Ko ima obavezu otplate stambenog kredita nakon razvoda braka?

Podela imovine nakon razvoda često je jedno od najosetljivijih pitanja sa kojima se bivši supružnici suočavaju. Posebno složene situacije nastaju kada je tokom braka kupljena nepokretnost, a za njenu kupovinu korišćen stambeni kredit koji u trenutku razvoda još nije u potpunosti otplaćen.

U takvim okolnostima nije dovoljno samo utvrditi kome će pripasti stan ili kuća. Potrebno je rešiti i pitanje preostalog duga, odnosno utvrditi ko će nastaviti da plaća mesečne rate, pod kojim uslovima i da li je moguće jednog supružnika osloboditi obaveza prema banci.

Prema rečima Miloša Mitića, generalnog direktora agencije City Expert, za razliku od braka kredit se ne može „razvesti“ jednim potpisom. Čak i kada bivši supružnici postignu sporazum o podeli zajedničke imovine, njihova odluka ne menja automatski ugovorni odnos sa bankom koja je odobrila stambeni kredit.

„Razvod sam po sebi ne menja prava i obaveze koje proizlaze iz ugovora o kreditu, pa se pitanje nekretnine i preostalog duga mora rešavati uz uvažavanje interesa oba supružnika, ali i prava banke kao poverioca. Jedna od mogućnosti jeste da se supružnici dogovore da nekretnina pripadne jednom od njih, koji bi nastavio da otplaćuje preostali stambeni kredit. Iako takvo rešenje može delovati jednostavno, ono ne znači da se drugi supružnik automatski oslobađa obaveza prema banci“, navodi Mitić.

Supružnici mogu sporazumno da urede način podele zajedničke imovine, uključujući pitanja vlasništva nad stanom ili kućom, kao i međusobne finansijske obaveze. Međutim, takav sporazum proizvodi pravno dejstvo između njih, dok se prava i obaveze prema banci mogu promeniti isključivo uz njenu saglasnost.

„To znači da, ukoliko su oba supružnika zaključila ugovor o kreditu, njihove obaveze prema banci ostaju na snazi bez obzira na to kako su međusobno podelili imovinu. Čak i ako se dogovore da jedan supružnik zadrži stan i samostalno nastavi otplatu kredita, banka nije dužna da prihvati takvu promenu. Da bi drugi supružnik bio oslobođen obaveza prema banci, potrebno je da ona odobri preuzimanje duga i odgovarajuću izmenu ugovora o kreditu, pod uslovima koji su propisani i koje banka primenjuje“, objašnjava Mitić.

Pri odlučivanju o takvom zahtevu, važnu ulogu ima kreditna sposobnost supružnika koji bi preuzeo celokupnu obavezu. Ukoliko banka proceni da njegovi prihodi i finansijska situacija nisu dovoljni za samostalnu otplatu preostalog duga, može odbiti da odobri promenu ugovora.

Zato dogovor o tome ko zadržava nekretninu ne znači nužno da će taj supružnik moći i da preuzme kredit na svoje ime.

Nije presudno ko je potpisao ugovor o kreditu

Prilikom razmatranja kreditnih obaveza nakon razvoda važno je uzeti u obzir i svrhu za koju su sredstva korišćena. Nije, dakle, presudno samo ko je zaključio ugovor sa bankom, već i da li je kredit preuzet radi podmirenja potreba zajedničkog života supružnika.

Porodični zakon propisuje da za zajedničke obaveze, odnosno obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, supružnici odgovaraju solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom. Solidarna odgovornost znači da banka ima pravo da zahteva isplatu celokupnog duga od bilo kog supružnika koji je solidarni dužnik.

„U praksi to znači da dogovor bivših supružnika o tome ko će nastaviti da otplaćuje kredit ne mora da ograniči prava banke. Ukoliko obaveze ne budu izmirivane, banka može da zahteva isplatu u skladu sa ugovorom i pravilima o solidarnoj odgovornosti“, kaže Mitić.

Pored pitanja vlasništva i kreditnih obaveza, bivši supružnici moraju da uzmu u obzir i hipoteku koja je upisana na nekretnini kupljenoj putem stambenog kredita.

„Čak i kada se dogovore da stan pripadne samo jednom od njih, promena vlasništva sama po sebi ne znači da hipoteka prestaje da postoji. Ona ostaje upisana na nepokretnosti, jer je vezana za samu nekretninu, a ne za njenog trenutnog vlasnika. To znači da nekretnina ostaje sredstvo obezbeđenja banke i nakon što se promeni njen vlasnik“, smatra naš sagovornik.

Ukoliko se kredit ne otplaćuje u skladu sa ugovorom, banka ima pravo da svoje potraživanje namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira na to ko je u tom trenutku njen vlasnik. Zbog toga je važno da bivši supružnici, prilikom dogovora o podeli stana ili kuće, jasno sagledaju i posledice koje neizmirivanje kreditnih obaveza može da ima po nekretninu.

Postoje tri moguća rešenja za stan kupljen stambenim kreditom. Prva mogućnost je da jedan supružnik preuzme nekretninu i nastavi otplatu kredita.

„Ovakvo rešenje podrazumeva da jedan od bivših supružnika zadrži stan ili kuću i preuzme preostalu kreditnu obavezu na svoje ime. Za to je neophodna saglasnost banke, koja treba da odobri preuzimanje duga i izmenu ugovora o kreditu“, navodi Miloš Mitić.

Druga mogućnost je prodaja nekretnine i otplata preostalog kredita.

Bivši supružnici mogu da se dogovore da prodaju stan ili kuću, a da se novac dobijen prodajom iskoristi za izmirenje preostalog duga prema banci. Ukoliko nakon otplate kredita ostane novac, on se deli između supružnika u skladu sa njihovim dogovorom.

Treća mogućnost je nastavak zajedničke otplate kredita.

„Supružnici mogu da se dogovore da nastave zajednički da otplaćuju kredit sve do njegove konačne otplate ili do trenutka kada odluče da prodaju nekretninu. U tom slučaju potrebno je da jasno urede međusobne obaveze i način na koji će učestvovati u izmirivanju mesečnih rata. Koje će od ovih rešenja biti moguće zavisi od više faktora, uključujući odredbe ugovora o kreditu, politiku banke, kreditnu sposobnost supružnika i njihov međusobni dogovor“, zaključuje Miloš Mitić, generalni direktor agencije City Expert.

.