Trampova administracija sugeriše kompanijama da smanje izvoz dizel goriva

Američki ministar energetike Kris Rajt (Chris Wrigh) poslednjih dana razgovarao je sa rukovodiocima nekoliko velikih američkih rafinerija o mogućnosti da kompanije dobrovoljno smanje izvoz dizela. Administracija Donalda Trampa (Donald Trump) pokušava da pronađe alternativu kratkoročnoj zabrani izvoza, jer rast cena goriva dodatno podstiče inflaciju, a približavaju se novembarski izbori za Kongres. Ideja, međutim, može da naiđe na otpor akcionara rafinerija koje ove godine ostvaruju veoma visoke profite.

Tramp je u utorak podržao ograničavanje izvoza dizela, što je iznenadilo i deo njegovih saradnika, pa je Bela kuća počela da traži blaže rešenje. Rajt je istog dana rekao da smatra da bi formalna zabrana bila loša mera i da više podržava dobrovoljno smanjenje izvoza. Za sada nije poznato koje bi kompanije učestvovale, koliko bi smanjile isporuke niti kako bi se takav dogovor sprovodio i kontrolisao. Administracija odluku pravda potrebom da se povećaju domaće zalihe dizela, dok je SAD najveći svetski izvoznik tog goriva, prenosi Reuters.

Cene dizela u SAD dostigle su oko 6,52 dolara za galon, dok su zalihe prošle nedelje pale ispod 97 miliona barela, oko 13 odsto ispod petogodišnjeg sezonskog proseka. Poremećaji izazvani ratovima u Iranu i Ukrajini dodatno su smanjili ponudu na svetskom tržištu. Pritisak na administraciju pojačavaju i republikanci iz saveznih država u kojima poljoprivreda i druge delatnosti zavise od dizela, pa pojedini kongresmeni i kandidati traže ograničavanje izvoza kako bi se smanjili troškovi domaćih proizvođača.

Naftna industrija se tome otvoreno protivi. American Petroleum Institute i više od 30 poslovnih, energetskih i proizvodnih udruženja pozvali su Trampa da odbaci takvu politiku, uz objašnjenje da rafinerije, naročito na obali Meksičkog zaliva, proizvode više dizela nego što se tamo troši i da izvoz služi za plasman viška. Ako bi izvoz bio ograničen, rafinerije bi mogle da smanje preradu sirove nafte, čime bi se istovremeno smanjila proizvodnja dizela, benzina i avionskog goriva. Analitičari upozoravaju da bi zbog toga deo kratkoročnog pojeftinjenja dizela mogao biti poništen, dok bi benzin mogao da poskupi zbog veće potrebe za uvozom.

Zbog toga postoji rizik da mera koja bi trebalo da pojeftini dizel zapravo poveća ukupne troškove za američke potrošače. Prema oceni analitičara Wood Mackenzie Alana Geldera, smanjenje prerade bi deo problema prebacilo sa tržišta dizela na tržište benzina. Jedan izvor iz industrije ocenio je da je podrška dobrovoljnom programu za sada slaba. Kompanije Marathon, Valero, Chevron i ExxonMobil nisu odmah komentarisale da li su kontaktirane, dok je Citgo upozorio da bi zabrana izvoza mogla imati ozbiljne posledice, posebno za rafinerije na obali Meksičkog zaliva.