Šta misle ekonomisti o iznenadnom emitovanju obveznice od 500 miliona evra?

Posle naglog povećanja javnog duga u maju za skoro dve milijarde evra, država je ove nedelje iznenadila javnost najavom da će se zadužiti za dodatnih pola milijarde evra kroz privatnu emisiju obveznica, što će dodatno povećati zaduženost jer novac neće biti iskorišćen za vraćanje postojećih dugova.

Kako je objavila Vlada Srbije, novac iz ove emisije namenjen je za finansiranje kapitalnih ulaganja u okviru aktuelnog programa modernizacije Vojske Srbije, uključujući nabavku vojne opreme i pratećih tehnologija, odnosno otići će u potrošnju.

Na pitanje zbog čega je država posegnula za ovakvim vidom zaduživanja po kamatnoj stopi od pet odsto a ne eventualno nekom jeftinijem izvoru finansiranja, finansijski analitičar iz Ipopema Securities Vladan Pavlović za Biznis.rs kaže da je ovakav vid pozajmice uvek jedno od mogućih rešenja i ne mora nužno da bude iznenađenje.

„Da li ima ili nema jeftinijeg načina, treba da proceni samo ministarstvo shodno kretanjima na tržištu duga. Možda je ovog puta brzina bila presudno pitanje“, ocenjuje naš sagovornik.

Država je, podsetimo, krajem aprila emitovala emisije evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu u tri tranše i dve različite valute u ukupnom iznosu od oko tri milijarde evra po ceni koja se kretala od 4,25 do 4,875 odsto.

Zvanično emitovanje i saldiranje novih obveznica u vrednosti od 500 miliona evra biće obavljeno 20. jula. Prema odluci Vlade, cena po kojoj će biti prodate iznosi 98,666 odsto njihove nominalne vrednosti. Istovremeno, godišnja kuponska kamata određena je na 4,75 odsto, dok efektivna godišnja stopa prinosa iznosi 5,013 procenata.

Pre nešto više od mesec dana, država se na domaćem tržištu kapitala zadužila za oko polovinu tog iznosa (235 miliona evra) emitovanjem dinarskih obveznica po kamati od pet odsto pa se postavlja pitanje da li bi za državu bilo povoljnije da se zaduži na lokalnoj berzi.

Vladan Pavlović, međutim, kaže da razlike u ceni zaduživanja u ova dva slučaja praktično nema. „S obzirom na to da je kurs fiksiran, razlika u valuti ne igra nikakvu ulogu – cena zaduživanja je ista i u dinarima i u evrima“.

Iako već u ovoj godini treba da odvoji oko dve milijarde evra za kamate za pozajmljeni novac, novo zaduživanje, prema njegovom mišljenju, ne predstavlja izazov za državu.

„Država i dalje može da servisira dugove i tako će biti i u buduće sve dok se ne pojavi neka veća kriza i ne dođe do dramatičnog pada priliva sredstava u budžet. To za sada nije na vidiku“, kaže Pavlović.

Uprava za javni dug objavila je da u trećem kvartalu nije predviđeno zaduživanje države na domaćoj berzi, što znači da emitovanje dinarskih obveznica ne treba očekivati pre oktobra.

Pavlović ne vidi u tome ništa neobično i procenjuje da je odsustvo emisija u trećem tromesečju verovatno deo rasporeda i plana zaduživanja Ministarstva finansija.

Ekonomista Saša Đogović ocenjuje da novo zaduživanje od pola milijarde evra svakako nije bilo planirano i da ne razume zbog čega bi se država baš na taj način zaduživala za modernizaciju vojske.

„To samo pokazuje da postoje problemi u budžetu kada su se odlučili na takvo zaduživanje“, kazao je on za Biznis.rs.

Poslednji podaci iz maja pokazuju da javni dug Srbije iznosi 4.830 milijardi dinara (41,1 milijardu evra), što daje procentualno učešće zaduženosti u bruto domaćem proizvodu (BDP) od 43,7 odsto.

Struktura poverilaca srpskog javnog duga je takva da je učešće evroobveznica iznosilo 12,4 milijarde evra, druga najveća dužnička stavka su državne dugoročne hartije u dinarima sa 6,7 milijardi dinara, a slede krediti poslovnih banaka sa 5,3 milijarde evra.

Export-import Banka Kine drži u svojim rukama srpski dug od 2,8 milijardi evra, krediti stranih vlada iznose 2,5 milijardi evra, Međunarodna banka za obnovu i razvoj potražuje 2,3 milijarde evra, a Međunarodni monetarni fond 2,2.

Sledi Evropska investiciona banka sa 1,8 milijardi evra, u državnim dugoročnim hartijama u evrima nalazi se 1,7 milijardi evra, dok Banka za razvoj Saveta Evrope duži Srbiju za 800 miliona evra.

Tu su još i Evropska banka za obnovu i razvoj koja potražuje 630 miliona evra, Nemačka razvojna banka sa 500 miliona evra i Francuska agencija za razvoj sa oko 400 miliona evra.

Novo zaduživanje od pola milijarde evra svakako će nominalno povećati iznos javnog duga i dodatno uticati na povećanje izloženosti valutnom riziku jer se realizuje u evrima. Učešće dinarskog duga u ukupnom dugu će se zbog toga dodatno blago smanjiti.