Inflacija u Srbiji pala na 1,9 odsto, ali bazni pritisci ostaju – Šta donosi jesen?

Međugodišnja inflacija u Srbiji u julu je iznosila 1,9 odsto, dok su potrošačke cene u odnosu na jun u proseku pale za 0,2 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Ipak, iza niske ukupne stope inflacije kriju se i dalje prisutni inflatorni pritisci, posebno kada se izuzmu cene hrane i energenata.

„Inflacija je sada značajno usporila, pre svega zahvaljujući padu cena hrane, odnosno voća i povrća. Međutim, bazna inflacija od 4,5 odsto pokazuje da inflatorni pritisci nisu prošli“, kaže za Biznis.rs pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić.

On objašnjava da je na ovogodišnje usporavanje inflacije snažno uticala dobra poljoprivredna sezona u prvih šest meseci.

„Prošle godine smo imali jako lošu poljoprivrednu sezonu, posebno zbog mrazeva koji su uništili prinose voća i povrća. Sada zahvaljujući dobrom rodu imamo značajan pad cena hrane, odnosno deflaciju u toj kategoriji“, navodi Stanić.

Posmatrano međugodišnje, cene neprerađene hrane u julu su bile niže za 12,9 odsto, dok su cene prerađene hrane pale za 2,5 odsto. Ukupno, cene ove dve kategorije prehrambene inflacije bile su niže za 6,1 odsto nego u julu prošle godine.

Stanić ocenjuje da je pad cena hrane posebno uticao na ukupnu inflaciju, imajući u vidu njen veliki udeo u potrošačkoj korpi.

„Kod nas hrana čini oko 40 do 50 odsto potrošačke korpe. Zbog nižeg životnog standarda u odnosu na evropski prosek mi više trošimo na hranu, a manje na različite usluge koje čine život kvalitetnijim. Upravo zato pad cena hrane značajno utiče na ukupnu inflaciju“, ističe.

Inflacija se u junu spustila ispod centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije (3±1,5 odsto), na 2,7 odsto, da bi u julu dodatno usporila na 1,9 odsto. Prema oceni NBS, inflacija je u prethodnim mesecima bila niža od očekivanja, pre svega zbog dobrog roda voća i povrća, dok za sada nisu zabeleženi veći sekundarni efekti energetskog šoka.

Veliki uticaj sezonskih faktora

Za razliku od ukupne inflacije, bazna inflacija – koja isključuje cene hrane, energije, alkohola i cigareta – u julu je iznosila 4,5 odsto međugodišnje.

Na mesečnom nivou bazna inflacija bila je 0,6 odsto, a na njen rast najviše je uticalo sezonsko poskupljenje turističkih paket-aranžmana.

„Uzmite baznu inflaciju od 4,5 odsto, a zatim referentnu kamatnu stopu od 5,75 odsto. Kada je u proleće 2023. godine bio vrhunac inflacije, ona je bila dvocifrena, dok je referentna stopa bila 6,5 odsto. Sada je stopa rasta cena 1,9 odsto, a referentna stopa 5,75 odsto. Taj raskorak govori da rizik od inflacije ipak nije prošao“, ocenjuje Stanić.

Prema njegovim rečima, niska ukupna inflacija trenutno je u velikoj meri posledica faktora koji su sezonski i promenljivi, zbog čega ne treba zanemariti kretanje bazne.

Energenti i poljoprivredna sezona ključni za kretanje cena na jesen

Za razliku od hrane, energenti su u julu poskupeli 0,3 odsto na mesečnom nivou, dok je njihov međugodišnji rast dostigao 9,3 odsto. Najveći uticaj na rast cena energenata imalo je poskupljenje naftnih derivata, koji su u odnosu na jun bili skuplji za 0,6 odsto, odnosno 11,4 odsto nego godinu ranije.

Bojan Stanić ocenjuje da će kretanje inflacije u narednim mesecima u velikoj meri zavisiti od drugog dela poljoprivredne sezone, ali i od kretanja cena energenata i domaće potrošnje.

