Privreda planira povećanje cena – iako inflacija pada, a troškovi su stabilni

Iako je inflacija u Srbiji pala u julu na međugodišnjih 1,9 odsto, a Narodna banka Srbije (NBS) revidirala naniže prognoze za rast potrošačkih cena i za 2026. i za 2027. godinu, privreda je pojačala očekivanja da će njihovi proizvodi dodatno poskupeti u narednih 12 meseci.

Julska anketa o inflacionim očekivanjima NBS pokazuje da je za razliku od podataka iz juna po kojima je 47 odsto ispitanih privrednika očekivalo da će povećati cene svojih proizvoda u narednih godinu dana, u julu taj procenat skočio na nadpolovičnih 53 procenata.

Istovremeno, udeo privrede koja očekuje da će u istom periodu biti povećane cene sirovina i troškovi poslovanja nije se promenio i iznosi 33 odsto, kao u junu.

Situacija u kojoj se očekivanja privrede u pogledu ulaznih troškova nisu promenila, ali više njih očekuje poskupljenje gotove robe i usluga, mogla bi da ukaže na činjenicu da je cilj povećanja krajnjih cena veća zarada podizanjem marži, rast plata i drugih operativnih tzroškova ili bojazan od iznenadnih izdataka i nepredviđenih inflatornih pritisaka.

Privreda je nižu inflaciju u julu ipak uzela kao relevantan parametar u izgledima svog poslovanja na kratak rok, jer je udeo onih koji u ovom vremenskom periodu predviđaju povećanje „izlaznih” cena smanjen sa 36 na 28 odsto.

Učešće privrednika koji očekuju rast svojih „ulaznih” cena u kratkom roku ostalo je nepromenjeno u odnosu na prethodni mesec i iznosi 23 odsto u julu.

Kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja privrede nisu se menjala u julskoj anketi. Inflaciona očekivanja sektora privrede za godinu dana unapred ostala su na nepromenjenom nivou četvrti mesec zaredom i iznose pet odsto, što ne čudi s obzirom na to da bazna inflacija ostaje uporno visoka na julskih 4,5 odsto.

Srednjoročna inflaciona očekivanja privrednika za dve i tri godine unapred nepromenjena su četvrti mesec zaredom i iznose pet procenata u julskoj anketi, uz nastavak njihovog kretanja u intervalu od četiri do pet odsto u poslednjoj godini dana.

Podaci iz julske ankete pokazuju da privreda nije previše optimistična kada je u pitanju dugotrajniji trend pada inflacije i u svoje kalkulacije i dalje ugrađuje povišenu inflaciju, što upućuje na zaključak da je psihološki efekat prethodnog talasa poskupljenja i dalje prisutan.

Preovlađujući stav privrednika je da su poslovni uslovi u poslednja tri meseca ostali nepromenjeni (72 odsto). Isti stav ispitanici imaju i u pogledu kretanja poslovnih uslova u narednih dvanaest meseci, pa 67 procenata njih ne očekuje promenu poslovnih uslova.

Udeo privrednika koji očekuju rast sopstvene proizvodnje i prometa u naredna tri meseca povećan je sa 24 odsto u junu na 29 procenata u julu, uz istovremeni rast udela privrednika koji predviđaju rast proizvodnje i prometa u narednoj godini sa 42 odsto u junu na 45 procenata u julu.

Finansijski sektor optimističniji

Kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora blago su snižena sa 3,6 odsto u junu na 3,5 odsto u julu, uz nastavak njihovog kretanja u granicama cilja Centralne banke i oko proseka od početka godine.

Očekivana inflacija izračunata preko kompozitne mere inflacionih očekivanja smanjena je sa četiri odsto u junu na 3,7 procenta u julu, pre svega usled niže iskazane očekivane inflacije kod banaka s najvećim tržišnim učešćem u okviru ankete Ninamedija.

Prema rezultatima avgustovske ankete agencije Bloomberg, inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred smanjena su sa četiri odsto u julu na 3,9 procenata u avgustu, što predstavlja prosečnu vrednost od početka godine.

Očekivana inflacija finansijskog sektora za dve godine unapred snižena je sa 3,5 odsto u junu na tri procenta u julu, dok su očekivanja za tri godine unapred ostala na nepromenjenom nivou i iznose tri odsto.

Uobičajeno viša u odnosu na očekivanja ostalih sektora, kratkoročna inflaciona očekivanja stanovništva ostala su na nepromenjenom nivou u odnosu na jun i u julskoj anketi iznose 10 procenata.

Srednjoročna inflaciona očekivanja stanovništva (za dve i tri godine unapred) nepromenjena su treći mesec zaredom i iznose takođe 10 odsto.

Istovremeno, rezultati kvalitativno iskazane ankete ukazuju na to da stanovništvo očekuje da će inflacija u narednih dvanaest meseci biti niža u odnosu na percipiranu inflaciju u prethodnoj godini dana.

Prema kvalitativnim rezultatima ankete, udeo ispitanika koji smatra da su cene znatno povećane u protekloj godini dana snižen je sa 37 odsto u junu na 30 procenata u julu, pri čemu i dalje najveći udeo ispitanika ocenjuje da su cene umereno ili blago povećane (61 odsto).

Udeo ispitanika koji očekuju znatni rast cena u narednih dvanaest meseci smanjen je sa 23 odsto na 15 procenata, uz dominantno učešće onih koji očekuju umereno ili blago povećanje cena (71 odsto).