Dogovor o novom budžetu i taktici prema Kini

Evropski lideri ove nedelje u Briselu suočavaju se sa dva velika izazova, kako odgovoriti na rastući ekonomski uticaj Kine i kako postići dogovor o novom sedmogodišnjem budžetu Evropske unije. Obe teme pokazuju koliko je EU pod pritiskom spoljašnjih faktora, od kineske konkurencije i američke trgovinske politike do rata u Ukrajini, ali i unutrašnjih političkih podela i jačanja populističkih partija.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) upozorila je da se Evropa nalazi u vremenu „geopolitičke fragmentacije, ekonomske transformacije i brzih tehnoloških promena“.

Samit u Briselu dolazi neposredno nakon sastanka G7 u Francuskoj, gde su dominirale teme sporazuma SAD i Irana, pomoć Ukrajini i sankcije Rusiji. Evropski lideri sada žele da se usredsrede na dugoročnije probleme, pre svega na pitanje konkurentnosti evropske ekonomije i raspodelu gotovo 2.000 milijardi evra iz budžeta EU za period od 2028. do 2034. godine. Međutim, već sada je jasno da će pregovori biti izuzetno teški, prenosi Politico.

Unutar EU formirala su se dva suprotstavljena bloka. Zemlje severne i zapadne Evrope, među kojima su Nemačka, Holandija, Švedska i Austrija, zalažu se za manji budžet i drugačiju raspodelu novca. Nekada su ih nazivali „štedljivima“, a danas sebe predstavljaju kao „prijatelje modernizacije“.

Oni smatraju da se Evropa mora prilagoditi novim okolnostima i više ulagati u odbranu, tehnološke inovacije, energetsku bezbednost i industrijsku konkurentnost, umesto da najveći deo sredstava odlazi na poljoprivredu i regionalni razvoj.

Nasuprot njima stoje zemlje južne i istočne Evrope, koje sebe nazivaju „prijateljima kohezije“. One žele veći budžet i insistiraju da se sačuvaju tradicionalni programi finansiranja, poput subvencija za poljoprivredu i pomoći manje razvijenim regionima. Italijanski ministar za evropska pitanja Tomazo Foti (Tommaso Foti) upozorio je da postojeći predlozi ne štite dovoljno ove politike. U novom nacrtu budžeta njihov udeo pada sa sadašnjih 60 na nešto više od 41 odsto ukupnih rashoda.

Rastuća konkurencija Kine i promena američke politike dodatno pojačavaju spor. Mnoge evropske vlade smatraju da EU gubi korak sa dve ekonomske supersile koje agresivno koriste državnu pomoć za razvoj svojih industrija.

„Moramo prilagoditi budžet novim prioritetima, umesto da ostanemo zarobljeni u zastarelim okvirima“, rekao je jedan visoki evropski diplomata. Drugi upozoravaju da Evropa više ne može da se ponaša kao da je 2008. godina: „Izgradili smo puteve i mostove, sada moramo ulagati u granice, odbranu i bezbednost.“

Ipak, politička realnost ograničava mogućnost kompromisa. Vlade se suočavaju sa rastom nacionalističkih i desničarskih pokreta i teško mogu da objasne biračima zašto bi trebalo da uplaćuju više novca u zajednički budžet EU. Jedan zapadnoevropski diplomata otvoreno je postavio pitanje: „Kako da objasnimo biračima da želimo da damo više nego što dobijamo?“

Upravo zato postoji sve veći raskorak između ambicioznih geopolitičkih ciljeva koje evropski lideri javno zastupaju i njihove spremnosti da te ciljeve finansiraju.

Zbog toga će predstojeći pregovori biti presudni za budućnost Evropske unije. Visoki zvaničnici upozoravaju da bi neuspeh da se do kraja godine postigne dogovor o budžetu bio nezamisliv u sadašnjim geopolitičkim okolnostima. Ali, dok jedni traže duboku reformu evropskih finansija, a drugi brane postojeći sistem, ostaje neizvesno da li će EU uspeti da pronađe zajednički odgovor na izazove koje joj nameću Kina, Sjedinjene Države i promenjeni globalni poredak.