Nemačke banke pod rizikom loših kredita, državnih dugova i slabe privrede

Tržište akcija je usijano, brda dugova rastu, klimavo tržište poslovnih nekretnina – sve od toga, a posebno sve to zajedno povećava rizik banaka, upozorila je Bundesbanka u novom izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema.

„Vreme je izazovno i takvo će još biti“, rekao je na predstavljanju izveštaja u četvrtak član upravnog odbora Bundesbanke Mihael Tojrer (Michael Theurer).

Prema njegovim rečima, cene akcija na finansijskom tržištu su „ambiciozne,“ posebno američkih tehnoloških firmi. Ako se profitna očekivanja investitora ne ostvare ili ako se geopolitička napetost zaoštri, kotacije bi mogle da se sunovrate.

„Potencijal povratnog udara je značajan“, rekao je Tojrer za agenciju DPA.

Dalje, Bundesbanka vidi rastući rizik zbog gomilanja dugova u evrozoni. „Mešavina već velikog i rastućeg zaduživanja uz slab privredni rast je toksična“, upozorio je.

Ako nekoj državi padne kreditni rejting, porašće premija na rizik njenih obveznica, a to će da optereti banke, osiguranja i fondove koji drže takve hartije od vrednosti.

Finansijske institucije moraju da računaju i na rastuće teškoće pri naplati potraživanja, jer od sredine prošle godine raste udeo problematičnih kredita.

Mesečni broj preduzeća koja ulaze u stečaj sada je najveći u poslednjih 12 godina, a poskupelo finansiranje dodatno otežava život firmama.

„Srećom, kreditni rizici se za sada materijalizuju izdrživim tempom i banke ih dobro podnose“, rekao je Tojrer. „Putokaz je, međutim, jasan – uporna slabost privrede i strukturno opterećenje se preko preduzeća prenose na banke.“

Bundesbanka još jednu pretnju bankama prepoznaje na tržištu nekretnina.

Tržište poslovnih nekretnina je umrtvljeno masovnim prelaskom na rad od kuće poslednjih godina, što operaterima kancelarijskog prostora nanosi gubitke.

Istovremeno, novi podaci ukazuju da je 40 odsto svih novih stambenih transakcija kompletno finansirano kreditom. To znači da ceo rizik u slučaju nesposobnosti kupca da otplaćuje kredit pada na banku.

Konačno, „veliki udeo stranog kapitala banke čini ranjivim u slučaju takvih scenarija i tako povećava stepen sistemskih rizika“, ukazao je Tojrer.