„Moramo da vidimo kakav će biti drugi deo godine, posebno kada je reč o kukuruzu. Zbog suše i drugih vremenskih uslova taj segment može biti važan za kretanje cena hrane. Važno je šta će biti sa cenom nafte, da li će ponovo rasti iznad 100 dolara po barelu, ali i kakva će biti cena prirodnog gasa. Na to mogu uticati i dešavanja na Bliskom istoku, kao i pitanje da li ćemo uspeti da produžimo ugovor o snabdevanju gasom iz Rusije za još tri meseca ili duže“, kaže Stanić.

Dodatni izvor inflatornih pritisaka mogla bi da bude i povećana domaća potrošnja, posebno ukoliko se nastave predizborna davanja usmerena na podršku životnom standardu stanovništva.

„Kada povećavate penzije i plate, taj novac se u velikoj meri preliva u potrošnju, što takođe može imati inflatorni uticaj“, objašnjava Stanić, ali ipak ne očekuje da će inflatorni pritisci do kraja godine biti toliko snažni da inflacija izađe iznad gornje granice cilja Narodne banke Srbije.

On smatra da će doći do porasta inflatornih pritisaka, ali ne veruje da će oni biti toliko snažni da nas dovedu u situaciju van kontrole, kao što je to bilo tokom 2022. i 2023. godine.

„Inflacija će pre biti bliže gornjoj granici cilja nego njegovoj srednjoj vrednosti“, zaključuje Stanić.

Narodna banka Srbije očekuje da će inflacija u ovoj godini biti niža nego što je najavljeno u majskoj projekciji, kao i da će se do kraja perioda projekcije kretati u granicama cilja od 3 ± 1,5 odsto.

Ipak, centralna banka očekuje ubrzanje inflacije u septembru, kada bi ona mogla da se približi nivou od četiri odsto, pre svega zbog efekta niske baze iz prošle godine, kada su na cene uticale mere ograničavanja trgovačkih marži.

Šta je sve i koliko poskupelo za godinu dana

Uprkos tome što je ukupna međugodišnja inflacija u julu spuštena na 1,9 odsto, podaci RZS pokazuju da su pojedine kategorije proizvoda i usluga beležile znatno veći rast cena.

U kategoriji hrane i bezalkoholnih pića, sokovi su poskupeli 2,5 odsto, kafa i njeni supstituti 1,7 odsto, a bezalkoholna pića 0,8 odsto. Alkoholna pića bila su skuplja 5,3 odsto, pri čemu je pivo poskupelo 6,8 odsto. Cigarete su u julu, u odnosu na isti mesec prošle godine, poskupele 7,1 odsto.

Značajan rast cena zabeležen je i kod usluga povezanih sa odećom – čišćenje, šivenje, popravka i iznajmljivanje odeće poskupeli su 9,6 odsto.

Najveća poskupljenja zabeležena su u kategoriji stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva. Stvarne stambene rente za godinu dana poskupele su 12,5 odsto, usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova 11,6 odsto, dok je vodosnabdevanje poskupelo čak 21 odsto.

Električna energija bila je skuplja 9,6 odsto nego godinu ranije, čvrsta goriva sedam odsto, a gas 0,4 odsto.

Kada je reč o zdravlju, lekovi su za godinu dana poskupeli 8,2 odsto, dok su vanbolničke usluge dentalne medicine bile skuplje 10,5 odsto.

U kategoriji transporta, najveći međugodišnji rast cena zabeležen je kod prevoza putnika železnicom – 10,8 odsto, dok je korišćenje i održavanje vozila bilo skuplje 9,5 odsto. Paketi telekomunikacionih usluga poskupeli su 12,5 odsto, rekreacijske i sportske usluge 8,4 odsto, dok su turistički paket-aranžmani bili skuplji čak 23,2 odsto. Veterinarske i druge usluge za kućne ljubimce poskupele su 10,8 odsto.

Sutra: Različiti uzroci rasta cena u najvećim ekonomijama Zapada