Počeli politički pregovori o novom sedmogodišnjem budžetu EU

Lideri Evropske unije razgovarali su u četvrtak i petak na neformalnom samitu na Kipru o dugoročnom budžetu EU za period od 2028. do 2034. godine, dok se Unija suočava sa sve većim finansijskim pritiscima zbog troškova naoružavanja, energetske bezbednosti, podrške Ukrajini, konkurentnosti, migracija i mogućeg proširenja.

Glavna tema razgovora bio je novi višegodišnji finansijski okvir EU, odnosno sedmogodišnji budžet koji određuje koliko će novca biti raspoređeno za ključne politike poput poljoprivrede, regionalnog razvoja, bezbednosti, spoljne politike i industrije.

Na samitu se nije očekivao konačan dogovor, već početak političkih pregovora koji će trajati tokom narednih meseci. Lideri pokušavaju da pronađu način kako da finansiraju sve veće ambicije EU bez ozbiljnog smanjenja postojećih programa, prenosi EU Today.

Posebna pažnja posvećena je pitanju novih izvora prihoda za budžet EU i načinu na koji bi budući budžet mogao da ojača evropsku konkurentnost. Evropska unija istovremeno mora da finansira povećane troškove odbrane, industrijske politike, energetske tranzicije i pomoći Ukrajini, dok mnoge članice žele da zadrže postojeća sredstva za poljoprivredu i regionalni razvoj.

Evropski parlament već je predložio znatno veći budžet od prvobitnog plana Evropske komisije. Parlament traži budžet vredan oko 2.000 milijardi evra za period 2028-2034, uz stav da otplata dugova nastalih tokom evropskog Fonda za oporavak posle pandemije ne sme da smanji sredstva za ključne programe EU.

Jedno od najspornijih pitanja u narednom periodu biće upravo otplata zajedničkog duga nastalog tokom pandemije Covid-19, jer će veliki deo tih troškova dospeti tokom narednog budžetskog perioda.

Države članice imaju različite interese. Zemlje koje više uplaćuju u budžet žele strožu kontrolu troškova i nove izvore prihoda, dok države koje više koriste evropska sredstva insistiraju na očuvanju fondova za razvoj i poljoprivredu. Istovremeno, pojedine vlade traže veća ulaganja u odbranu, industriju i proširenje EU.

Uoči samita predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je za Politico da će lideri morati da pronađu način „kako da usklade svoje ambicije sa potrebnim resursima, odnosno kako da finansiraju i dugogodišnje politike i nove prioritete poput odbrane, konkurentnosti i energetske tranzicije“. Košta je dodao da će rasprava usmeriti naredne korake u pregovorima i naglasio da sve članice imaju zajedničku odgovornost da postignu dogovor do kraja godine.

„To je jedini način da novi budžet bude spreman za primenu početkom 2028. godine“, rekao je on.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) naveo je da Evropi nikada nije bilo potrebnije „više jedinstva, više nezavisnosti i više suvereniteta“ nego što je to danas slučaj. Makron i nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) razgovarali su o tome kako da prevaziđu zastoj u francusko-nemačkom projektu razvoja borbenog aviona nove generacije FCAS.

Makron je rekao da su zadužili ministarstva odbrane dve zemlje da rade na više tema, ne samo na projektu novog borbenog aviona, već i na drugim oblicima vojne saradnje između Francuske i Nemačke. On je dodao da će razgovori i rad na tim pitanjima biti nastavljeni tokom narednih nedelja.

Holandski premijer Rob Jeten ostao je dosledan reputaciji Holandije kao jedne od štedljivijih članica Evropske unije. Govoreći o pregovorima o višegodišnjem budžetu EU, rekao je da je dugoročnom budžetu potrebna „modernizacija“ i da „ukupna veličina budžeta mora značajno da se smanji“, što je suprotno stavu Evropske komisije da bi budžet trebalo povećati.

Jeten je naveo da Evropa mora bolje da odredi prioritete i da „preusmeri novac“ na važnije oblasti. On je istakao da je za Holandiju, kao jednog od najvećih neto uplatioca u budžet EU, sadašnji nivo izdvajanja „neprihvatljiv“. Posebno je izdvojio poljoprivrednu politiku, ocenivši da bi novac namenjen poljoprivredi trebalo trošiti „pametnije“.

Rasprava o budžetu dodatno je povezana sa aktuelnim krizama, uključujući rat u Ukrajini, situaciju na Bliskom istoku, rast cena energenata i bezbednost pomorskih ruta poput Ormuskog moreuza. Sve to pojačava pitanje da li EU ima dovoljno finansijskih kapaciteta da istovremeno odgovori na krize i finansira dugoročne prioritete.

Odbrana i konkurentnost izdvajaju se kao ključne teme budućeg budžeta. EU želi da poveća ulaganja u vojnu industriju, istraživanja, infrastrukturu i tehnološki razvoj kako bi smanjila zaostatak za drugim velikim ekonomijama. Evropski parlament će krajem aprila raspravljati i glasati o svojoj pregovaračkoj poziciji, nakon čega će početi formalni pregovori sa državama članicama o konačnom obliku novog budžeta EU.