od dva meseca potrošnje.

Ipak, rezerve nisu novi izvor goriva, jer njihovo korišćenje samo odlaže trenutak kada će ponovo morati da se pronađe dovoljan dotok iz inostranstva.

Strateške rezerve mogu da premoste deo krize, ali ne mogu da je reše. Dok se ne obnovi dovoljan priliv goriva iz velikih svetskih izvoznika, Evropa će ostati u situaciji u kojoj svaki novi poremećaj može dodatno da podigne cenu dizela ili pretvori problem sa snabdevanjem u fizičku nestašicu koja je faktički već počela.

Grupa G7 najavila je da će u roku od 20 dana na tržište pustiti 100 miliona barela nafte i dizela kako bi ublažila probleme sa nabavkom koji su izazvali nagli rast cena.