Krediti u evrima poskupeli preko leta, a jesen donosi novo povećanje

Srpska privreda skuplje je plaćala devizne kredite u avgustu, pre svega zbog povećanja referentne kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) u junu, a za očekivati je da ta cena bude dodatno povišena do kraja godine jer je u međuvremenu centralna monetarna vlast evrozone još jednom poskupela stopu zaduživanja za 0,25 p.p.

Ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite je tako u avgustu povećana za 0,3 p.p. u odnosu na jul i iznosila je 5,5 odsto, navodi se u izveštaju o statistici kamatnih stopa Narodne banke Srbije (NBS). Kako se ističe, do ovog poskupljenja je došlo zbog rasta kamatne stope na investicione kredite.

Međutim, iako nije bilo promene referentne kamatne stope u Srbiji, privredi su investicioni zajmovi u dinarima ostali skupi jer je kamatna stopa na ove pozajmice iznad proseka dinarskog kreditiranja privrede.

Zbog toga je ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa i na novoodobrene dinarske kredite privredi povećana za 0,3 p.p. u odnosu na jul i iznosila je 7,7 odsto.

S obzirom na konstantan rast kamatnih stopa na dinarske kredite, razlika između trenutne cene zaduživanja privrede i cene koja je važila u junu 2024. godine, kada je započeto ublažavanje monetarne politike NBS, sve je manja i trenutno je kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi niža tek za 0,4 p.p.

Kada je reč o kamati na nove zajmove u evrima i evroindeksirane kredite privredi, ona je trenutno niža za 1,2 p.p. od one koja je važila pre dve godine.

Podsetimo, prosečna kamata po kojoj se srpska privreda zaduživala po osnovu novih kredita u prvom mesecu ove godine u proseku je iznosila 6,9 odsto.

Privreda je na novopoložene depozite u domaćoj valuti mogla da računa na nešto veću prosečnu ponderisanu kamatnu stopu za 0,2 p.p. u odnosu na jul, koja je iznosila 5,3 odsto, dok je u deviznom znaku smanjena za isto toliko i iznosila je 3,2 procenta.

Kako je udeo depozita u evrima i evroindeksiranih depozita u ukupnim deviznim depozitima privrede u avgustu iznosio oko 90 odsto, jasno je da je padom kamate na ove depozite većinski došlo do pada prinosa preduzeća po ovom osnovu.

Jeftiniji stambeni krediti za građane

Stanovništvo je po osnovu gotovinskih kredita u avgustu u proseku moglo da se zadužuje po kamatnoj stopi koja je za ceo procentni poen niža u odnosu na isti mesec prošle godine, odnosno po stopi od 8,4 odsto. To je rezultat supervizorskih očekivanja NBS da se troškovi zaduživanja građana s nižim primanjima učine povoljnijim.

Isto toliko iznosila je i ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu i bila je nepromenjena u odnosu na jul.

U odnosu na jun 2024. godine, kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu niža je za 3,2 p.p, navodi se u izveštaju.

Mesečno posmatrano, ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite stanovništvu u evrima i evroindeksirane kredite je u avgustu smanjena za 0,1 p.p. i iznosila je 4,7 odsto, što je rezultat smanjenja kamatne stope na stambene kredite, koja je iznosila 4,4 odsto.

U odnosu na jun 2024. godine, kamatna stopa na novoodobrene kredite u evrima i evroindeksirane kredite stanovništvu je niža za 1,4 p.p.

Ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoložene dinarske depozite stanovništva u avgustu je smanjena za 0,1 p.p. u odnosu na jul i iznosila je pet procenata, dok je u deviznom znaku nepromenjena i iznosila je 3,4 odsto.

Udeo depozita u evrima i evroindeksiranih depozita u ukupnim deviznim depozitima stanovništva u avgustu je iznosio oko 97 odsto.

Autori Kvartalnog monitora Fondacije za razvoj ekonomske nauke naveli su da je euribor od početka godine porastao za 0,9 p.p, što ukazuje na to da je poslednje povećanje kamatne stope ECB bilo očekivano, pa je taj rast već ranije uračunat u referentnu cenu zaduživanja.

Kako su ocenili, u Srbiji su u drugom kvartalu realne kamatne stope na dinarske kredite rasle usled pada inflacije, a indeksirani zajmovi, osim stambenih, usled rasta Euribora.

Njihova očekivanja su da u narednom periodu dođe do blagog rasta realnih kamata na indeksirane kredite i stagnacije ili pada dinarskih pozajmica.