Dug zemalja u razvoju dostigao rekordnih 9.400 milijardi dolara u 2025.

Dug zemalja u razvoju dostigao je rekordnih 9.400 milijardi dolara prošle godine, dok su najsiromašnije države plaćale najviše kamate na novo zaduživanje još od kraja osamdesetih godina, pokazali su podaci Svetske banke objavljeni u godišnjem Izveštaju o međunarodnom dugu. Britanska vlada najavila je da će tokom predsedavanja G20 naredne godine pokrenuti inicijativu za promenu međunarodnog sistema zaduživanja, koju je britanski premijer Endi Burnam (Andy Burnham) povezao i sa suočavanjem sa nasleđem ropstva.

Dug zemalja u razvoju povećan je prošle godine za 5,5 odsto, najbržim tempom u poslednje četiri godine, prvenstveno zbog naglog rasta kreditiranja iz privatnog sektora. Svetska banka upozorava da sve veći troškovi otplate spoljnog duga ograničavaju mogućnost vlada da ulažu u dugoročni razvoj. Najsiromašnije zemlje, koje ispunjavaju uslove za povoljnije kreditiranje Svetske banke, plaćale su u proseku 8,2 odsto kamate na nove zajmove. Preliminarni podaci za 2026. pokazuju da se zaduživanje nastavilo ubrzanim tempom, ali uz visoke kamatne stope zbog rasta troškova finansiranja na globalnom tržištu, prenosi Guardian.

Među primerima navedenim u izveštaju su Laos, koji se zaduživao po kamatnoj stopi od 11,5 odsto, Republika Kongo sa 13,88 odsto i Kenija sa 9,2 odsto. Svetska banka upozorava i da visoko zadužene države teže podnose globalne ekonomske poremećaje, naročito kada je reč o dostupnosti hrane. U takvim okolnostima teret duga može da doprinese smanjenju mogućnosti stanovništva da priušti zdravu ishranu.

Burnam je zadužio bivšeg britanskog premijera Gordona Brauna (Gordon Brown) da ispita mogućnosti promene međunarodnog sistema upravljanja dugom uoči britanskog predsedavanja G20. Britanski ministar spoljnih poslova Ed Miliband predstavio je prošlog meseca, na godišnjem sastanku MMF-a u Bangkoku, plan za novi dogovor sa prezaduženim državama. Jedan od predloga je korišćenje finansijskih kapaciteta Svetske banke i drugih multilateralnih razvojnih banaka za otkup postojećih dugova, čime bi se produžili rokovi otplate i smanjile kamate.

Promena sistema biće složenija nego uoči samita G8 u Gleneaglesu 2005. godine, kada su razvijene države pristale da otpišu milijarde dolara dugova, jer su danas među glavnim poveriocima privatni investitori i vlasnici obveznica, a ne vlade. Zahtevi za reformu međunarodnog sistema zaduživanja poslednjih godina sve su izraženiji, a podržavali su ih i lideri Afričke unije, kao i predsedavajuće G20 Brazil i Južna Afrika.