Privreda ostala bez ublažavanja, kamate se vratile na nivo od pre dve godine

Cena po kojoj se dinarski zadužuje privreda u Srbiji vratila se u septembru ove godine praktično na nivo iz 2024, kada je Narodna banka Srbije (NBS) započela ublažavanje monetarne politike. Prema podacima centralne banke, ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi je u septembru povećana za 0,2 p.p. u odnosu na avgust i iznosila je 7,9 odsto.

To je samo 0,2 p.p. niže od kamatnih stopa po kojima su preduzetnici, preduzeća i kompanije podizali kredite u junu 2024. godine, pre nego što je NBS odlučila da relaksira cenu zaduživanja nizom mera koje su imale uticaj na pojeftinjenje zajmova.

O koliko velikom rastu kamata je reč jasno je kada se pogledaju podaci s početka godine, koji pokazuju da se srpska privreda krajem prošle godine prosečno zaduživala po kamatama od oko 6,5 odsto.

Podsetimo, NBS je u junu 2024. godine najpre smanjila referentnu kamatnu stopu sa 6,25 odsto na šest procenata, a narednog meseca za dodatnih 0,25 p.p. Ova dva smanjenja u kratkom roku bila su rezultat ublažavanja restriktivnosti monetarne politike usled stabilnog pada inflacije i njenog povratka u ciljane granice. Smanjenje osnovne kamate prelilo se i na smanjenje kamatnih stopa kod poslovnih banaka pa je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene krediti privredi opadala, što je preduzećima omogućilo povoljnije zaduživanje.

Kako bi podržala kreditno tržište NBS je zadržala stopu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala na nula odsto.

U međuvremenu, NBS nije menjala visinu referentne kamatne stope, inflacija je prošle godine nastavila da raste zbog čega je uvedeno i šestomesečno ograničenje trgovačkih marži, da bi se rasplamsavanjem rata na Bliskom istoku rast potrošačkih cena ponovo podgrejao.

Leto je donelo blagu relaksaciju, ali je centralna monetarna vlast ostala uzdržana ne menjajući referentnu kamatu, očekujući da će se rast inflacije vratiti na jesen, što je potvrđeno međugodišnjom stopom od 4,1 odsto izmerenom u septembru.

Zbog povećanog obima kreditiranja, koje je sredinom godine dostiglo 80 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), Narodna banka Srbije je od 30. juna povećala stope zaštitnog sloja kapitala za sistemski značajne banke. To znači da se zbog ekspanzije kreditiranja ukazala potreba da se od banaka zatraži da izdvoje dodatni kapital kako bi se svi ti zjamovi dodatno osigurali.

Sve ovo se, međutim, odrazilo na poskupljenje novca, pa su se za nešto više od dve godine prosečne kamatne stope po kojoj kredite uzima domaća privreda vratile na isti nivo, iako je referentna kamatna stopa u odnosu na pre smanjenja u junu 2024. godine niža za 0,5 p.p.

Kamata na kredite u evrima 5,5 odsto

Kada je reč o zaduživanju privrede u evrima, ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene zajmove u septembru je ostala na nepromenjenih 5,5 odsto iz avgusta, pa su ovi krediti u odnosu na jun 2024. godine i dalje povoljniji, odnosno kamata je niža za 1,2 p.p.

Interesantno je da su banke koje posluju u Srbiji u septembru bile spremne da za depozite privrede u evrima plate u proseku čak 0,4 p.p. manje nego u avgustu, odnosno 2,9 odsto, iako je Evropska centralna banka već dva puta povećala referentnu kamatnu stopu, za po 0,25 p.p. u junu i septembru.

Uz to, prognoze su da će biti još jednog povećanja do kraja godine nakon čega će se postignuta kamatna stopa održavati tokom cele 2027. godine, kako procenjuju analitičari Raiffeisen banke.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoložene dinarske depozite privrede je u septembru takođe blago smanjena za 0,1 p.p. u odnosu na avgust i iznosila je 5,2 odsto.

Blago pojeftinjenje keš zajmova

Kada je reč o stanovništvu, u septembru je blago opala kamatna stopa na dinarske gotovinske kredite, što je uticalo da ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite stanovništvu u domaćoj valuti bude tek neznatno smanjena u odnosu na prethodni mesec i iznosi 8,4 odsto.

Cena za najzastupljeniju vrstu zajmova, dinarske keš kredite, u septembru je iznosila 8,4 odsto i bila je niža za jedan procentni poen u odnosu na avgust prošle godine, što je rezultat supervizorskih očekivanja NBS da se troškovi zaduživanja građana s nižim primanjima učine povoljnijim.

U odnosu na jun 2024. godine, kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu niža je za 3,3 p.p.

Mesečno posmatrano, ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite stanovništvu u evrima i evroindeksirane kredite je u septembru povećana za 0,1 p.p. i iznosila je 4,8 odsto, zbog više kamatne stope na stambene kredite za 0,1 p.p., na 4,5 odsto.

U odnosu na jun 2024. godine, kamatna stopa na novoodobrene kredite u evrima i evroindeksirane kredite stanovništvu je niža za 1,3 p.p.

Podaci o depozitima stanovništva pokazuju da je ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoložene dinarske depozite stanovništva u septembru praktično ostala na istom nivou od 5,1 odsto, dok je u deviznom znaku nepromenjena i iznosila je 3,4 odsto.

Udeo depozita u evrima i evroindeksiranih depozita u ukupnim deviznim depozitima i stanovništva i privrede u septembru je iznosio oko 97 odsto.