Venecuela na korak od izlaska iz OPEC-a

Venecuela razmatra mogućnost izlaska iz OPEC-a, prema navodima insajdera, što bi predstavljalo novi udarac naftnom kartelu čiji je bila jedan od osnivača pre više od šest decenija. O toj mogućnosti razgovarano je i sa američkim zvaničnicima, ali konačna odluka još nije doneta.

Eventualno napuštanje OPEC-a bilo bi još jedan pokazatelj velikog političkog zaokreta u Karakasu nakon što je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) uklonio dugogodišnjeg lidera Nikolasa Madura (Nicolás Maduro) i preuzeo kontrolu nad prodajom venecuelanske nafte, piše Bloomberg.

Istovremeno, SAD i venecuelanske vlasti pregovaraju o mogućnosti da američke kompanije preuzmu velike udela u venecuelanskim naftnim poljima, a među razmatranim opcijama je, prema pojedinim izvorima, i zakup nekoliko polja na 100 godina.

Takav aranžman bio bi gotovo nezamisliv pre samo dve godine i predstavljao bi izuzetno snažan direktan američki uticaj na privredu druge zemlje.

Mogući izlazak Venecuele iz OPEC-a uklapa se u širu Trampovu politiku jačanja američkog uticaja na zapadnoj hemisferi, koju administracija naziva „Donroe doktrinom“. Tramp je Venecuelu opisivao kao 51. američku saveznu državu i govorio da SAD kontrolišu njenu naftu.

Direktno uključivanje američke vlade i kompanija u venecuelanski naftni sektor takođe se uklapa u sve intervencionističkiji pristup administracije prema poslovanju, uključujući državne udele u kompanijama poput Intel, MP Materials i Lithium Americas, kao i ulaganja u prirodne resurse u inostranstvu.

Dok velike međunarodne naftne kompanije i dalje uglavnom oprezno pristupaju Venecueli, nezavisni proizvođači i investitori spremniji na rizik sve više vide njenu naftnu industriju kao jednu od najvećih prilika za ulaganje. Venecuela je u julu proizvodila oko 1,16 miliona barela dnevno, prema Bloombergovoj anketi, što je manje od polovine nivoa od pre deset godina, iako je proizvodnja ove godine porasla.

Zbog tako smanjenog nivoa proizvodnje, izlazak Venecuele iz OPEC-a verovatno ne bi imao veliki neposredni uticaj na svetsko tržište nafte, koje je trenutno pod snažnim uticajem posledica američkog rata sa Iranom.

Ipak, politički značaj takvog poteza bio bi mnogo veći. Ideja dobija na značaju u trenutku kada i druge članice izražavaju nezadovoljstvo obavezama koje proizlaze iz članstva, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati pre samo četiri meseca najavio izlazak iz kartela.

Odlazak Venecuele dodatno bi otvorio pitanje sposobnosti OPEC-a, predvođenog Saudijskom Arabijom, da očuva jedinstvo i uticaj na cene sirove nafte. U slučaju daljeg osipanja članstva, proizvođači bi mogli da uđu u oštru borbu za tržišni udeo, nalik kratkom cenovnom ratu iz 2020. godine. Pojedini američki zvaničnici, prema izvorima, čak vide mogućnost stvaranja snažnog naftnog savezništva SAD i Venecuele koje bi značajno oslabilo uticaj OPEC-a.

Za Venecuelu bi izlazak iz OPEC-a mogao da olakša privlačenje američkih i drugih međunarodnih kompanija koje bi učestvovale u obnovi posrnule naftne industrije, dok bi povećanje proizvodnje dugoročno moglo dodatno povećati globalnu ponudu nafte i doprineti nižim cenama.

Karakas trenutno nije ograničen proizvodnim kvotama OPEC-a zbog dugogodišnjeg pada proizvodnje, ali bi formalno oslobađanje od budućih ograničenja omogućilo zemlji da dugoročno maksimalno poveća proizvodnju. To bi istovremeno predstavljalo političku pobedu za Trampa, koji je dugogodišnji kritičar OPEC-a.

Venecuela je bila jedna od pet država koje su 1960. osnovale OPEC i imala je ključnu ulogu u njegovom stvaranju. Bila je važna i za nastanak OPEC+, saveza formiranog 2016. godine sa Rusijom i drugim proizvođačima. Međutim, uticaj tog saveza poslednjih godina slabi zbog rasta proizvodnje američkih proizvođača iz škriljaca, novih konkurenata i velikih nalazišta u Gvajani i Brazilu.