Evropi preti nestašica dizela, srpsko tržište za sada stabilno

Dok god radi rafinerija u Pančevu, ne bi trebalo da bude problema sa snabdevanjem dizel gorivom. Ako rafinerija radi i ako je na snazi zabrana izvoza dizela, trebalo bi da tržište bude stabilno. Naravno, može država da interveniše kao što je intervenisala sa rezervama. Ima dosta rezervi dizela, tako da verujem da bi to moglo da se održi bez nekih velikih problema, rekao je za Biznis.rs Petar Stanojević, profesor Fakulteta bezbednosti i stručnjak za energetiku.

Istovremeno, u evropskim prestonicama sve je izraženija zabrinutost zbog novog rasta cena energije pred zimu, a ministri energetike EU na neformalnom sastanku u Dablinu razmatrali su mere kojima bi se udar na građane mogao ublažiti.

Među najizvodljivijim kratkoročnim rešenjima pominjali su smanjenje poreza na energiju i različite oblike finansijske pomoći potrošačima. Istovremeno, nadaju se da SAD neće dodatno pogoršati situaciju eventualnom zabranom izvoza američkog dizela, što bi posebno pogodilo evropsko tržište, prenosi Politico.

Situacija je nepovoljna jer se Evropa pred zimu suočava sa nekoliko problema odjednom. Cena prirodnog gasa približava se najvišem nivou u poslednje četiri godine, evropska skladišta imaju neuobičajeno malo zaliha, dok rat na Bliskom istoku drži Ormuski moreuz zatvorenim na neodređeno vreme.

Uz to je nagli rast cene dizela naveo SAD da razmatraju ograničavanje njegovog izvoza. Za Evropu bi to bio dodatni problem jer je zavisna od uvoza goriva.

Dugoročno, evropski zvaničnici i dalje vide prelazak na obnovljive izvore energije kao jedini ozbiljan način da se smanji izloženost skupim uvoznim energentima. To, međutim, zahteva velika ulaganja u elektroenergetsku mrežu i promene na tržištu električne energije. Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen ukazao je da se već beleži snažniji rast prodaje električnih automobila i toplotnih pumpi, kao i prelazak sa gasa i nafte na električnu energiju, ali je naglasio da takve promene same po sebi nisu dovoljne.

Najviše neizvesnosti ipak izaziva mogućnost da SAD zaista zabrane izvoz dizela. Evropski ministri praktično nisu imali konkretan odgovor na pitanje šta bi mogli da urade ako Vašington uvede takvu meru. Jergensen je rekao da je američkom kolegi Krisu Rajtu jasno preneo protivljenje Evrope toj ideji, dok je irski ministar energetike Dara O’Brajen posle razgovora sa američkim zvaničnicima tokom posete Vašingtonu i Njujorku rekao da veruje da zabrana neće biti uvedena.

U međuvremenu su američke naftne kompanije i Bela kuća tražile alternative, među kojima se pominje i mogućnost da evropske zemlje oslobode deo sopstvenih strateških zaliha dizela.

“Dizel se odvojio od cene nafte. On ne prati cenu nafte i formira se slobodno na tržištu, ali ima jedan mali deo koji se uvozi i on će biti uvožen po nekoj visokoj ceni. Vi u odnosu na taj takozvani uvozni paritet formirate cenu, uvek”, istakao je Stanojević.

Drugim rečima, Srbiji, barem za sada, ne preti nestašica dizela, ali će njegova cena pratiti kretanja na međunarodnom tržištu.

Evropski zvaničnici priznaju da bi, ukoliko američki predsednik Donald Tramp ipak odluči da zabrani izvoz, prostor za evropsku reakciju bio veoma mali. Rumunski državni sekretar za energetiku Kristijan Bušoj rekao je da bi pojedinačnoj državi bilo izuzetno teško da utiče na takvu odluku. Direktor Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol ocenio je da je Evropa među najizloženijim regionima, ali je rekao da je agencija spremna da koordinira eventualno oslobađanje strateških rezervi nafte. Evropi preostaje da se pripremi za najgori scenario i da se nada najboljem.

Među državama članicama i Evropskom komisijom istovremeno traje rasprava o tome ko bi trebalo da plati ceh energetske krize. Pojedine zemlje traže da Evropska komisija uvede porez na vanrednu dobit energetskih kompanija koje sada ostvaruju velike profite, dok EK smatra da svaka država treba sama da odluči o tome. Slična neslaganja postoje i oko poziva građanima da smanje potrošnju goriva. Evropski zvaničnici pritom upozoravaju da državne intervencije moraju biti privremene i precizno usmerene kako ne bi dovele do novih poremećaja na jedinstvenom tržištu EU.

Za građane, međutim, dugoročna rešenja ne mogu mnogo da pomognu ako računi nastave da rastu već ove zime. Zato ministri razmatraju subvencije, poreske olakšice i druge mere kojima bi se ubrzalo uvođenje solarnih panela, električnih vozila i drugih tehnologija.

O’Brajen je, međutim, upozorio da države imaju ograničene mogućnosti da spreče svaki rast cena. Kao osnovni problem izdvojio je evropsku zavisnost od uvoznih fosilnih goriva i najavio ubrzavanje primene novih pravila EU kojima bi trebalo da se ojačaju elektroenergetske mreže.