Pregrejano tržište kredita donosi nove rizike i nameće dokapitalizaciju banaka

Učešće ukupnih kredita u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije povećano je na skoro 80 odsto zbog čega će poslovne banke biti u obavezi da odvoje dodatne iznose kapitala na ime potencijalnih rizika koje bi toliko veliki iznosi zajmova mogli da izazovu.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) utvrdio je nedavno novu listu sistemski značajnih banaka u Srbiji, što inače radi svake godine od 2017. godine, ali je uz to odredio i najviše do sada stope zaštitnog sloja kapitala za te banke koje će se primenjivati od 30. juna ove godine.

Donetom odlukom zahteva se od banaka koje su identifikovane kao sistemski značajne u Srbiji da održavaju dodatni osnovni akcijski kapital u visini od jedan ili dva odsto rizične aktive banke, u zavisnosti od stepena njihove sistemske značajnosti.

Sistemski značajna je banka čije bi pogoršanje finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema.

Koje su sistemske banke?

Na listi sistemski značajnih banaka NBS su Banca Intesa, OTP Banka, Unicredit Bank, AIKBank, Raiffeisen banka, NLB Komercijalna banka, Banka Poštanska štedionica i Erste Bank. NBS je za prve četiri banke na listi propisala stopu zaštitnog sloja kapitala od dva odsto, dok je za druge četiri on utvrđen na jedan odsto.

Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke primenjuje se od 30. juna 2017. godine, a NBS ga preispituje najmanje jednom godišnje.

Redovni profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) i šef katedre za ekonomiju i finansije Branko Živanović za Biznis.rs kaže da navedena mera spada u korpus instrumenata takozvane anticiklične monetarno-kreditne politike.

„Ova mera uvodi se iz preventivnih razloga u fazi pregrevenja privredne konjukture da bi se tinjajuća kreditna ekspanzija stavila pod kontrolu i neutralisale potencijalne inflatorne sekvence. Uvedena je pravovremeno i rezultat je promišljene i odgovorne politike monetarnih vlasti“, ocenio je Živanović.

Prema njegovim rečima, prisutna geopolitička neizvesnost u svetu neće ukinuti primenu tradicionalnih metoda određivanja visine adekvatnosti kapitala, kako u bankama pojedinačno tako i u ukupnom bankarskom sistemu, ali će svakako iziskivati dodatnu opreznost i krizne protokole.

„Protokole koji će uključivati dodatnu disciplinu u upravljanju novčanim tokovima, opreznije kreditiranje, veću otpornost i sposobnost banaka da na vreme prepoznaju rizik i poslovni model prilagode novonastalim okolnostima na domicilnom i međunardnom tržištu, dodatnom pritisku nepovoljnih demografskih trendova i sve većem padu kupovne moći stanovništva“, smatra profesor BBA.  

Sistemske banke diktiraju kreditne trendove

Savremeno regulatorno upravljanje kapitalom danas se sve više fokusira na očuvanje likvidnosti bankarskog sistema balansirajući između sigurnosti i rasta. Njegova algoritamska matrica umesto dodatnog podsticanja kreditne aktivnosti i velikih i rizičnih ulaganja težište će stavljati sve više na fino podešavanje između očuvanja likvidnosti i umerenijeg, odnosno postepenog razvoja. 

„NBS je ovom odlukom upravo aktivirala meru za uvođenje Zaštitnog sloja kapitala u formatu metodološkog Okvira za identifikaciju sistemskog značaja banaka na nacionalnom nivou propisanog od strane Bazelskog komiteta za superviziju banaka“, kaže profesor Živanović.

Osam banaka koje je, koristeći kriterijume iz bazelskog okvira, identifikovala kao sistemski značajne banke svakako diktiraju kreditne trendove na domicilnom tržištu i NBS im je naložila da obezbede dodatni lot Zaštitnog primarnog kapitala u rasponu od jedan do dva odsto u zavisnosti od banke, navodi naš sagovornik. 

„Praćenje i koordinacija sa komunitarnom regulativom EU je afirmativna odlika naših monetarnih vlasti. Ono postaje sve izraženija praksa i dalja usklađivanja treba očekivati na planu ključnih monetarnih stopa i njihovih povećanja“, ocenio je Živanović. 

