Istraživanje: Građani Srbije gube prosečno 425 evra po prevari putem poruka

Dok građani Srbije u proseku gube 425 evra po prevari putem poruka, na globalnom nivou vrednost ovih prevara prelazi 173 milijarde evra i iscrpljuje svetsku ekonomiju, navodi se u novom istraživanju kompanije Kaspersky.

Dok se svet suočava sa jednim od najnestabilnijih perioda u novijoj istoriji, novo istraživanje kompanije Kaspersky otkriva da organizovane mreže prevaranata koriste ekonomsku nestabilnost kako bi od građana ukrale milijarde evra putem prevara zasnovanih na razmeni poruka.

„Po prvi put imamo globalnu sliku o tome koliko su prevare putem poruka postale rasprostranjene i koliko ekonomsku štetu nanose – fenomen koji nijedna vlada niti regulator do sada nisu kvantifikovali. Podaci otkrivaju surovu stvarnost: ono što na prvi pogled deluje kao svakodnevna prevara ubrzano prerasta u ozbiljan ekonomski problem koji može nesrazmerno pogoditi domaćinstva koja su već pod finansijskim pritiskom usled globalne krize troškova života„, saopštila je kompanija Kaspersky.

Prevare putem poruka su rastuća ekonomska pretnja

Geopolitičke tenzije, rastuća inflacija, ekonomska neizvesnost i nesigurnost zaposlenja stvorili su savršene uslove za ranjivost građana. Kako troškovi života rastu, ljudi se sve više suočavaju sa finansijskim opterećenjima, a prevaranti to vešto koriste. Prevaranti od svojih žrtava u Srbiji u proseku ukradu 425 evra po osobi.

Iako je ovo nešto niže od globalnog proseka koji iznosi 638 evra po prevarenoj osobi to je, kako se konstatuje, i dalje značajan iznos novca koji bi inače bio potrošen na osnovne životne potrebe, poput hrane i računa za energiju.

„Za više od jedne desetine žrtava (13,3 odsto) u Srbiji situacija je još ozbiljnija, jer njihovi gubici premašuju iznos od 1.175 evra, dodatno povećavajuči stres onih koji se ionako suočavaju sa ozbiljnom finansijskom nesigurnošću“, ističe se u saopštenju.

Pojedinačno posmatrano, ovi gubici mogu izgledati relativno mali, ali na globalnom nivou, kako se navodi – „oni poprimaju razmere katastrofe“.

„Ukoliko je pogođeno samo 10 odsto od tri milijarde korisnika aplikacija za razmenu poruka širom sveta – što je konzervativna procena s obzirom na nagli rast prevara koje se šire preko više platformi – globalni gubici mogli bi premašiti 173 milijardi evra. To je ekvivalent ekonomskom kolapsu jedne države srednje veličine„, ukazuje se u izveštaju.

Kako se dodaje, realno je pretpostaviti da stvarni obim i razmere ekonomske štete izazvane prevarama putem poruka ostaju uglavnom skriveni od zvaničnih statistika jer samo petina žrtava iz Srbije prijavi prevaru policiji (20,4 odsto) ili svojoj banci (24,4 odsto).

To znači da mnogi gubici nisu evidentirani u zvaničnim statistikama kriminala ili ekonomskim pokazateljima. Pri tome, globalni podaci se ne razlikuju mnogo – tek četvrtina prijavljuje prevare policiji, a još manje (23 odsto) svojoj banci.

„Prevare putem poruka neprimetno izvlače novac iz domaćinstava koja su već pod ozbiljnim finansijskim pritiskom“, izjavio je Rade Furtula, presales menadžer kompanije Kasperski za Zapadni Balkan.

Ovaj visoko organizovani i industrijalizovani pristup prevarama cilja ljude velikom brzinom i u velikim razmerama, preko svih komunikacionih kanala za razmenu poruka. „Sa milijardama korisnika aplikacija za razmenu poruka širom sveta, teško je ignorisati ekonomski uticaj ovakvih razmera“, upozorava Furtula.

Kriza sa kojom ljudi ne uspevaju da se nose

Istraživanje ukazuje na to da su prevare putem poruka dostigle razmere epidemije. Više od polovine svih prevara (52 odsto) dogodilo se tokom prethodnih pet meseci, a zabrinjavajuće je to što je više od četvrtine ispitanika (28 odsto) bilo meta prevaranata tri ili više puta, što kako se navodi – ukazuje na prelazak sa oportunističkih prevara na ponavljani, industrijalizovani kriminal.

„Prevaranti koriste prepoznatljive kontekste, poznata društvena okruženja i ukorenjene jezičke obrasce kako bi žrtve stekle utisak da donose racionalne i razumne odluke u datom trenutku. Međutim, ono što se zapravo dešava jeste da oni konstruišu lažne stvarnosti u kojima te odluke na kraju dovode do finansijske i psihološke štete. Veoma je teško prepoznati lažnu stvarnost dok ste u njoj. Držite prijatelje i porodicu blizu sebe i razgovarajte s njima o svojim aktivnostima na internetu, jer je sa strane mnogo lakše uočiti da nešto nije u redu“, objašnjava dr Elizabet Karter, forenzički lingvista i kriminolog sa Univerziteta Kingston u Londonu.

Prevare se odvijaju direktno na ekranima korisnika

„U Srbiji najčešći oblici prevara putem poruka uključuju investicione prevare (41,2 odsto), lažne dostave (39,2 odsto) i lažno predstavljanje u ime poznatih brendova (33,2 odsto). Ovi napadi su pažljivo osmišljeni tako da oponašaju legitimne poruke i neprimetno se uklope u svakodnevnu digitalnu komunikaciju. Iskorišćavanjem osećaja poznatosti, hitnosti i poverenja, prevaranti navode ljude da olako predaju svoj teško zarađeni novac pre nego što uopšte stignu da preispitaju situaciju“, ukazuje se u istraživanju.

Prevare putem poruka postale su makroekonomski problem – spor i tih odliv javnog bogatstva koji slabi finansijsku otpornost pojedinaca, destabilizuje domaćinstva, narušava poverenje u digitalne sisteme i opterećuje nacionalne ekonomije. Ovo više nije samo pitanje sajber bezbednosti, već pitanje ekonomske sigurnosti.

„Kako bi smanjili rizik, ljudi bi trebalo da proveravaju svaku neželjenu poruku putem zvaničnih kanala pre nego što podele lične podatke ili pošalju novac, kao i da redovno ažuriraju bezbednosni softver na svim uređajima. Istovremeno, kompanije mogu ulagati u sisteme za detekciju i nadzor koji omogućavaju rano otkrivanje i uklanjanje slučajeva lažnog predstavljanja brenda“ savetuje Furtula.