Firma može vredeti mnogo manje nego „na papiru“, dovoljan jedan ugovor za obaranje cene

Kupovina kompanije ili poslovnog udela nije samo pitanje procene prihoda, klijenata i tržišne pozicije. Iza finansijskih pokazatelja mogu se nalaziti obaveze koje na prvi pogled nisu vidljive – od poreskih dugovanja i sporova do opterećene imovine, ograničenja prenosa udela, problematičnih ugovora ili nerešenih pitanja sa zaposlenima.

Upravo zbog toga se pre zaključenja ozbiljnijih poslovnih transakcija sprovodi due diligence, odnosno detaljna provera društva koje je predmet kupovine ili ulaganja.

Kako objašnjava advokat Milan Pejičić, due diligence u Srbiji predstavlja proveru pravnog, finansijskog, poreskog, radnopravnog i poslovnog stanja kompanije pre kupovine, ulaganja ili druge transakcije. U Srbiji ovaj postupak najčešće nije propisan kao obavezna formalna faza kupovine kompanije.

Ipak, prema njegovim rečima, u praksi je od velikog značaja jer potencijalnom kupcu omogućava da pre potpisivanja ugovora sagleda rizike i proceni šta zapravo preuzima.

Due diligence pre svega podrazumeva sistematsko sagledavanje poslovanja kompanije iz više uglova. Provera može obuhvatiti pravni i korporativni status društva, finansije, poreske obaveze, radne odnose, ugovore, imovinu, intelektualnu svojinu, dozvole, regulatorne obaveze, sporove i druge elemente koji mogu biti važni za budućeg vlasnika.

Kako ukazuje Pejičić, kod kupovine udela posebno je značajno to što kupac ne dobija samo određeni procenat vlasništva nad budućim poslovanjem.

„On ulazi u društvo koje iza sebe već ima određenu poslovnu istoriju. Sa njom dolaze postojeći ugovori, odnosi sa zaposlenima i partnerima, dugovanja, poreska istorija, eventualni sudski postupci i druge obaveze. Mnogo je važno utvrditi gde postoje potencijalni problemi, koliki je njihov finansijski ili pravni značaj i da li se mogu rešiti pre transakcije ili odgovarajuće zaštititi kroz kupoprodajni ugovor“, objašnjava advokat.

Kao jedan od prvih koraka provere, naš sagovornik navodi pregled osnovne dokumentacije. Analiziraju se podaci registrovani kod Agencije za privredne registre, osnivački akt, odluke članova ili skupštine, struktura kapitala, vlasništvo nad udelima, ovlašćenja zastupnika, istorija promena i interna dokumentacija društva.

„Podaci iz APR-a predstavljaju važnu polaznu tačku, ali sami po sebi ne daju kompletnu sliku. Zato ih je potrebno uporediti sa osnivačkim aktom, internim odlukama, eventualnim ugovorima između članova društva i drugim dokumentima koji mogu pokazati kako su vlasnički i upravljački odnosi stvarno uređeni. Kod društava sa ograničenom odgovornošću naročito se proverava da li postoje prepreke za prenos udela. To može biti pravo preče kupovine drugih članova, obaveza pribavljanja njihove saglasnosti ili posebni uslovi predviđeni osnivačkim aktom“, smatra Pejičić.

On naglašava da je pre kupovine udela važno proveriti da li postoje ograničenja za njegov prenos, uključujući pravo preče kupovine, potrebu za saglasnošću drugih članova ili posebne uslove iz osnivačkog akta.

Provera se ne završava ni utvrđivanjem formalnog vlasništva. Kada je struktura komplikovanija i kada se među vlasnicima nalaze druga pravna lica, potrebno je sagledati i ko je stvarni vlasnik i ko faktički kontroliše društvo. U tom smislu proverava se i Centralna evidencija stvarnih vlasnika koju vodi APR.

Posebna pažnja posvećuje se i eventualnim založnim pravima. Uvid u registre može pokazati da su udeli ili određena imovina društva opterećeni u korist poverilaca. To može biti posebno značajno ako kupac vrednost kompanije zasniva upravo na imovini za koju se naknadno utvrdi da nije slobodna od tereta.

Zašto su ugovori jedan od najvažnijih delova provere

Finansijski rezultati mogu izgledati veoma dobro, ali prava vrednost kompanije može zavisiti od nekoliko ključnih ugovora. Zato se tokom due diligence-a detaljno analiziraju odnosi sa kupcima, dobavljačima, bankama, zakupodavcima, distributerima, poslovnim partnerima, povezanim licima, konsultantima i IT dobavljačima.

„Nije dovoljno utvrditi da određeni ugovor postoji. Potrebno je proveriti njegove uslove i šta se sa njim dešava nakon promene vlasnika“, navodi Pejičić.

Pojedini ugovori mogu sadržati klauzule koje omogućavaju drugoj strani da raskine ugovor ili zahteva prethodnu saglasnost ukoliko dođe do promene vlasništva ili kontrole nad društvom. Takve odredbe mogu biti posebno problematične ako se kompanija oslanja na jednog velikog klijenta, važnog dobavljača ili određeni zakup poslovnog prostora.

Analiziraju se i odredbe o ekskluzivnosti, ugovorne kazne, zabrane konkurencije, dugoročne obaveze i drugi uslovi koji bi mogli da ograniče poslovanje nakon preuzimanja.

Poreski deo due diligence-a podrazumeva proveru poreskih dugovanja, način obračuna PDV-a, transfernih cena, transakcije sa povezanim licima, dokumentaciju o izvršenim plaćanjima, poreska uverenja i eventualne postupke koji se vode pred nadležnim organima. Pažnja se usmerava i na moguće obaveze koje nisu odmah vidljive iz redovnih finansijskih izveštaja.

„Ako se utvrdi značajan poreski rizik, kupac može pregovarati o nižoj kupoprodajnoj ceni, zahtevati dodatne izjave i garancije prodavca, zadržavanje dela cene ili ugovornu klauzulu o obeštećenju“, navodi Pejičić.

Šta kada se pronađe problem?

Otkrivanje pravnog ili finansijskog rizika tokom due diligence-a ne znači automatski da transakcija mora biti prekinuta. Upravo suprotno – jedna od najvažnijih funkcija ove provere jeste da problem bude poznat pre nego što kupac potpiše ugovor.

„Otkriće rizika ne znači nužno kraj transakcije. Kupac može tražiti smanjenje cene, dodatne garancije, ispunjenje određenih uslova pre zaključenja ili posebne mehanizme zaštite u ugovoru“, kaže advokat.

Ako se utvrdi određeni rizik, strane mogu ponovo pregovarati o ceni ili uslovima transakcije. Kupac može zahtevati da prodavac prethodno otkloni problem, da ispuni određeni uslov pre zaključenja ugovora ili da pruži dodatne garancije.

„U zavisnosti od prirode rizika, ugovor može sadržati posebne mehanizme zaštite kupca, uključujući odgovornost prodavca za određene obaveze i obeštećenje ukoliko se nakon preuzimanja pojavi problem koji je postojao pre transakcije“, zaključuje advokat Milan Pejičić.