Evropska centralna banka podigla ključne kamate za 25 baznih poena

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) odlučio je na današnjoj sednici da tri ključne kamatne stope poveća za 25 baznih poena, posle sedam sastanaka bez promene – od jula 2025. godine, u cilju stabilizacije inflacije na ciljanom nivou od dva odsto na srednji rok.

Rat na Bliskom istoku stvara inflatorne pritiske, a odluka o povećanju stopa je primerena celom nizu scenarija koji pokazuju kako bi se šok mogao razvijati i uticati na srednjoročne izglede evrozone, navodi se u saopštenju ECB.

Stručnjaci Evrosistema u novim projekcijama očekuju da će prosečna inflacija iznositi 3,0 odsto u 2026. godini, 2,3 odsto u 2027. godini i 2,0 odsto u 2028. godini. Za inflaciju bez energije i hrane, osnovni scenario predviđa prosečno 2,5 odsto u 2026. i 2027. godini i 2,2 procenta u 2028. godini. U poređenju sa martom, stručnjaci su revidirali svoju osnovnu projekciju inflacije u 2026. i 2027. godini zbog više putanje cena energije, što se, donekle, očekuje da će uticati na inflaciju hrane, robe i usluga.

Osnovni scenario predviđa ekonomski rast od 0,8 odsto u proseku u 2026. godini, 1,2 odsto u 2027. godini i 1,5 odsto u 2028. godini. Ovo je revizija naniže za 2026. i 2027. godinu, što odražava izraženiji uticaj rata na tržišta robe, realne prihode i poverenje.

„Izgledi ostaju neizvesni, sa rizicima od povećanja inflacije i rizicima od pada ekonomskog rasta. Pune implikacije rata na srednjoročnu inflaciju i rast zavisiće od intenziteta i trajanja šoka cena energije, kao i od obima njegovih indirektnih i sekundarnih efekata.„

Ova neizvesnost se takođe ogleda u širokom spektru ishoda za inflaciju i rast u ažuriranim ilustrativnim scenarijima koje su sastavili stručnjaci Evrosistema. Oni će biti objavljeni zajedno sa projekcijama stručnjaka na veb stranici ECB-a.

Današnjom odlukom Upravni savet tvrdi da „ostaje u dobroj poziciji da se nosi sa neizvesnošću izazvanom ratom“.

Pažljivo će pratiti situaciju i slediti pristup zasnovan na podacima, od sastanka do sastanka, kako bi odredio odgovarajući stav monetarne politike. Konkretno, odluke Upravnog saveta o kamatnim stopama biće zasnovane na njegovoj proceni izgleda inflacije i rizika koji je okružuju, u svetlu dolaznih ekonomskih i finansijskih podataka, kao i dinamike osnovne inflacije i snage transmisije monetarne politike. Upravni savet se ne obavezuje unapred na određenu putanju kamatne stope.

Upravni savet je odlučio da poveća tri ključne kamatne stope ECB-a za 25 baznih poena. Shodno tome, kamate na novčani depozit, glavne operacije refinansiranja i graničnu kreditnu liniju biće povećane na 2,25 odsto, 2,40 odsto i 2,65 odsto respektivno, sa dejstvom od 17. juna 2026. godine.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard upozorila je da rat na Bliskom istoku sve snažnije utiče na ekonomiju evrozone, usporavajući privrednu aktivnost, podižući cene energije i povećavajući neizvesnost za kompanije i potrošače.

Iako je ekonomija evrozone u prvom kvartalu zabeležila rast zahvaljujući domaćoj tražnji i izvozu, najnovije ankete ukazuju na usporavanje, posebno u sektoru usluga, dok su očekivanja za naredni period pogoršana, navela je na konferenciji za novinare.

Lagard je istakla da tržište rada ostaje relativno snažno, uz stopu nezaposlenosti od 6,3 odsto, blizu istorijskog minimuma. Ipak, potražnja za radnom snagom slabi, a kompanije i domaćinstva očekuju pogoršanje uslova na tržištu rada. Prema novim projekcijama ECB-a, domaća tražnja biće slabija nego što se očekivalo početkom godine, jer rast troškova energije smanjuje realne prihode građana i narušava poverenje privrede.

Govoreći o inflaciji, Lagard je navela da je ona u maju porasla na 3,2 odsto, sa tri odsto u aprilu. Najveći doprinos rastu dala je energija, čija je inflacija dostigla 10,9 procenata. Istovremeno, bazna inflacija, koja isključuje energiju i hranu, porasla je na 2,5 odsto, dok su usluge nastavile da beleže ubrzanje rasta cena.

Prema njenim rečima, rast cena energije dodatno će podstaći inflaciju tokom leta i zadržati je iznad ciljanog nivoa ECB-a tokom prve polovine 2027. godine. Tek u drugoj polovini očekuje se povratak inflacije ka ciljanih dva odsto, pod uslovom da dođe do smirivanja energetskog tržišta i usporavanja rasta ostalih cena.

Predsednica ECB upozorila je da najveći rizik za privredni rast predstavlja produženi poremećaj u snabdevanju energentima. Takav scenario mogao bi dodatno da poveća cene energije, smanji kupovnu moć građana i odloži investicione odluke kompanija. Dodatne pretnje dolaze od mogućih prekida važnih transportnih ruta, trgovinskih tenzija i geopolitičkih sukoba, uključujući rat u Ukrajini.

Ipak, Lagard smatra da postoje i faktori koji bi mogli da ublaže negativne posledice. Veća ulaganja u odbranu i infrastrukturu, ubrzano usvajanje novih tehnologija i dublja integracija jedinstvenog evropskog tržišta mogli bi da podstaknu privredni rast više nego što se trenutno očekuje.