Irska pripremila predlog budžeta EU umanjen za 100 do 200 milijardi evra

Irska će u subotu predstaviti predlog novog sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije, koji bi, prema očekivanjima 12 evropskih diplomata, trebalo da bude smanjen za 100 do 200 milijardi evra u odnosu na plan od gotovo 2.000 milijardi evra predstavljen u junu, čime će biti otvorena nova runda pregovora među državama članicama. Kao predsedavajuća Savetu EU, Irska pokušava da približi suprotstavljene stavove zemalja koje traže veliko smanjenje potrošnje i onih koje žele da sačuvaju sredstva za poljoprivredu i razvoj siromašnijih regiona. Novi predlog poslužiće kao osnova za razgovore evropskih lidera na samitu naredne nedelje.

Na jednoj strani su Nemačka, Austrija, Holandija i druge zemlje koje insistiraju na znatnijim uštedama, smatrajući da EU mora da preusmeri novac ka novim prioritetima, pre svega odbrani i jačanju konkurentnosti evropske privrede. Nasuprot njima je grupa od 17 država, poznata kao Prijatelji kohezije, među kojima su Italija, Španija i Poljska, koja se protivi velikim rezovima u poljoprivredi i regionalnom razvoju. Ove zemlje su prošle nedelje zajednički upozorile da smanjenje izdvajanja za te oblasti može da ugrozi njihove ekonomske i razvojne interese, prenosi Politico.

Irska bi, prema diplomatskim izvorima, mogla da predloži uštede od 100 do 200 milijardi evra kako bi izašla u susret zahtevima Nemačke i njenih saveznika, ali da istovremeno zaštiti poljoprivredu i kohezionu politiku od najvećih rezova. Umesto toga, najveće smanjenje moglo bi da pogodi fond Globalna Evropa, namenjen razvojnoj pomoći i spoljnim odnosima, za koji je predviđeno 200 milijardi evra, kao i Evropski fond za konkurentnost, vredan 410 milijardi evra i namenjen jačanju industrijskih kapaciteta EU. Pojedine članice podržavaju i smanjenje administrativnih troškova institucija EU, za koje je planirano 118 milijardi evra, mada bi se na taj način ostvarile manje uštede.

Zaštita poljoprivrede i regionalnog razvoja ipak neće biti lako prihvaćena među zemljama koje traže štednju. One smatraju da bi tradicionalne budžetske prioritete trebalo prilagoditi novim izazovima, dok pojedini diplomati upozoravaju da bi preveliki rezovi u istraživanju i spoljnim odnosima mogli da oslabe evropske ekonomske interese, razvojnu politiku i sposobnost upravljanja migracijama. Irski državni ministar za evropska pitanja Tomas Birn (Thomas Byrne) izjavio je da su članice ostvarile značajan napredak u pregovorima, ali je upozorio da nije moguće zadovoljiti sve njihove zahteve. Nemačka i saveznici su kritikovali prethodno kiparsko predsedavanje Savetu EU, jer je u junu predložilo uštede od svega 32 milijarde evra.

Spor se vodi i oko novih izvora prihoda kojima bi se finansirao budžet i smanjila zavisnost od uplata država članica. Evropska komisija je 2025. predložila pet novih nameta za koje procenjuje da bi mogli da donose 66 milijardi evra godišnje, ali su vlade osporile pojedine predloge zbog mogućih posledica po njihove privrede. Više država tražilo je od Irske da iz predloga izbaci korporativni namet poznat kao CORE, koji nailazi na široko protivljenje, ali se očekuje da će ga Dablin ipak zadržati u pregovaračkom dokumentu. Jedna od mogućih izmena bila bi izuzeće malih i srednjih preduzeća iz tog nameta, dok bi se pravila za porez na duvan mogla dodatno prilagoditi.

Dokument koji će Irska predstaviti poznat je kao „pregovaračka kutija“, jer ne predstavlja konačan budžet, već polaznu osnovu na kojoj članice treba da usaglase stavove. Očekuje se da u njemu neće biti predloga Evropskog parlamenta za nove namete na digitalne usluge, internet kockanje i kriptovalute. Vlade žele da postignu dogovor do kraja godine, pre nego što izbori u Francuskoj, Poljskoj i Italiji tokom 2027. dodatno zakomplikuju pregovore. Jedan evropski diplomata ocenio je da su dosadašnje izmene predloga novih poreza razočaravajuće i minimalne.