Promena referentne kamate mnogo više pogađa privredu nego građane

Očekujem da referentna kamatna stopa ostane na 5,75 odsto i na sednici 13. avgusta, a najverovatnije i do kraja godine. To što ključna kamata nije menjana skoro dve godine nije neodlučnost. To je izbor. Narodna banka Srbije je odlučila da bude predvidiva i to je dalo rezultat – inflacija je u granicama, kurs je stabilan, devizne rezerve rekordne, ocenjuje za Biznis.rs poteze centralne banke direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić.

Prema njegovim rečima, za snižavanje sada nema uslova jer sama NBS očekuje da bi inflacija zbog skuplje nafte krajem godine mogla privremeno da poraste.

„Niko ne spušta kamatu kad inflacija ide gore. A za povećanje nema razloga jer hrana pojeftinjuje, sezona je dobra, dinar je miran. Ako i dođe do promene, verujem da će prvi potez biti naniže. Samo kasnije nego što bi mnogi voleli“, dodaje naš sagovornik.

Podsetimo, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) u julu je zadržao referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto, a nepromenjene su ostale i kamate na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto). Referentna kamatna stopa nije menjana od septembra 2024. godine, dok je Evropska centralna banka u junu podigla ključne kamate za 25 baznih poena, dok su u julu one ostale nepromenjene.

Vasić smatra da Narodna banka Srbije ne prepisuje od ECB, ali da je ne može ni ignorisati.

“Naša centralna banka ima svoj posao – da drži inflaciju i stabilan kurs. Veza sa Frankfurtom postoji preko razlike u kamatama. Danas je ta razlika oko 3,5 procentnih poena i ona je razlog zašto je isplativo držati novac u dinarima. Ako ECB podiže, a mi stojimo, ta razlika se smanjuje. To je jedini pravi kanal”, zaključuje.

Ipak, ono što je najvažnije za obične građane je da odluka Evropske centralne banke pogađa direktnije nego odluka NBS.

“Većina kredita kod nas je u evrima i vezana za euribor, a euribor prati ECB. Ko ima stambeni kredit sa promenljivom kamatom, onaj junski potez ECB će osetiti na rati, bez obzira na to šta NBS uradi u avgustu. Šta će presuditi ovog puta: cena nafte, kretanje inflacije na jesen, kurs i činjenica da krediti kod nas rastu preko 15 odsto godišnje. Kada se toliko pozajmljuje, znači da novac i nije toliko skup, pa nema ni potrebe žuriti sa snižavanjem”, navodi Vladimir Vasić.

Kada je reč o uslovima zaduživanja za privredu i građane, on ocenjuje da su dobri, što se najbolje vidi po rekordnom zaduživanju i jedne i druge kategorije.

“Niko ne uzima kredit u lošim uslovima. Građanima je dosta pomogla regulativa. Kamate na stambene kredite su ograničene, gotovinski i potrošački imaju zakonski maksimum, a mladi imaju subvencionisani stambeni program. Kod firmi je priča drugačija, njihovi krediti su najčešće u evrima, pa im cenu određuje euribor, a ne odluka NBS-a”, objašnjava Vasić.

Zato bi, smatra on, promena referentne stope pogodila privredu mnogo više nego građane. Firme svoje kratkoročne kredite i dozvoljena prekoračenja plaćaju svakog meseca, pa se tu svaka promena odmah oseti.

“Da bude jasno na primeru: ako uzmete gotovinski kredit od milion dinara na pet godina, povećanje od 0,25 odsto znači oko 120 dinara više mesečno. To nikome ne menja život. Ali firmi koja duguje 300 miliona dinara, tih istih 0,25 odsto znači 750.000 dinara godišnje. To je već ozbiljan razgovor”, naglašava finansijski stručnjak.

“Privrednicima stalno govorim: kamata vam danas nije problem. Problem je što se mnoge firme zadužuju da bi zakrpile rupu jer im kupci ne plaćaju na vreme. Nijedna kamatna stopa to neće rešiti”, dodaje Vasić.

Građani se zadužuju gotovo 20 odsto godišnje

Kada uzmemo u obzir da su u julu gotovinski krediti građana premašili bilion dinara, a da su najbrže rasli potrošački zajmovi, postavlja se pitanje šta nam pokazuje ovakva struktura zaduživanja.

“Tačno je da su potrošački krediti rasli najbrže, skoro 30 odsto, ali oni čine svega jedan i po odsto ukupnog duga građana. Veliki procenat na malom iznosu. Zvuči dramatično, a nije. Prava priča je druga. Građani se zadužuju skoro 20 odsto godišnje, a privreda upola sporije. To znači da potrošnja vuče privredu, i da se ta potrošnja sve više finansira iz kredita”, ocenjuje Vasić.

Kako kaže, bilion dinara gotovinskih kredita nije samo lep broj za naslov. To je slika jednog vrlo našeg proizvoda – brz, bez zaloge, sa fiksnom ratom, i uzima se za sve, od nove kuhinje do letovanja.

“Ljudi ga uzimaju kad veruju da će im plata rasti. A plate su rasle, pa ta vera nije naivna. Ono što me ne brine je kvalitet. U kašnjenju je 1,8 odsto kredita. To je odlično po svim evropskim merilima. Ljudi uredno plaćaju. Ono što me brine je prosta računica. Dugovi rastu oko 20 odsto godišnje, a plate znatno sporije. Te dve linije ne mogu večno da se udaljavaju. Danas nismo u problemu, ali ovim tempom ne možemo još tri godine”, kaže Vasić i dodaje da postoji jedan detalj koji je vrlo važno pratiti.

“Trenutak u kome bih se stvarno zabrinuo je kad počnu najbrže da rastu krediti za refinansiranje. To je kredit koji čovek uzima kad mu rata više ne staje u budžet. To je pravi rani signal, mnogo pre nego što se pojavi u statistici kašnjenja. A firmama poručujem – potrošnja će ostati jaka još neko vreme, ali je sve veći deo plate vaših kupaca već obećan banci. To treba da uđe u planove za sledeću godinu”, zaključuje direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić.