Nova pravila označavanja skupo koštala deo mlekarske industrije – promet manji i do 50 odsto

Od 1. avgusta prošle godine svi mlečni proizvodi koji sadrže palmino ulje, palminu mast ili druga biljna ulja i masti, na rafovima trgovinskih lanaca obeleženi su posebnom oznakom. Trougao žute boje koji u sredini sadrži znak uzvika, uz natpis – „nije 100 odsto mlečni proizvod, sadrži palmino ulje, odnosno druga biljna ulja“, očigledno nije prošao nezapaženo među potrošačima. Kako navode pojedini predstavnici mlekarske industrije, otkako su uvedena nova pravila deklarisanja promet je pao i do 50 odsto.

Podsetimo, poseban sistem označavanja važi za sve proizvode od mleka kao što su sir, surutka, pavlaka, pasterizovano mleko, proteini mleka, maslac, ali i za pekarske i poslastičarske proizvode poput punjenog peciva, bureka, pita, lisnatog testa i kolača. Takođe, važi i za različite margarinske i druge namaze i njihove srodne proizvode. Svi oni moraju da imaju jasnu oznaku ukoliko sadrže palmino ulje, palminu mast, odnosno druga biljna ulja i masti sa mlečnom komponentom.

Na proizvodima koji nisu proizvodi od mleka, uključujući i proizvode bez mlečne komponente, nije dozvoljeno navođenje, oglašavanje i reklamiranje marketinških navoda koji se koriste za proizvode od mleka, kao što su: sir, biljni sir, analog sira, tip sira, inspirisano, ‘a la’ ili sličnih navoda.

Jedan od vlasnika mlekare koja na domaćem tržištu posluje gotovo tri decenije ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da su proizvođači koji u svom asortimanu imaju proizvode sa delimičnim učešćem palminog ulja proglašeni „velikim neprijateljima mlekarske industrije“.

„Mi pre svega proizvodimo klasične mlečne proizvode, ali i proizvode koji sadrže biljne masti, i svi su oni uredno deklarisani, na poleđini svakog proizvoda. Međutim, stvoren je utisak da varamo potrošače i plasiramo proizvode koji samo liče na mlečne. Takva percepcija nanela nam je veliku štetu u poslovanju“, ističe naš sagovornik.

Posebno problematičnim smatra način na koji su proizvodi obeleženi. Prema njegovim rečima, oznaka u obliku žutog trougla sa crvenim znakom uzvika kod potrošača izaziva negodovanje i njihovi proizvodi se više gotovo ne prodaju jer se stvara utisak da je reč o zdravstveno spornom proizvodu.

„Takvo obeležavanje izaziva nepoverenje kupaca. Ljudi uzmu proizvod u ruke, vide oznaku i vraćaju ga na policu. Zbog toga se pojedini proizvodi danas prodaju u znatno manjim količinama nego ranije“, navodi on.

On smatra da je sporno i to što se obaveza posebnog označavanja odnosi isključivo na određene proizvode iz mlekarske industrije, dok se slična praksa ne primenjuje na druge prehrambene proizvode koji takođe sadrže palmino ulje.

„Postavlja se pitanje zašto se na isti način ne označavaju konditorski proizvodi, keks ili čokolade koji takođe sadrže palmino ulje. Kada bi takva oznaka bila obavezna za sve, verovatno bi i drugi proizvođači osetili posledice“, navodi vlasnik mlekare.

Prema njegovim rečima, od početka primene novih pravila označavanja prodaja proizvoda koji nose ovu oznaku opala je za oko 50 odsto u trgovinskim lancima, dok je kod pojedinih artikala pad bio i veći.

Njegova kompanija sarađuje sa oko 100 proizvođača od kojih svakodnevno otkupljuje mleko, a trenutno prerađuje između 8.000 i 9.000 litara dnevno. Nekada je na tržište mesečno plasirala do 350 tona različitih proizvoda, dok se danas proizvodnja kreće između 220 i 230 tona.

U svom asortimanu pretežno ima različite dugotrajne mlečne proizvode koji se prodaju u velikim trgovinskim lancima širom Srbije i izvoze u region. Iako, kako tvrdi, nisu smanjili otkup, posledice pada prodaje odrazile su se na poslovanje.

„Promet je značajno opao, pa smo bili primorani da smanjimo broj zaposlenih. Nismo smanjivali otkup mleka, ali smo morali da racionalizujemo posao“, kaže vlasnik ove mlekare.

Govoreći o stanju u mlekarskom sektoru, on ocenjuje da su tržišni viškovi nastali usled rasta domaće proizvodnje, podstaknute državnim subvencijama i premijama za mleko, ali i promena potrošačkih navika.

„Država nikada nije izdvajala više novca za podršku proizvođačima mleka. Poljoprivrednici dobijaju 19 dinara po litru mleka, dok je otkupna cena za mleko dobrog kvaliteta 50 dinara, a nijedan litar ne ide ispod 42-43 dinara.  Sa druge strane, veliki deo potrošača pre bira uvozne sireve poput edamera po ceni od 900 dinara, nego domaći kačkavalj koji košta 450 dinara“, smatra on i dodaje da su uzroci problema u mlekarskoj industriji mnogo su složeniji od prisustva proizvoda sa dodatkom biljnih masti na tržištu, ali su upravo ti proizvodi postali glavna meta kritika i regulatornih mera.

Oznake uvedene zbog učestalih zloupotreba

Komentarišući primedbe dela proizvođača, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović za Biznis.rs kaže da je obaveza posebnog označavanja uvedena pre svega u sektoru mlečnih proizvoda zbog učestalih zloupotreba i nepreciznog deklarisanja.

„Upravo je u mlečnoj industriji bilo najviše falsifikata i proizvoda koji su se predstavljali kao sirevi i drugi mlečni proizvodi, iako su u velikoj meri sadržali biljne masti. Zbog toga je uvedena obaveza jasnog označavanja kako bi potrošači tačno znali šta kupuju“, objašnjava Budimović.

On ističe da poređenje sa konditorskom industrijom nije u potpunosti opravdano, jer se u čokoladama i drugim slatkišima prisustvo biljnih masti godinama jasno navodi u sastavu proizvoda.

„U konditorskoj industriji takođe se koriste palmino, kokosovo i druga biljna ulja, ali su ti proizvodi oduvek bili precizno deklarisani. Problem je bio u tome što su se na tržištu pojavljivali proizvodi nalik siru ili kačkavalju sa visokim udelom biljnih masti, a potrošači često nisu bili dovoljno informisani o njihovom stvarnom sastavu“, navodi Budimović.

Prema njegovim rečima, tehnološki proces proizvodnje sira podrazumeva korišćenje mleka kao osnovne sirovine, zbog čega proizvodi sa visokim udelom biljnih masti ne mogu da se smatraju klasičnim sirevima.

„Suština je u tome da proizvod mora biti jasno označen. Potrošač ima pravo da zna da li kupuje sir proizveden od mleka ili proizvod koji sadrži značajan udeo biljnih masti“, ističe on.

Budimović naglašava da novi propisi nisu zabranili proizvodnju niti prodaju takvih proizvoda, već su uveli obavezu transparentnijeg deklarisanja.

„Ne može se reći da su palmino ulje ili biljne masti štetne. Cilj nije bio da se bilo ko eliminiše sa tržišta, već da se spreče obmane potrošača. Ako na pici očekujete kačkavalj ili trapist napravljen od mleka, onda treba da znate da li je zaista reč o takvom, a ne biljnom proizvodu“ zaključuje Budimović.