Projekcije NBS važe na ceni nafte od 83 dolara – šta ako ode na 120?

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je avgustovske projekcije za ključne ekonomske i monetarne parametre do kraja ove godine, koje su povoljnije u odnosu na prethodne zbog pozitivnog razvoja događaja ali i istakla rizike koji potencijalno mogu da utiču da rezultati budu i nešto slabiji.

Ključna pretpostavke na kojima su ove projekcije zasnovane oličene su u boljoj od predviđane poljoprivredne sezone, relativno smirivanje situacije na Bliskom istoku i blagi pad cena nafte do kraja godine i jaka domaća tražnja kao vodeći faktor rasta.

Inflacija u granicama cilja

Kada je reč o inflaciji, prognoze Centralne banke su promenjene i sada predviđaju da će rast potrošačkih cena ostati u okvirima ciljanog koridora od tri plus/minus 1,5 odsto do kraja godine iako je ranije bila procena da će pred kraj godina privremeno izaći iz tih okvira.

„Na nižu inflaciju prethodnih meseci od naših očekivanja iznetih u majskom izveštaju o inflaciji najviše je uticao veći međugodišnji pad cena hrane od očekivanog, koji je u julu iznosio 6,1 odsto. Usporavanje ukupne inflacije na 1,9 odsto međugodišnje u julu dominantno je bilo rezultat sniženih cena voća i povrća, usled izuzetno dobrog novog roda“, kazala je predstavljajući analizu guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Niže ostvarenje inflacije u dosadašnjem toku godine u odnosu na očekivanja iz maja utiče i na nižu projektovanu prosečnu inflaciju za ovu godinu, koja sada, prema proceni NBS iznosi 3,2 odsto, što je za 0,4 procentna poena manje u poređenju sa prethodnom projekcijom.

Prema novoj projekciji NBS, niska baza iz septembra prošle godine usled primene Uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto u kombinaciji s višim svetskim cenama nafte i drugih primarnih proizvoda, uticaće na to da se inflacija od septembra ove godine nađe blago iznad četiri odsto.

Predviđanja NBS su da će tokom naredne godine u smeru usporavanja inflacije delovati postepeno slabljenje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i projektovano usporavanje rasta realnih zarada, dok će u suprotnom smeru delovati efekat niske baze iz ove godine po osnovu znatnog pada cena voća i povrća usled odličnog roda.

Kao rezultat delovanja ovih suprotstavljenih činilaca, međugodišnja inflacija bi tokom cele naredne godine trebalo da ima stabilnu dinamiku i da se zadrži blago iznad četiri odsto, da bi krajem perioda projekcije bila postepeno snižena.

BDP raste ali sporije

Projekcije NBS povećane su kada je reč o rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) pa se sada očekuje da rast u ovoj godini iznosi 3,2 odsto.

Zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija, nastavka sukoba na Bliskom istoku, volatilnog kretanja svetskih cena nafte i ostalih energenata i neizvesnosti u pogledu eksterne tražnje, NBS je zadržala projekciju rasta za 2027. godinu na 4,5 odsto. 

„U srednjem roku očekujemo iščezavanje uticaja privremenih faktora i stabilniji tempo privrednog rasta od oko 3,5 odsto godišnje, što odgovara potencijalnom nivou rasta. Rast ekonomske aktivnosti biće vođen domaćom tražnjom, uz pozitivan doprinos potrošnje i investicija u osnovna sredstva, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i nastavkom realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, kazala je Tabaković.

Ko najviše doprinosu privrednom rastu?

Zamenica direktora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS Mirjana Miletić kazala je da je privredni rast u prvoj polovini ove godine iznosio 3,4 odsto i da se do kraja 2026. očekuje nastavak relativno visokog međugodišnjeg rasta BDP-a, ali nešto sporijim tempom u odnosu na prvu polovinu godinu.

„Na to bi pre svega mogla da se odrazi loša hidrološka situacija i ovaj toplotni talas koji za posledicu ima manju proizvodnju struje iz hidro izvora, negativno utiče na rečni transport, određenih negativnih efekata u kratkom roku može da ima i na prerađivačku industriju i na prinose u poljoprivredi“, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, rast BDP-a u ovoj godini vodiće domaća tražnja. Od privatne potrošnje očekuje se doprinos od 2,7 p.p, a pozitivan doprinos se očekuje i od državne potrošnje sa 0,4 p.p. kao i od investicija u osnovna stredastva od jednog p.p, dok će doprinos izvoza biti blago negativan od 0,5 p.p.

