Raiffeisen banka poboljšala projekcije za inflaciju i rast BDP-a Srbije

Analitičari Raiffeisen banke promenili su u poslednja dva meseca projekcije za inflaciju i privredni rast Srbije u ovoj godini uzimajući u obzir bolje rezultate privrede u prvom kvartalu kao i uspešniju poljoprivrednu sezonu.

Prognoza za rast potrošačkih cena sada je za ovu godinu postavljena na 5,7 odsto umesto 6,1 odsto, dok se procenjuje da će rast BDP-a iznositi 2,8 odsto umesto ranije prognoziranih 2,4 odsto.

„Naše analize ukazuju da je ovo godina obnovljenog rasta ekonomije na procenjenih 2,8 odsto sa dva procenta u 2025. godini, ali da je rast izložen rizicima da bude i niži“, navodi se u poslednjem ekonomskom izveštaju ove banke.

Siguran oslonac rasta je potrošnja građana, odnosno realan rast zarada i snažan priliv doznaka, kao i potrošnja države kroz projekat EXPO 2027, ali ostaje neizvesnost oko narednih produžavanja operativne licence naftnoj kompaniji NIS, nakon isteka roka važenja 31. jula.

„Kada je u pitanju prodaja većinskog vlasništva Gaspromnefta u naftnoj kompaniji NIS očekujemo produženje pregovora do jeseni, ako ne i kasnije. Duže trajanje pregovora i neizvesnost kada će doći do prodaje nije rezultat toga što se dogovor ne može postići, već zato što je proces višeslojan geopolitički i finansijski i zahteva međunarodno odobrenje“, ocenjeno je u analizi.

Iako veruju da će pad cena nafte na globalnim tržištima, a koji je usledio nakon postizanja dogovora o miru između SAD i Irana, uticati na zaustavljanje rasta troškova proizvodnje, analitičari smatraju da je teško govoriti o oporavku industrije ove godine, najviše usled neizvesnosti oko postizanja dogovora o prodaji većinskog ruskog vlasništva u NIS-u, očekivano slabijoj izvoznoj tražnji evro-zone, ali i nesigurnosti oko implementacije dogovora o miru između SAD i Irana koje već sada utiče na volatilnost

Što se tiče inflacije, dobra poljoprivredna sezona podržala je pad cena hrane i bezalkoholnih pića od 0,6 odsto na mesečnom nivou u junu, dok su mirovni pregovori između SAD i Irana i povezani pad cena nafte na globalnim tržištima podržali usporavanje rasta cena transporta od 0,2 odsto na mesečnom nivou nakon rasta od jedan odsto na mesečnom nivou u maju.

Slab mesečni tempo rasta cena i bazni efekat doprineli su usporavanju rasta cena u junu na 2,7 odsto međugodišnje sa 3,5 odsto međugodišnje u maju.

„Još u prošlom izveštaju smo revidirali projekciju inflacije sa 6,1 odsto za kraj godine na 5,7 odsto usled poljoprivredne sezone koja je bolja od očekivane i dobrog roda voća i povrća. Ipak, očekujemo da će cene nafte na svetskim tržištima ostati povišene tokom cele 2026. godine, bez obzira na mirovni sporazum postignut između SAD i Irana, zbog činjenice da će Vlade većine zemalja morati da obnove strateške rezerve nafte, koje su delimično iskorišćene tokom ove krize, ali i daljnje neizvesnosti u vezi sa odnosima SAD i Irana“, smatraju analitičari Raiffeisen banke.

Kako ocenjuju, mera smanjenja akciza na naftne derivate u Srbiji verovatno će biti ukinuta u narednom periodu kako se budu smirivale cene nafte na globalnim tržištima, što će zajedno sa baznim efektom od septembra, imati inflatorni efekat. Podsećaju da je bazna inflacija blago porasla na 4,6 odsto međugodišnje u junu sa 4,5 odsto u maju.

Industrijska proizvodnja je sa 0,3 odsto nastavila trend usporavanja rasta i u maju, nakon rasta od 3,4 odsto međugodišnje u aprilu, usled usporavanja rasta prerađivačkog sektora. Doprinos usporavanju industrije dala je i proizvodnja električne energije nastavljajući silaznu putanju padom od 8,6 odsto međugodišnje nakon pada od 7,7 odsto međugodišnje u aprilu, kao i sektor rudarstva sa slabijim rastom.

Usporavanje rasta prerađivačkog sektora najviše je posledica usporavanja sektora proizvodnje koksa i derivata nafte, čemu doprinosi i stalna neizvesnost oko produžavanja operativne licence naftnoj kompaniji NIS, a moguće i činjenice da je već stvoreno dovoljno rezervi nafte i naftnih derivata, ali i manja potrošnja određenih sektora zbog neizvesnosti na globalnim tržištima i manje izvozne tražnje.

Uz to, usporio je i rast proizvodnje automobila sa 52,2 na 30,4 odsto međugodišnje u maju. Od industrija koje su ostvarile značajnije stope rasta izdvajaju se proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvodnja električne opreme.

Nakon slabog rasta izvoza na početku godine, izvozna dinamika se oporavila tokom drugog kvartala, tako da je kumulativni rast izvoza u prvih pet meseci dostigao milijardu evra.

„Međutim, oporavak rasta izvoza je ostvaren samo kroz izvoz električnih vozila (+818,1 miliona evra) i izvoz metalnih ruda i otpada metala (+287 miliona evra), dok je kod većine ostalih sektora izvoz pao u odnosu na prošlu godinu ili je beležio slab rast“, navodi se.

Izvoz električne energije je u periodu januar-maj u padu od 189,4 miliona evra u poređenju sa rastom od 122,6 miliona evra u istom periodu prošle godine, usled početka primene prekogranične takse na emisiju ugljendioksida ove godine.

Takođe, dosta je usporio rast izvoza proizvoda od kaučuka i obojenih metala, 47,1 miliona evra u poređenju sa rastom od 187,6 miliona evra prošle godine, usled primene sektorskih carina SAD-a i smanjene tražnje evrozone.

Generalni zaključak je da će ove godine izvoz biti pod uticajem geopolitike koja će uticati na izvoznu tražnju, kao i regulatornih faktora – sektorske tarife SAD ka EU i Srbiji i prekogranične takse na ugljendioksid, ocenjeno je u izveštaju.