Prema podacima NBS iz decembra prošle godine, učešće ukupnih kredita u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosilo je skoro 80 odsto (78,9 procenata), dok je ocenjena vrednost odstupanja ovog učešća od svog dugoročnog trenda iznosila 4,7 procentnih poena.

Imajući to u vidu, Izvršni odbor NBS je već u martu ove godine odlučio da stopu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Srbiju zadrži na nivou od 0,5 odsto.

U obrazloženju je navedeno da održavanje kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala stvara dodatni sloj kapitala koji se može osloboditi u slučaju materijalizacije određenih rizika i na taj način očuvati otpornost bankarskog sektora.

Na pitanje da li je povećanje učešća ukupnih kredita u BDP-u za skoro pet procentnih poena od dugoročnog trenda zabrinjavajuć, profesor Branko Živanović odgovara da je referentni parametar koji meri odstupanje učešća kredita u BDP-u od svog dugoročnog trenda vanredno visok.

„Mislim da je na najvišem nivou u periodu od kada je kod nas uveden 2017. godine, a pritom mu je, u međuvremenu, i osnovica sužena. Kvalitetan je pokazatelj i predstavlja svojevrstan ‘indeks opreznosti’ kao meru zabeležene volatilnosti kreditne aktivnosti u nedržavnom sektoru“, objašnjava on.

Živanović ističe da njegova trenutna vrednost ukazuje na postojanje nervoze i nesigurnosti u pogledu daljeg tempa odvijanja nadproporcionalne kreditne aktivnosti neusklađene sa realnom privrednom konjukturom i stvaranja nekontrolisanih inflatornih sekvenci. „Zato je i NBS, možemo slobodno reći, opravdano posegnula za maksimalnim procentima Zaštitnih slojeva dodatnog primarnog kapitala“.

Banke će potreban dodatni kapital obezbediti dodatnim uplatama matica iz inostransva, što za njih neće predstavljati nikakvo iznenađenje, imajući u vidu da podležu komunitarnoj regulativi EU i da su dodatni kapitalni bafer verovatno već ukalkulisale. „Našoj državnoj banci, koja daje kritičan ton u kreditnoj aktivnosti na malo, sredstva će uplatiti osnivači kako to inače čine kada je u pitanju autonomno ili regulatorno povećanje primarnog kapitala, svejedno“.

Trend rasta kamata će se nastaviti

Svako dodatno izdvajanje kapitala znači dodatno angažovanje sredstava koje ima svoju cenu, pa je opravdano pitanje hoće li to uticati na cenu bankarskih proizvoda i usluga. Profesor Živanović kaže da što se tiče izmena bankarskih tarifa i povećanja kamatnih stopa one su već blago usledile i taj trend će se nastaviti.

„Banke će, svaka ponaosob, odlučiti da li će i kojim delom troška iniciranim obavezom za dodatnim kapitalom povećavati cene baš kreditnim proizvodima ili nekim drugim u tarifniku, zavisno od poslovnog modela i procene zadržavanja planirane konkurentnosti„, mišljenja je naš sagovornik. 

Rast kreditiranja ukazuje da je reč o robi koja je jako tražena, a kada je to slučaj ekonomska teorija govori da to donosi više cene. Da li to znači da će zbog velike potražnje za zajmovima kamatne stope rasti?

Profesor BBA odgovara potvrdno navodeći da je to – fakat.

„Trendovi će, svakako, u sebi kao ključnu valencu sadržati inflaciju diktiranu geopolitičkim prilikama. Kod nas konkretno porast će dominantno biti diktiran kretanjem euribora i procenama kreditno-tržišnih rizika koji u dobroj meri determinišu bankarsku maržu. Zato je, svakako, bio dobar i pravovremen potez NBS u pogledu ograničenja nadproporcionalnog i nekontrolisanog rasta kamatnih stopa“, kaže Živanović. 

Napominje da sam format i metodologija identifikacije sistemski značajnih banaka i matrica slojeva zaštitnog kapitala datiraju negde od 2011/12. godine i deo su Bazelskog akorda III, a kod nas su uvedeni počevši od 2017.godine. Međutim, pitanje njegove visine od jedan do dva procenta predstavlja novinu.