Nemačka i Španija suprotstavljene oko veličine narednog budžeta EU

Nemačka i Španija javno su iznele suprotstavljene stavove o veličini narednog sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije, vrednog približno 2.000 milijardi evra. Njihov sukob, objavljen kroz dva autorska teksta u listu Politico, pokazuje koliko su pregovori postali teški, iako bi zemlje članice trebalo da postignu dogovor u narednim mesecima. Vlade pokušavaju da zaštite projekte koji su im najvažniji, ali i da spreče dodatno opterećenje svojih poreskih obveznika.

Pritisak da se dogovor postigne što pre dodatno raste zbog izbora koji će se naredne godine održati u Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj. Političke promene u tim zemljama mogle bi da uspore pregovore i odlože isplate poljoprivrednicima, istraživačima i drugim korisnicima evropskih fondova. Ipak, posle gotovo godinu dana pregovaranja, države članice i dalje su daleko od kompromisa.

Španski ministar ekonomije Karlos Kuerpo (Carlos Cuerpo) zatražio je da se ukupna veličina budžeta poveća na dva odsto bruto nacionalnog dohotka EU, što bi značilo stotine milijardi evra dodatnog novca. On smatra da EU mora da izdvoji više sredstava za poljoprivredu, odbranu i jačanje konkurentnosti. Kuerpo je predložio i da se odloži otplata zajedničkog duga nastalog tokom pandemije, čime bi se svake godine oslobodilo dodatnih 11 milijardi evra za nove prioritete.

Tom predlogu suprotstavili su se lideri Nemačke, Danske, Holandije, Austrije i Finske. Te zemlje zajedno obezbeđuju oko 40 odsto novca za evropski budžet, a njihovi lideri tvrde da povećanje budžeta i novo zaduživanje nisu rešenje, već deo problema. Oni smatraju da se ne može svaka nova politička inicijativa finansirati dodavanjem novih obaveza poreskim obveznicima. Zbog toga vrše pritisak na Irsku, koja predsedava Savetu EU i koordinira pregovore, da u narednom pregovaračkom dokumentu predloži smanjenje budžeta za nekoliko stotina milijardi evra.

Zvaničnici koji učestvuju u pregovorima, a koji su govorili pod uslovom anonimnosti, smatraju da je najverovatniji ishod kompromis u vidu umerenijeg smanjenja budžeta. U međuvremenu, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Antonio Costa) obišao je 25 država članica kako bi razgovarao o najosetljivijim pitanjima. Cilj tih konsultacija je približavanje stavova zemalja koje imaju različite interese u vezi sa raspodelom evropskog novca.

Pitanje duga dodatno komplikuje pregovore. Evropska unija bi od 2028. do 2058. godine trebalo da otplati oko 300 milijardi evra zajedničkog duga uzetog 2021. godine radi ublažavanja posledica pandemije. Prema postojećem planu, države članice bi tokom narednog budžetskog perioda morale da izdvajaju oko 25 milijardi evra godišnje za otplatu glavnice. Kuerpo smatra da bi pomeranje rokova otplate omogućilo da se svake godine oslobodi 11 milijardi evra, dok Evropska komisija, kao i Italija, Francuska, Portugal i Poljska, podržavaju takvu mogućnost.

Nemačka i njeni saveznici, međutim, odbacuju ovaj predlog. Oni tvrde da bi odlaganje otplate glavnice donelo samo ograničene uštede i da ne može da zameni smanjenje ukupnog budžeta. Prema njihovom tumačenju, odluke donete tokom pandemije već su opteretile naredni sedmogodišnji budžet sa gotovo 170 milijardi evra, čime je smanjen prostor za nove prioritete. Zbog toga upozoravaju da se, bez obzira na način finansiranja, račun na kraju uvek ispostavlja evropskim građanima.