Zastoj u pregovorima o budžetu EU usporava razvoj AI

Zastoj u pregovorima o dugoročnom budžetu Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine već usporava sprovođenje planova za razvoj veštačke inteligencije, jer evropske institucije ne mogu da utvrde koliko će novca biti dostupno za njihovo finansiranje.

To posebno pogađa ambiciju EU da ubrza proizvodnju čipova koji pokreću modele veštačke inteligencije i smanji zavisnost od tehnologije iz drugih delova sveta.

Predlog Evropske komisije o razvoju proizvodnje poluprovodnika izričito navodi da ne može unapred da prejudicira ishod pregovora o sledećem sedmogodišnjem budžetu i da će se novac za planirane projekte moći zatražiti tek naknadno. Neizvesnost je izazvala reakcije poslanika u nekoliko nacionalnih parlamenata, koji su od EK tražili da precizira koliko će sredstava biti raspoloživo za sprovođenje plana. Nemački Bundesrat, donji dom italijanskog parlamenta i češki Senat podneli su primedbe na predloženu strategiju proizvodnje čipova, prenosi Politico.

Češki Senat posebno je upozorio na neizvesnost dugoročnog finansiranja i zatražio da ciljevi budu potkrepljeni odgovarajućim i predvidivim sredstvima. Problem je širi od industrije čipova, evropske institucije pripremaju nove propise i strategije čije sprovođenje zahteva višegodišnje finansijske obaveze, ali se razgovori o tim politikama vode odvojeno od pregovora o budžetu. Jedan od učesnika budžetskih pregovora rekao je da države i institucije ne mogu da napreduju u tim oblastima bez jasnije predstave o tome koliko će novca biti na raspolaganju posle 2027. godine.

Zemlje članice pokušavaju da do kraja godine postignu dogovor o ukupnoj veličini budžeta za narednih sedam godina. Nemačka, Holandija, Austrija, Švedska, Danska i Finska, koje se zalažu za smanjenje rashoda, smatraju da predlog irskog predsedavanja Savetom EU, prema kojem bi budžet bio smanjen za 159 milijardi evra, nije dovoljno restriktivan. Zbog neslaganja o ukupnom iznosu, još nema pouzdanih podataka o tome koliko će novca biti namenjeno pojedinačnim politikama.

EK je, uprkos tome, nastavila da predstavlja nove planove, iako ne može da garantuje njihovo finansiranje. Takva situacija otežava i sprovođenje već usvojenih propisa. Prema zakonu o obnovi prirode, države članice moraju da pripreme planove za oporavak jezera, tresetišta, šuma i drugih ekosistema, ali pojedine vlade upozoravaju da ne mogu da ispune obaveze dok ne saznaju koliko će novca dobiti iz evropskog budžeta.

Holandski ministar poljoprivrede Džejmi van Esen (Jaimi van Essen) rekao je da njegova zemlja trenutno ima raspoloživa sredstva, ali da će za ostvarenje ciljeva do 2050. biti potrebno dodatno finansiranje.

Sličan problem ističu i druge članice. Zamenik stalnog predstavnika Francuske pri EU Siril Pijakmel (Cyril Piquemal) poručio je na sastanku ministara životne sredine u Luksemburgu da EU ne može da usvaja nove propise, a da istovremeno ne obezbedi sredstva za njihovo sprovođenje. Neizvesnost, dakle, ne pogađa samo izradu novih zakona već i obaveze koje su države već preuzele.

EK istovremeno predlaže drugačiju strukturu budućeg budžeta, kojom bi nacionalne vlade dobile veću slobodu da tokom sedmogodišnjeg perioda preusmeravaju novac između različitih prioriteta. Evropski zvaničnici smatraju da je sadašnji sistem, u kojem je više od 90 odsto sredstava unapred predviđeno za određene namene, otežavao reagovanje na pandemiju Covid 19, energetske krize i rat u Ukrajini.

Novi model trebalo bi da omogući brže prilagođavanje nepredviđenim okolnostima, ali je istovremeno kritikovan zbog manjka predvidivosti u raspodeli novca.

Zbog toga poljoprivrednici i regioni, koji tradicionalno dobijaju veliki deo sredstava iz evropskog budžeta, traže čvršće garancije. Predsednici regiona i ministri poljoprivrede zajedno primaju gotovo polovinu ukupnih isplata EU, a sada strahuju da bi veća sloboda vlada u preusmeravanju novca mogla da ugrozi njihove budžete.

Francuska ministarka poljoprivrede Ani Ženvard (Annie Genevard) rekla je da bi najbolje rešenje bilo povećanje unapred zagarantovanih sredstava za poljoprivrednike, za koje je Komisija u predlogu predvidela 297 milijardi evra u periodu od 2028. do 2034. godine.

U novoj budžetskoj strukturi regioni i poljoprivreda uglavnom će se nadmetati za isti fond novca. Evropska komisija je za siromašnije regione predvidela 217 milijardi evra u narednih sedam godina, dok će nacionalne vlade imati znatnu slobodu da odlučuju o finansiranju bogatijih područja.

Takav pristup izazvao je nezadovoljstvo regionalnih vlasti, koje od Evropskog parlamenta traže snažnije garancije za finansiranje lokalnih zajednica.

Neizvesnost oko finansiranja obuhvata i planove za jačanje prisustva EU na Arktiku, gde rastu vojne i komercijalne aktivnosti. Strategija Evropske komisije predviđa razvoj saobraćajnih mreža, projekte povezane sa kritičnim sirovinama i uspostavljanje centra za pomorsku bezbednost, ali ne navodi koliko bi ti projekti koštali niti iz kojih izvora bi bili finansirani.

Evropski komesar za međunarodna partnerstva Jozef Sikela rekao je da u trenutnim okolnostima nije moguće preuzeti obaveze o budućem finansiranju, dok traju pregovori o budžetu.