Kako vreme godišnjih odmora može ugroziti opstanak malih firmi?

Period godišnjih odmora za male firme i preduzetnike ne znači nužno samo privremeno usporavanje poslovanja. Za kompanije sa malim brojem zaposlenih odsustvo jednog ili više radnika može da se pretvori u ozbiljan organizacioni i finansijski problem, posebno ako se istovremeno smanjuje priliv novca od kupaca.

Zaposleni za vreme godišnjeg odmora imaju pravo na naknadu zarade, dok firma u tom periodu često nema isti nivo radnog učinka kao kada su svi zaposleni na poslu. Prema Zakonu o radu, zaposleni imaju pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora, a vreme njegovog korišćenja određuje poslodavac u zavisnosti od potreba posla, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim.

Poslovni konsultant Nikola Stefanović kaže da za veliku kompaniju odsustvo nekoliko radnika često može da se rasporedi tako da ne ugrozi poslovanje, međutim, u slučaju malih firmi koje imaju do 10 zaposlenih situacija je drugačija.

„Ako preduzeće, na primer, ima petoro zaposlenih, odlazak jednog radnika na dve nedelje znači da je privremeno izgubilo 20 odsto raspoloživih ljudskih kapaciteta. Ukoliko na odmor istovremeno odlaze dva zaposlena, uticaj je još izraženiji. Poseban problem nastaje kod delatnosti u kojima je prihod neposredno vezan za broj angažovanih ljudi. To mogu biti zanatske radnje, servisi, knjigovodstvene agencije, projektantske kancelarije, male trgovine, ugostiteljski objekti ili firme koje pružaju različite profesionalne usluge. Ako zaposleni tokom odmora ne može da bude zamenjen, firma može da prihvati manje poslova, mora da produži rokove ili privremeno izgubi deo prihoda“, ocenjuje Stefanović.

Kada godišnji odmor postaje problem za likvidnost

Likvidnost predstavlja sposobnost firme da na vreme izmiri dospele obaveze – zarade, poreze i doprinose, dobavljače, zakup, kredite i druge troškove. Zbog toga firma može biti profitabilna na papiru, a da ipak u određenom trenutku ima problem sa gotovinom.

Godišnji odmori mogu da naprave upravo takav pritisak.

„Najjednostavniji scenario je situacija u kojoj firma tokom leta ima manji priliv novca, dok obaveze ostaju približno iste. Zaposleni koriste odmore, ali firma i dalje ima trošak naknade zarade. Istovremeno, zbog manjeg broja radnih dana ili odsustva ključnih ljudi može biti fakturisano manje usluga“, navodi naš sagovornik.

On dodaje da kod malih preduzetnika taj efekat može biti još izraženiji.

„Ako vlasnik radi zajedno sa jednim ili dva zaposlena, njegov odmor može praktično značiti smanjenje ili potpuno zaustavljanje poslovne aktivnosti. Tada prihod može da padne mnogo brže nego što padaju troškovi. Problem se dodatno komplikuje ako kupci kasne sa plaćanjem. Firma tada mora da finansira tekuće obaveze iz sopstvene gotovine, iako novac od već obavljenih poslova još nije naplaćen“, navodi poslovni konsultant.

Trošak godišnjeg odmora nije ograničen samo na činjenicu da zaposleni ne radi, a prima naknadu zarade. Firma može imati i indirektne troškove.

Ako je potrebno obezbediti zamenu, preduzetnik može angažovati dodatnog radnika ili eksternog saradnika. To znači dodatni trošak upravo u periodu kada redovno zaposleni već primaju naknadu zarade.

„Druga mogućnost je da posao preuzmu drugi zaposleni. Tada može doći do prekovremenog rada ili preraspodele radnog vremena, u zavisnosti od organizacije posla i zakonskih uslova. Kod malih kolektiva to može povećati troškove, ali i rizik od grešaka, kašnjenja i pada kvaliteta usluge. Treći scenario je najskuplji: firma zbog odsustva zaposlenog odbije novi posao ili ne uspe da ga završi u ugovorenom roku. Tada godišnji odmor ne proizvodi samo dodatni trošak, već može dovesti i do izgubljenog prihoda“, ističe Stefanović.

Mala firma koja nema dovoljno novca na računu za nekoliko nedelja slabijeg priliva posebno je osetljiva na sezonske oscilacije.

„Ako su troškovi zarada, zakupnine, kredita, dobavljača i poreza fiksni, a prihodi tokom leta padaju, nekoliko nedelja može biti dovoljno da nastane problem sa likvidnošću. Još veći rizik postoji kod preduzetnika koji posluju sa malim brojem klijenata ili imaju jednog dominantnog kupca. Firma koja redovno naplaćuje potraživanja, ima rezervu gotovine i unapred raspoređuje odmore, uglavnom može da apsorbuje ovaj trošak. Nasuprot tome, firma koja posluje ‘od uplate do uplate’ može osetiti posledice već posle nekoliko nedelja“, smatra naš sagovornik.

Najvažnije je da se odmori planiraju zajedno sa projekcijom novčanih tokova, a ne odvojeno od finansija.

„Firma bi trebalo da unapred proceni koliko zaposlenih može istovremeno da odsustvuje, koji poslovi ne smeju da budu prekinuti i ko može da zameni svakog ključnog radnika. Dobro je i da se pre početka glavne sezone odmora naplate što veća potraživanja, posebno od klijenata koji inače kasne sa plaćanjem. Na taj način firma u period slabijih prihoda ulazi sa većom gotovinskom rezervom“, zaključuje poslovni konsultant Nikola Stefanović.