Kada prekoračenje limita menja poreski status preduzetnika?

Povećanja praga za obavezan ulazak u sistem PDV-a neće biti, sudeći prema poslednjem Predlogu izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost. Granica i dalje ostaje osam miliona dinara ukupnog prometa ostvarenog u prethodnih 12 meseci, odnosno procenjenog prometa u narednih godinu dana za one koji tek započinju poslovanje.

Novina se, međutim, odnosi na preduzetnike koji u sistem PDV-a ulaze dobrovoljno. Prema predloženim izmenama, oni više ne bi imali obavezu da u sistemu ostanu najmanje dve godine. Umesto toga, status PDV obveznika morali bi da zadrže tokom tekuće i naredne kalendarske godine. Tek nakon isteka tog perioda mogli bi da podnesu zahtev za prestanak statusa PDV obveznika.

Dok se predlog izmena bavi pravilima za izlazak iz sistema PDV-a, mali preduzetnici ponovo traže promenu granica koje direktno utiču na njihovo poslovanje. Njihov zahtev je da se limit za paušalno oporezivanje poveća sa sadašnjih šest na osam miliona dinara godišnjeg prihoda, dok bi prag za obavezan ulazak u sistem PDV-a trebalo podići na 12 miliona dinara.

Za takvu promenu paušalci se zalažu već tri godine. Poseban problem, kako ukazuju, predstavlja činjenica da je granica od šest miliona dinara za paušalno oporezivanje nepromenjena još od 2013. godine.

Prema oceni preduzetnika, taj iznos je svojevremeno odgovarao uslovima u kojima su poslovali mali zanatlije, frizeri, IT konsultanti i drugi preduzetnici. Međutim, rast cena usluga, repromaterijala i opšti rast troškova poslovanja doveo je do toga da sve veći broj njih prelazi propisani limit, iako se realni obim poslovanja nije značajno povećao.

Kako navode, zamrznut limit u uslovima inflacije ne znači da paušalci postaju bogatiji, već da zbog rasta cena mogu automatski biti izbačeni iz jednostavnijeg poreskog režima i prebačeni u skuplji i administrativno zahtevniji sistem vođenja poslovnih knjiga.

Kada preduzetnik prestaje da bude paušalac?

Upravo pitanje granice od šest miliona dinara svake godine izaziva nedoumice među paušalcima. Mnogi preduzetnici proveravaju da li su prešli dozvoljeni iznos i kakve bi posledice to moglo imati po njihov poreski status.

Jedna od čestih zabluda odnosi se na način obračuna prihoda. Za utvrđivanje limita nije presudan datum izdavanja fakture, već trenutak kada je prihod ostvaren u skladu sa pravilima. Zbog toga fakture iz prethodne godine ne ulaze automatski u limit tekuće godine samo zato što su, na primer, naplaćene kasnije.

Ako paušalac ipak pređe granicu od šest miliona dinara, prestaje da bude paušalac i prelazi na vođenje poslovnih knjiga. Vreme prelaska zavisi od toga kada je došlo do prekoračenja. Ako se limit pređe u prvoj polovini godine, prelazak može uslediti već od 1. jula iste godine. Ukoliko do prekoračenja dođe u drugoj polovini, prelazak se primenjuje od 1. januara naredne godine.

Važna okolnost je da samo prekoračenje limita ne znači automatsko plaćanje dodatnog poreza na iznos koji je prešao šest miliona dinara. Dodatne poreske obaveze nastaju kada preduzetnik zvanično pređe u drugi režim oporezivanja.

Limit od šest miliona dinara odnosi se na promet koji je relevantan za paušalno oporezivanje, dok se kod utvrđivanja obaveze za PDV primenjuje drugačije pravilo. Prag od osam miliona dinara prati se kroz promet u relevantnom periodu, odnosno po principu kliznih 12 meseci.

To znači da se ne posmatra samo kalendarska godina, već poslednjih 365 dana. Takođe, početak poslovanja tokom godine sam po sebi ne znači da se limit proporcionalno smanjuje. Preduzetnik koji, na primer, otvori radnju u junu ne dobija limit od tri miliona dinara do kraja godine, već mu se primenjuje puni propisani limit od šest miliona dinara.

Kod PDV-a, međutim, posebnu pažnju zahteva struktura prometa. Za obavezni ulazak u sistem PDV-a relevantan je promet koji se ostvaruje na teritoriji Srbije, dok promet prema inostranstvu može imati drugačiji poreski tretman.

Zbog toga preduzetnici koji najveći deo posla rade sa stranim klijentima ne posmatraju svoj promet na isti način kao oni koji pružaju usluge domaćim korisnicima. Kod određenih usluga prema inostranstvu PDV se ne obračunava, dok preduzetnik može zadržati pravo na odbitak ili povrat PDV-a za poslovne nabavke, pod uslovima koje propisi predviđaju.

Paušalac može i dobrovoljno da postane PDV obveznik, što u pojedinim situacijama može biti poslovno opravdano. Na primer, kod poslovanja sa domaćim klijentima ulazak u sistem može omogućiti odbitak PDV-a na nabavke, dok kod određenih usluga prema inostranstvu može postojati pravo na poreski tretman bez obračuna PDV-a, uz zadržavanje prava koja proizlaze iz statusa PDV obveznika.

Prelazak iz paušalnog režima u sistem vođenja poslovnih knjiga donosi još jednu važnu odluku. Preduzetnik tada bira između dva modela oporezivanja – samooporezivanja i isplate lične zarade.

„Samooporezivanje podrazumeva plaćanje poreza na ukupnu dobit, dok model lične zarade omogućava preduzetniku da sam odlučuje o visini plate, s tim da deo novca može dodatno povući kao oporezivi dohodak“, objašnjava poreska savetnica iz agencije PSK Tatjana Marković.

Prema njenim rečima, upravo prelazak iz paušalnog režima u vođenje poslovnih knjiga često predstavlja jedan od najkomplikovanijih trenutaka za male preduzetnike. Pored promene načina obračuna poreza, pojavljuju se i praktični problemi u komunikaciji sa poreskom administracijom.

Dešava se, kako navodi, da poreski inspektori donesu rešenja koja nisu u skladu sa pravilima, što može izazvati dodatnu konfuziju i troškove. Problem mogu predstavljati i tehničke poteškoće u sistemu ePorezi, koje nekada sprečavaju preduzetnika da pređe na model lične zarade. U takvoj situaciji preduzetniku mogu ostati dve mogućnosti – da nastavi poslovanje po modelu samooporezivanja ili da zatvori postojeću radnju i otvori novu kao preduzetnik koji vodi poslovne knjige.

Dodatne nedoumice postoje i kod preduzetnika koji rade za inostrane klijente. Prema navodima poreske savetnice, inspektori ponekad insistiraju da takvi preduzetnici uđu u sistem PDV-a, iako za to, u određenim slučajevima, ne postoji zakonski osnov.

Kada dođe do takve situacije, preduzetnicima se preporučuje da poreskoj administraciji upute pisani dopis i pozovu se na odgovarajuće mišljenje Ministarstva finansija kojim je precizirano koji promet ulazi u obračun relevantnih limita.