Posmatrano s proizvodne strane, pozitivan doprinos rastu daće uslužni sektor sa 2,1 p.p, građevinsrastvo i industrije po 0,2 p.p. a poljoprivreda sa 0,3 p.p.

Analiza NBS pokazuje da bi pšenica u ovoj godini trebalo da zabeleži rast prinosa, mada ne tako veliki kao što to prognozira Republički zavod za statistiku koji predviđa rod od 5,9 tona po hektaru i rast proizvodnje od 4,5 odsto, kazala je Miletić.

Sa druge strane, rod kukuruza bi mogao da dostigne i 5,6 tona po hektaru, što je značajno više nego prošle godine kada je iznosio 4,4 tone. Reč je o rastu od 27 odsto ali ukupno gledano može se računati na rast od 23 odsto zbog manje zasejanih površina ovom ratarskom kulturom u ovoj godini.

Kako su ova predviđanja zaključena krajem jula, odnosno pre toplotnog talasa, moguće je da će se to negativno odraziti na prinose.

Referentna kamatna stopa ne istom, kamate rastu

NBS ocenjuje da razmere i trajanje sukoba na Bliskom istoku, kao i vreme potrebno za normalizaciju tokova, zahtevaju oprezan pristup vođenju monetarne politike Narodne banke Srbije. “U periodu od prethodnog izveštaja nismo menjali visinu referentne kamatne stope, koja iznosi 5,75 odsto. Prilikom donošenja odluka imali smo u vidu da se geopolitičke tenzije i dalje odražavaju na volatilna kretanja na međunarodnom robnom tržištu”, ocenila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Kako je istakla, ponovno rasplamsavanje sukoba na Bliskom istoku moglo bi znatnije da poveća globalnu inflaciju, ne samo zbog rasta svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda već i zbog uticaja na druge segmente globalne privrede, pre svega na rast troškova kontejnerskog transporta, otežano funkcionisanje lanaca snabdevanja, kao i pogoršanje investicionog i potrošačkog poverenja.

Sve to, po oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, zahteva oprezan pristup u vođenju monetarne politike.

Kamatne stope na dinarske i evroindeksirane kredite privredi i stanovništvu zabeležile su blagi rast tokom drugog tromesečja, ali se i dalje mogu smatrati povoljnim i podsticajnim za nastavak rasta kreditne aktivnosti banaka, kazala je guverner NBS.

Međugodišnji rast kredita privredi i stanovništvu u junu je iznosio 16,6 odsto i bio je vođen kreditima za obrtna sredstva i investicije u slučaju privrede, odnosno gotovinskim i stambenim kreditima stanovništva.

„Peglanje minusa“ u trgovini devizama

Na domaćem deviznom tržištu od drugog tromesečja preovladali su aprecijacijski pritisci, čemu su doprineli prilivi po osnovu izvoza i stranih direktnih investicija, a Narodna banka Srbije je od aprila zaključno s krajem jula neto kupila 900 miliona evra, čime je iznos neto prodaje posmatrano od početka godine smanjen na 320 miliona evra.

Na aprecijacijske pritiske u periodu od aprila do jula najviše je uticala ponuda deviza domaćih kompanija, izuzimajući uvoznike energenata, velikim delom zahvaljujući prilivu deviza po osnovu izvoza i stranih direktnih investicija. Takođe, u istom pravcu delovao je i rast valutno indeksirane imovine banaka, kao i neto otkup efektivnog stranog novca od strane banaka

Guverner NBS je kazala da je zaključno sa 18. avgustom minus u trgovini devizama u ovoj godini smanjen na svega 185 miliona evra, ističući da je njeno očekivanje da do kraja 2026. godine i on bude nadoknađen.

„Pojačane turbulencije su bile početkom godine kada smo prodali 1,595 milijardi evra a zaključno sa 18. avgustom kupili smo 1,41 milijardu dinara, tako da smo u minusu od samo 185 miliona evra. Oni koji brinu da li nam krvare devizne rezerve i da li ćemo izdržati, da ih utešim da se ne brinu“, navela je Tabaković.

