Zašto ratari povećavaju zasade kupusa, iako je proizvodnja skuplja čak 70 odsto?

Sezona berbe kupusa je u punom jeku, a proizvođači ocenjuju da je proces uzgajanja ove povrtarske kulture ove godine zbog suše bio skuplji za skoro 70 odsto.

Prinosi u intenzivnoj proizvodnji dostižu od 50 do 70 tona po hektaru, a povoljna cena podstiče proizvođače da planiraju povećanje površina, kaže za Biznis.rs docent dr Đorđe Vojnović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

“Proizvodnju kupusa ove godine obeležile su visoke temperature, nedostatak padavina i problemi sa obezbeđivanjem dovoljnih količina vode za navodnjavanje. Iako su troškovi proizvodnje osetno povećani, proizvođači su za sada zadovoljni prodajnom cenom”, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kupusu najviše odgovaraju temperature od 15 do 18 stepeni, dok se pri temperaturama iznad 30, a naročito iznad 35 stepeni, njegov rast značajno usporava.

U takvim uslovima biljke sporije formiraju glavice, koje mogu da ostanu sitnije, nedovoljno čvrste i rastresite. Problem je dodatno izražen jer kupus ima plitak korenov sistem i veoma brzo reaguje na nedostatak vode.

“Na pojedinim gazdinstvima nivo vode u bunarima bio je toliko nizak da nije bilo moguće obezbediti dovoljne količine za redovno navodnjavanje. Zbog toga je na delu parcela proizvodnja znatno umanjena, dok pojedini proizvođači nisu uspeli da sačuvaju usev”, prenosi Vojnović stanje sa terena.

Proizvodnja kilograma poskupela sa 12 na 20 dinara

Prema procenama i pojedinačnim kalkulacijama proizvođača, trošak proizvodnje jednog kilograma kupusa ove godine iznosi oko 20 dinara, dok se prošle godine kretao na nivou od približno 12 dinara.

“To predstavlja povećanje od oko 67 odsto za samo godinu dana. Na rast cene koštanja najviše su uticali intenzivnije navodnjavanje, veća potrošnja električne energije i goriva za rad pumpi, kao i dodatni troškovi rada i zaštite useva. Poseban problem predstavlja to što ni veća ulaganja nisu svuda mogla da garantuju dobar rod, jer na pojedinim lokalitetima jednostavno nije bilo dovoljno vode”, kaže ovaj stručnjak za povrtarstvo.

Kada je reč o ceni, u direktnoj prodaji na gazdinstvima i pri kupovini većih količina za pripremu zimnice, najčešće od 100 do 200 kilograma, cena standardnih sorti i hibrida kupusa namenjenih kiseljenju kreće se od 60 do 80 dinara po kilogramu.

Futoški kupus, proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom, na ovaj način prodaje se po ceni od oko 120 dinara po kilogramu.

“Ova cena viša je od klasične veleprodajne, ali niža od maloprodajne, jer potrošači kupus preuzimaju neposredno na gazdinstvu i kupuju veće količine. Ipak, razlika između prodajne cene i osnovnog troška proizvodnje ne predstavlja čistu zaradu. U konačnu računicu ulaze gubici na parceli, klasiranje, berba, transport i eventualno neprodate količine”, objašnjava Vojnović.

Uprkos većim ulaganjima, kako dodaje, proizvođači su zasada zadovoljni cenom kupusa. Ovogodišnja zarada trebalo bi da im obezbedi sredstva za zasnivanje nove proizvodnje, a pojedini već planiraju da naredne godine povećaju površine pod kupusom.

To pokazuje da povoljna cena, kada prati povećane troškove, može da podstakne nova ulaganja i rast domaće proizvodnje.

Vojnović otkriva i nekoliko saveta kod kupovine kupusa, pa potrošači koji planiraju kiseljenje treba da biraju zdrave, neoštećene i dobro formirane glavice sa krupnim listovima, većim udelom parenhimskog tkiva i manje izraženim lisnim nervima. Takvi listovi su nežniji, pogodniji za fermentaciju i lakše se koriste za pripremu sarme.

Za duže čuvanje, odnosno lagerovanje, pogodnije su čvrste i kompaktne glavice sa izraženijim i debljim lisnim nervima. One imaju čvršću građu, zbog čega bolje podnose transport i skladištenje. Pri kupovini treba izbegavati glavice sa naprslinama, mehaničkim oštećenjima, znacima truleži ili oštećenjima od štetočina.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kupus i kelj su u Srbiji tokom 2025. godine gajeni na 7.292 hektara. Ukupno je proizvedeno 174.570 tona, uz prosečan prinos od 23,9 tona po hektaru.

Razlika između zvaničnog proseka i prinosa od 50 do 70 tona, zabeleženih u intenzivnoj proizvodnji, pokazuje koliko rezultat zavisi od primenjene tehnologije i mogućnosti redovnog navodnjavanja, kaže sagovornik.

“Ovogodišnja sezona pokazala je da prodajna cena kupusa može biti isplativa, ali i da je proizvodnja postala znatno skuplja i rizičnija. Buduća isplativost sve više će zavisiti od sigurnog izvora vode, efikasnijih sistema za navodnjavanje i sposobnosti proizvođača da smanje potrošnju vode i energije. Bez toga, čak ni plodna zemlja i dobra tržišna cena neće biti dovoljni da obezbede stabilnu proizvodnju”, zaključuje Vojnović.