Kineski trgovinski suficit premašio 1.000 milijardi dolara drugu godinu zaredom

Kineski trgovinski suficit premašio je 1.000 milijardi dolara drugu godinu zaredom, pokazuju podaci carinske uprave objavljeni u utorak. Kineski izvoz u oktobru porastao je za 35,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je uvoz povećan za 41,6 odsto. Od januara do oktobra Kina je ostvarila trgovinski suficit od 1,04 biliona dolara, iako je samo u oktobru on smanjen na 105,3 milijarde dolara, sa 133,5 milijardi u septembru, zbog ubrzanja rasta uvoza.

Kina je tako na putu da u 2026. godini premaši prošlogodišnji rekordni suficit od 1.200 milijardi dolara. Rast izvoza tokom ove godine podstakla je velika potražnja za proizvodima visoke tehnologije, posebno poluprovodnicima i automobilima. Vrednost izvoza čipova u oktobru bila je za 137,1 odsto veća nego godinu dana ranije, dok je izvoz automobila porastao za 37,6 odsto. Ekonomista kompanije Moody’s Analytics Dejv Čija (Dave Chia) očekuje da će izvoz ostati snažan do kraja godine, pre svega zahvaljujući elektronici i automobilima, prenosi AP.

Snažan rast kineskog uvoza u oktobru delimično je bio posledica oporavka isporuka sirove nafte iz Persijskog zaliva. Međutim, ekonomisti ukazuju na to da višak proizvodnih kapaciteta u mnogim industrijama, velika domaća štednja i oslabljena potrošnja u zemlji i dalje podstiču kineske kompanije da robu plasiraju na inostrana tržišta. To se događa u vreme kada sve više država uvodi mere zaštite sopstvene industrije. Alisija Garsija-Erero (Alicia Garcia-Herrero), glavni ekonomista za Aziju i Pacifik u francuskoj banci Natixis, ocenila je da takva situacija nije održiva.

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države pooštravaju trgovinske mere prema Kini, što dodatno otežava poslovanje kineskih izvoznika.

Dejv Čija iz Moody’s Analyticsa ocenjuje da evropska trgovinska ograničenja predstavljaju značajan rizik u trenutku kada SAD povećavaju carinske barijere. Ipak, ekonomista kompanije Capital Economics Ngujen Hoang Nam (Nguyen Hoang Nam) smatra da se evropske mere odnose samo na manji deo kineskog izvoza.

Kina je u oktobru povećala izvoz u SAD za 32,9 odsto na godišnjem nivou, delimično zahvaljujući niskoj osnovici iz prošle godine, kada je trgovina dve zemlje bila pogođena visokim carinama koje je uveo američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump). Izvoz u EU porastao je za 24,3 odsto, dok je za period januar–oktobar bio veći za 17,2 odsto.

Kineski trgovinski suficit sa SAD dostigao je približno 266,5 milijardi dolara u prvih deset meseci, dok je suficit u razmeni sa EU premašio 310 milijardi dolara. Evropska unija je tokom 2025. godine zabeležila trgovinski deficit sa Kinom od oko 410 milijardi dolara, odnosno više od 1,1 milijardu dolara dnevno.

Peking tvrdi da ne nastoji da dodatno povećava trgovinski suficit, već da želi uravnoteženiju svetsku trgovinu.

Snažan izvoz istovremeno nadoknađuje slabiju domaću potražnju, a očekuje se da će kineska privreda ove godine ostvariti rast od 4,5 do pet odsto, u skladu sa zvaničnim ciljem vlasti, ali nešto sporije nego 2025, kada je rast iznosio pet odsto. Podaci o trgovinskoj razmeni koje objavljuje Kina često se razlikuju od statistike njenih trgovinskih partnera. Kineski izvoz mogao bi da bude pogođen i eventualnim usporavanjem industrije veštačke inteligencije, posebno zbog značaja čipova i elektronskih komponenti u ukupnoj spoljnoj trgovini.