Rizici i pesimističan scenario

Generalni direktor sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević kazao je da su sve projekcije rađene na procenama da će cena nafte do kraja godine i u 2027. biti na nešto nižem nivou od sadašnjih 90 dolara po barelu. Za ovu godinu to je cena od oko 83 dolara a za sledeću oko 75 dolara za barel.

U tom smislu, najveći rizici za ostvarenje projekcija inflacije i BDP-a potiču iz međunarodnog okruženja. Rizici su uravnoteženiji nego u maju, ali su za narednu godinu, zbog mogućih većih negativnih efekata energetskog šoka od pretpostavljenih, i dalje na BDP izraženiji naniže, a na inflaciju naviše.

Neizvesnost je, pre svega, povezana s geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku, koje predstavljaju najznačajniji rizik nove projekcije zbog mogućih posledica po globalne cene energenata i drugih sirovina, međunarodnu trgovinu i globalne lance snabdevanja, robna i finansijska tržišta, navodi NBS.

Rizik projekcije inflacije i BDP-a predstavlja i domaća poljoprivredna sezona, za koju se u novoj projekciji pretpostavlja da će biti bolja od prethodne dve godine, koje su bile ispodprosečne. Na inflaciju veći uticaj ima proizvodnja i ponuda voća i povrća, koja je znatno bolja od prošlogodišnje, a na BDP pre svega rod jesenjih kultura.

„Dosadašnja poljoprivredna proizvodnja podržava pretpostavku o boljoj sezoni u odnosu na prethodne dve godine, dok toplotni talas od kraja jula i nepovoljna hidrološka situacija tokom leta ostaje jedan od faktora neizvesnosti za nastavak sezone. Budući da je do konačnih rezultata proizvodnje ostalo još vremena, moguća su odstupanja od projektovanog osnovnog scenarija u oba smera“, ocenjuje Centralna banka.

Kao i u prethodnim projekcijama, rizik projekcije BDP-a, naročito za narednu godinu, potiče i od toga koliko će vozila biti proizvedeno u fabrici u Kragujevcu, po kojoj ceni i koliko će biti učešće domaće dodate vrednosti.

„Naše procene su da na svakih 10.000 vozila doprinos BDP-u iznosi oko 0,1 p.p, pri čemu su moguća odstupanja u oba smera, u zavisnosti od tražnje za ovim vozilima, prvenstveno u evropskim zemljama“, navodi se u projekcijama.

NBS je u okviru pesimističnog scenarija pretpostavila da bi sukob na Bliskom istoku, uključujući i blokadu Ormuskog moreuza, potrajao duže nego u osnovnom scenariju, kao i da bi se dodatno smanjio transport kroz Crveno more. Takva kretanja odrazila bi se pre svega na rast svetskih cena energenata, imajući u vidu značaj ovih transportnih pravaca za njihovo globalno snabdevanje.

Takva kretanja odrazila bi se pre svega na rast svetskih cena energenata, imajući u vidu značaj ovih transportnih pravaca za njihovo globalno snabdevanje.

„Procenjujemo da bi u tom slučaju cena nafte ponovo dostigla nivo od oko 120 dolara po barelu i na sličnom nivou se zadržala tokom prvok kvartala 2027, nakon čega bi se do kraja godine postepeno spustila na oko 112 dolara po barelu. Rast cena energenata odrazio bi se na cene drugih primarnih proizvoda, uz istovremene poremećaje u globalnim lancima snabdevanja i rast cena kontejnerskog transporta“, navodi se u prognozama.

Ovakva kretanja dovela bi do ubrzanja globalne inflacije, učvrstila očekivanja tržišnih učesnika o novom ciklusu zaoštravanja monetarnih uslova vodećih centralnih banaka i, po tom osnovu, izvršila dodatni pritisak na globalnu ekonomsku aktivnost.

Posledice ovakvog razvoja događaja na Srbiju bile bi viša prosečna inflacija u odnosu na osnovni scenario za 0,4 p.p. u 2026. i za 1,2 p.p. u 2027. godini. Kada je reč o efektima ovog scenarija na domaći BDP, realni rast bio bi manji nego u osnovnom scenariju za 0,2 p.p. u 2026. i 0,8 p.p. u 2027. godini, ocena je NBS.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Tri četvrtine cena nije se vratilo „na staro“ posle ukidanja Uredbe o maržama