Peking prelazi sa odnosa lične lojalnosti jednog čoveka na saradnju sa institucijama u Beogradu

Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju, a kineski mediji procenjuju da će promena vlasti verovatno ohladiti diplomatske odnose i dovesti do strože kontrole kineskih investicija, ali ne i do raskida višegodišnje ekonomske saradnje.

Mediji navode da su kineske firme u Srbiji bile nervozne pre izbora, ali da su posle poraza liste Aleksandra Vučića reagovale staloženo, iako Studentska lista traži reviziju javnih projekata od kojih su neke gradili kineski izvođači.

Liu Siaodan, saradnica Instituta za ekonomsku i trgovinsku saradnju sa srednjom i istočnom Evropom na Univerzitetu u Ningbou, predviđa da će se politika Beograda prema Kini nastaviti, ali da će diplomatska toplina „primetno opasti“. Visoki susreti Si-Vučić, kojih je bilo devet, teško će se ponoviti, saradnja će se spustiti na nivo ministarstava i preduzeća, a novi projekti dobijaće se uz duže pregovore i strožu regulativu.

Liu pritom ne očekuje jednostrano poništavanje postojećih ugovora, nego strožu kontrolu ugovora, finansijski nadzor i ekološke standarde, što je, prema njenim rečima uzdržan, ali ne i umirujući zaključak za kineske kompanije.

Programski okvir Studentske liste, kako prenosi China Global South Project, potvrđuje takvo stanovište. Lista se obavezuje da će zadržati sveobuhvatno strateško partnerstvo sa Kinom, ali traži da se budući projekti uklapaju u srpske zakone, ekološke standarde i prava radnika, a najavljuje i reviziju velikih državnih ugovora i ponovnu istragu o renoviranju železničke stanice u Novom Sadu, navodi list, pozivajući se na izvore u Srbiji.

Prema Liu, deo srpskog dela pruge rađen je na osnovu međudržavnog sporazuma koji je zaobišao pravila javnih nabavki, što je godinama izazivalo kritike u Srbiji i Evropskoj uniji. Ona dodaje da je nova mađarska vlada već počela da otvara ugovore o istoj pruzi, pa bi se pritisak sa obe strane granice mogao sabrati. South China Morning Post podseća da je stanicu u Novom Sadu obnovio kineski konzorcijum u kojem su China Railway International i China Communications Construction, koji tvrde da nadstrešnica nije bila deo njihovog ugovora.

Poslovni svet u Kini deluje smireniji nego analitičari. SCMP navodi da su kineske firme u Srbiji, koje su pre izbora bile nervozne, posle glasanja reagovale staloženo, a da analitičari i sagovornici iz privrede ne očekuju preokret u poslovnim odnosima uprkos pozivima na ostavke visokih funkcionera i reviziju javnih projekata. Kao opomenu navode mađarski primer, kada je kompanija BYD posle promene vlasti u Budimpešti angažovala bivšeg ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, što je izazvalo žestoke reakcije i stavilo kineske firme pod lupu.

Najoptimističnija očekivanja izrazio je Hu Siđin, nekadašnji glavni urednik lista Global Times. Po njemu Srbija nema razloga da se aktivno distancira od Kine i, ukratko, Kina je partner bez koga ne može.

Peking je takav stav i službeno zauzeo, pa je portparol Ministarstva spoljnih poslova Guo Jiakun saopštio da Kina poštuje izbor naroda Srbije i želi da jača političko poverenje i praktičnu saradnju sa novom vladom. Ton je pomirljiv, a poruka je da Peking prelazi sa odnosa građenog na ličnoj lojalnosti jednog lidera na odnos sa institucijama, ocenjuju kineski mediji.

Prema njegovim rečima, Kina poštuje načelo nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja i samostalan izbor njihovih naroda, ističući da Peking ceni odnose sa Srbijom i da je spreman da sa novom vladom nastavi tradicionalno prijateljstvo, ojača političko poverenje i proširi praktičnu saradnju na osnovu uzajamnog poštovanja, jednakosti i obostrane koristi.

O osnovi ekonomske veze sa Srbijom kineski mediji pisali su u maju, tokom državne posete Kini tadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Prema CGTN-u, kineski predsednik Si Điping je razgovore opisao kao „čelično prijateljstvo“, a dve strane su se složile da usklade kineski 15. petogodišnji plan sa srpskom Strategijom razvoja do 2030. Sporazum o slobodnoj trgovini stupio je na snagu 2024. i bio je prvi te vrste koji je Kina zaključila sa nekom zemljom centralne i istočne Evrope.

Kineski ambasador Li Ming je rekao da je Kina najveći izvor direktnih stranih investicija u Srbiji, HBIS, vlasnik železare u Smederevu od 2016, zapošljava više od 5.000 radnika. CGTN navodi i da je kinesko-srpski deo pruge do Mađarske otvoren 2025, kao i da je u maju 2026. potpisan ugovor sa Shandong Hi-Speed Group za 125 kilometara autoputa.

Caixin Global je u komentaru od maja opisao zaokret saradnje „od mostova do robota”, navodeći projekat humanoidnih robota u Šapcu, koji vode Zhiyuan Robotics i Minth Group, sa početnih 100 miliona evra u periodu 2026-2030, kao i zajedničko preduzeće JMEV (Jiangling Motors i Renault) u Sremskoj Mitrovici, kapaciteta od 3.000 do 5.000 vozila godišnje, sa prvim automobilima do kraja 2026.

Ovaj ekonomski portal formulu saradnje opisuje kao kinesku tehnologiju, srpsku geografsku prednost i evropsko tržište, uz bescarinski pristup EU preko sporazuma o slobodnoj trgovini.

CG navodi da su mnogi podaci uglavnom obećanja, a ne ostvareni rezultati, da su evropska pravila sve stroža i da će uspeh zavisiti od radnih mesta, prenosa tehnologije i industrijske nadogradnje.

Prema podacima kineskog Ministarstva trgovine, bilateralna trgovina je 2025. dostigla 9,37 milijardi dolara, 25,6 odsto više nego godinu ranije. Kina je 2024, iste godine kada je stupio na snagu sporazum o slobodnoj trgovini, prestigla Nemačku kao najveći izvor srpskog uvoza.

Xinhua navodi rudarski kompleks u Boru, u koji je grupa Zijin mnogo uložila, kao jedan od najvećih izvoznih pokretača, a China Daily piše da su Zijin Mining i Shanghai Fengling Renewables obećali oko dve milijarde evra za proizvodnju energije od vetra, sunca i zelenog vodonika, uglavnom radi napajanja rudnika u Boru.