Zabrinutost zbog uporne inflacije u SAD

Zvaničnici Federalnih rezervi u četvrtak su ponovo izrazili zabrinutost zbog uporne inflacije u SAD, dok su se centralni bankari okupili u Džekson Holu u Vajomingu na godišnjem ekonomskom simpozijumu Federalnih rezervi. Predsednik Feda Kanzas Sitija Džefri Šmid (Jeffrey Schmid) rekao je da je inflacija i dalje „tvrdoglava“ i „lepljiva“ i da je potrebno nastaviti sa naporima kako bi se vratila na cilj od dva odsto.

On je ocenio i da sadašnja referentna kamatna stopa od 3,50 do 3,75 odsto, koja je zadržana na sastanku 28. i 29. jula, ne deluje dovoljno restriktivno.

Šmid je nedavno bio među zvaničnicima koji su zagovarali povećanje kamata kako bi se inflacija dodatno obuzdala, ali je, upitan o mogućem povećanju na sastanku 15. i 16. septembra, rekao da Fed mora da prikupi još podataka, posebno kako bi utvrdio šta pokreće istovremeni rast privrede i cena, piše Reuters.

Sličan stav iznela je i predsednica Feda iz Klivlenda Bet Hamak (Beth Hammack), koja je rekla da „sada jeste vreme za delovanje“. Ona je bila među troje zvaničnika koji su se na prethodnom sastanku zalagali za povećanje kamate, uz obrazloženje da je inflacija iznad cilja već više od pet godina i da trenutna monetarna politika ne vrši dovoljan pritisak na ekonomiju da bi se cenovni pritisci smanjili.

Hamak je navela da od poslovnih kontakata sve češće čuje zabrinutost zbog inflacije i da postoji rizik da se takva očekivanja ukorene u privredi i naruše kredibilitet centralne banke. Prema njenoj proceni, inflacija bi godinu mogla da završi oko tri odsto, dok bi naredne godine mogla da se spusti tek do sredine raspona od dva procenta, u najboljem slučaju. Ona smatra da je tržište rada trenutno u ravnoteži i da Fed možda neće uspeti da dostigne ciljanu inflaciju ni tokom naredne godine.

Predsednik Feda iz Čikaga Ostan Gulsbi (Austan Goolsbee) rekao je da mu je kratkoročno najveća briga to što inflacija još nije pod kontrolom. Upozorio je da bi novi rast cena bilo veoma teško zaustaviti i da bi javnost mogla da počne da veruje da će inflacija iznad cilja postati trajna.

Dodatni rizik predstavljaju rast troškova energije povezan sa ratom u Iranu, kao i stalne promene tarifne politike administracije Donalda Trampa, (Trump) koje pogađaju domaćinstva u trenutku kada je inflacija i dalje previsoka. Ipak, Gulsbi je ocenio da poslednji tromesečni trend inflacije „ne izgleda loše“ i ostavio otvorenom mogućnost postepenog smanjenja kamata ako podaci pokažu da se inflacija vraća ka dva odsto.

Predsednica Feda iz Bostona Suzan Kolins (Susan Collins) ocenila je najnovije podatke kao mešovite i rekla da njen osnovni scenario i dalje podrazumeva postepeno usporavanje inflacije uz monetarnu politiku koju smatra blago restriktivnom.

Pažnja tržišta sada je usmerena na govor predsednika Federalnih rezervi Kevin Vorš (Kevin Warsh) u petak u Džekson Holu.

Dan ranije objavljeno je da je indeks lične potrošnje (PCE), glavno merilo inflacije koje koristi Fed, u julu iznosio 3,7 odsto na godišnjem nivou, isto kao u junu, ali manje od 4,1 odsto iz maja.

Reakcije ekonomista bile su podeljene: neki smatraju da tako visok nivo opravdava povećanje kamate već u septembru, dok drugi ocenjuju da podaci samo ostavljaju mogućnost dodatnog zaoštravanja kasnije tokom godine.

Tržišta trenutno uglavnom ne očekuju povećanje u septembru, ali daju značajne šanse za povećanje do kraja 2026. godine. Vorš bi mogao da ponudi naznake o budućoj politici, iako je poznat po tome što izbegava čvrste smernice o budućim potezima.

Gulsbi je istovremeno upozorio da politički pritisci na Fed, koji su postali karakteristika odnosa Trampove administracije prema centralnoj banci, predstavljaju dodatni razlog za zabrinutost, jer iskustvo drugih zemalja pokazuje da političko mešanje u monetarnu politiku može ponovo da pokrene snažan rast inflacije.